Банкарска унија ЕУ отвара врата и земљама изван еврозоне

ТВРДИ СЕ ДА СУ ЗВАНИЧНИЦИ 27 ЗЕМАЉА-ЧЛАНИЦА

ВЕЋ ИСТРАЖИВАЛИ ТАКВУ МОГУЋНОСТ

• У првој фази формирања банкарске уније, ЕЦБ ће надзирати банке у еврозони и осталим државама које то затраже. Након тога би био формиран јединствени фонд са задатком да затвара и намирује дугове пропалих банака

        ЗЕМЉЕ Европске уније размишљају о томе да у оквиру Европске централне банке (ЕЦБ) формирају тело које би уклонило правне препреке за укључивање у банкарску унију и земаља изван еврозоне.

       Званичници 27 земаља-чланица већ су истраживали такву могућност. Наводно зато што би тиме био елиминисан страх од њихове маргинализације односно подређеног положаја у новој структури.

       Правне и друге препреке прави и ЕЦБ која мора да донесе све коначне одлуке и као централна банка и као главна надзорна инстанца за банке у склопу предложеног новог оквира.      

       Лондонски пословни дневник The Financial Times објавио је да у правном мишљењу припремљеном за састанак министара финансија стоји да је план о формирању јединственог банкарског регулатора за еврозону незаконит с обзиром да закони ЕУ-а не допуштају такве промене у начину рада ЕЦБ-а.

       Званичници су оспорили овакво тумачење The Financial Times. „Наравно да се не може рећи да је незаконито. То није тачно“, казао је један од званичника. Могуће решење за тај проблем било би формирање новог тела унутар ЕЦБ-а у склопу којег би у одлучивању учествовали и регулатори земаља изван еврозоне.

       „Тешко је у потпуности укључити и земље изван еврозоне, попут Данске“, казао је један званичник ЕУ-а који је желео да остане анониман. „Морамо пронаћи неко креативно решење како би земље изван еврозоне добиле одговарајућу улогу“, напоменуо је, додајући да је једна од могућности оснивање поменутог тела унутар ЕЦБ-а.

       У првој фази формирања банкарске уније, ЕЦБ ће надзирати банке у еврозони и осталим дртжавама које то затраже. Након тога би био формиран јединствени фонд са задатком бити да затвара и намирује дугове пропалих банака.

       Последња фаза укључује стварање опсежног програма заштите депозита штедиша. Осим постављања темеља за побољшану контролу банака, нова надзорна архитектура ће такође омогућити новом кризном фонду еврозоне, Европском стабилизационом фонду (ЕСМ), директну докапитализацију посрнулих банака, попут оних у Шпанији.

       Процена је да би то ублажило међусобну зависност задужених земаља и њихових слабих банака, која је и била главни генератор актуелне дужничке кризе.