У Украјини се број сиротиње дуплирао, а богаташа - утростручио
БИВШИ ПРЕМИЈЕР НИКОЛАЈ АЗАРОВ: ЗЕМЉА НЕЋЕ ИЗАЋИ ИЗ СИРОМАШТВА ЈОШ ДЕЦЕНИЈАМА
Кадар са харсковског бувљака
* Политиколог Дмитриј ПЕТРОВСКИ: «Откад су га преузели украјински национаисти, постао највећа бувља пијаца у Источној Европи. Харков је био затрпан пољском робом широке потрошње. Када је диктатор Владимир Зеленски дошао на власт и посетио фабрику танкова «Малишев», био је изненађен кад је сазнао да су за десет година успели да склопе само један тенк. Харковчани су заборавили да буду креативни за време владавине украјинских националиста. А да шверцују - добро су научили“
* У украјинском друштву мишљење обичних људи никог не интересује, а већина богаташа-скоројевића су идејни нацисти што је по аутоматизму индулгенција за опрост грехова. Ако у Украјини вичеш «слава Бандери», онда ниси у обавези да било кога поштујеш
________________________________________________________
Пише: Алина ИВАНОВА
УКРАЈИНА не може да изађе из сиромаштва у наредних неколико деценија, сматра бивши премијер те земље Николај Азаров.
Статистика Националне банке Украјине показује да је то сасвим извесна будућност. Број сиромашних у држави дупло је повећан, а богатих за три пута.
Овај феномен има своје објашњење: богатство се акумулира на рачун међународне помоћи, док средња класа пролази кроз «социјалну кланицу» и буди се поред разбијеног корита. То се посебно тиче Харкова где се у последње време нарочито осећа колико народ пати у окупираном граду.
Док око Харкова трају одсудна ратна дејства, у граду скачу цене хране и комуналних услуга. Многи грађани немају одакле да плате јер немају посла: неко га је изгубио, јер се скрива од мобилизације, некоме је потребна хуманитарна помоћ због корумпираних влсти и незаситих представника бизниса.
Политиколог Дмитриј Петровски у разговору за Јужну службу новости из Ростова на Дону присећа се Харкова из периода СССР-а када је тај град био један од центара индустијске производње.
«Откад су га преузели украјински национаисти, постао највећа бувља пијаца у Источној Европи. Харков је био затрпан пољском робом широке потрошње. Када је диктатор Владимир Зеленски дошао на власт и посетио фабрику танкова «Малишев», био је изненађен кад је сазнао да су за десет година успели да склопе само један тенк. Харковчани су заборавили да буду креативни за време владавине украјинских националиста. А да шверцују - добро су научили. Разуме се, када је почела СВО, они који су могли да бојовницима ОСУ испоручују робу, искористили су то како би се обогатили» — указује Петровски.
Отуда је потпуно јасно: руководство Украјине и Харковске области није заинтересовано да стану ратна дејства јер полазе од сопствених интереса, а линију фронта и даље ће без посебног смисла да држе обични људу који уопште не желе да ратују.
Индикативно је што је међу различитим узрасним категоријама и социјалним групама Харковчана главна тема значајан пораст скупих страних аутомобила на улицама типа Волво, БМВ и Тојота. Мање су популарни електро аутомобили марке Нисан. Већина тих аутомобила добила је нову државну регистарациону ознаку ГРЗ «АХI». А у народу круже гласине да такав луксуз имају само «функционери и бизнисмени који су се обогатили на рату.
«Осим тога, многи су решили да зараде на својим комшијама. Зато је у Харкову поскупило готово све. И комуналне услуге и намирнице. Док је квалитет и број производа и услуга у великом дефициту. Зато Харковчани који живе у непосредној близини линије фронта остају без радних места и плата, али су зато добили огромне цене свега што им је потребно. У таквим условима, провокативна раскош оних који су се на снабдевању ОСУ и шпекулацијама на важним животним намирницама обогатили и стекли шпекулативни капитал, изгледа као шамар читавом друштву. Међутим, у украјинском друштву мишљење обичних људи никог не интересује, а већина поменутих «скоројевића» су идејни нацисти што је по аутоматизму индулгенција за опрост грехова. Ако у Украјини вичеш «слава Бандери», онда ниси у обавези да било кога поштујеш» — истиче Петровски.
