Митић: Словачка почиње нормализацију односа са Русијом, озбиљне промене у најмање 9 земаља ЕУ

БДП ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ САДА ЈЕ САМО 65 ОДСТО АМЕРИЧКОГ, А 2000. ЈЕ БИО – 90 ОДСТО

Др Александар Митић

* Др Александар МИТИЋ, Институт за међународну политику и привреду у „Актуелностима“: За пар месеци имамо изборе за Европски парламент. Истраживања показују да ће евроскептичне партије, од 27 држава ЕУ, у девет бити прве на изборима за Европски парламент. У других девет земаља, евроскептици ће бити на другом или трећем месту. Дакле, мења се политичка клима у Европи! Орбан и Фицо више неће бити усамљени

* Немачка је расла свих претходних деценија јер је имала предвидљивост које се лишила кад је одсекла вишедеценијску `зависност од Русије`. Немачка сада зависи од тога да ли ће један Катар, недемократска држава која спонзорише разне терористичке организације по Блиском Истоку, успети да јој пошаље довољно течног гаса. И од тога да ли ће Американци тактизирати па им дизати или спуштати цену течног гаса. То је све лоше за немачку економију и то разумеју не само пољопривредници Немачке, него сви који су у протестима, а тих протеста ће бити све више и више у наредним месецима

* Извесно је да ћемо, пре свега у Немачкој, видети промену. И то ће се – нагласио је Митић - десити већ након 9. јуна и избора следеће године за три источно-немачке покрајине

__________________________________________________________

          ПРИВРЕДА моћне Немачке – како су признали њен министар финансија Кристијан Линднер и вице-канцелар Роберт Хабек – због окретања против Русије и одустајања од њеног гаса већ је изгубила конкурентност.

          Поновно окретање сарадњи са Русијом постаће зато неминовност и за Берлин и за већину других земаља Старог континента. Нарочито за Финску захваћену штрајковима и протестима, која се због раскида са Русијом већ претвара у балон који „фатално губи ваздух“.

          Протеклих година се самоубилачком окретању од Русије и против Русије противила само Мађарска. Крајем прошле године јој се прикључила и Словачка.

          Питањем - када ће почети да им се придружују и друге земље ЕУ – бавила се и емисија „Актуелности“ ТВ Хепи.

          Прво је водитељ Ђуро Билбија констатовао: „Побуњенику Виктору Орбану прикључио се словачки премијер Роберт Фицо. Две земље сад су у тандему, држе једна другој леђа, иако се споља још не види цела дубина тог дубла. Чак је Фицо, у неку руку, отишао даље од Мађара и рекао да почиње нормализацију односа са Русијом.

          Фицо је то урадио у тренутку када је Мађарска под ударом, под претњама да ће се суочити са бојкотом инвестиција, искључивањем из фондова, па чак и спречавањем извоза робе… Све то као додатак на већ замрзнута средства.

          Шта значи појава мале земље (популационо мале) која иде новим путем, која почиње нормализацију односа са Русијом. Када ће и остали да крену у нормализацију? Посебно када се има у виду да је данас БДП у ЕУ само 65 одсто америчког, а да је 2000. године био 90 одсто америчког.

          Хоће ли бити отрежњења? Јер, понижавајуће је за једну Француску, Италију, Шпанију да једна мала Словачка и Фицо носе заставу, а да оне касне, да иду иза…

          Одговарајући, др Александар Митић, из Института за међународну политику и привреду, који је дуго година био дописник из седишта ЕУ и НАТО у Бриселу, прво је посведочио колико је тај пут тежак али је указао да се европска политичка клима толико мења да ће на изборима за Европски парламент ове године, јавно мњење две трећине земаља бити на линији Орбанове и Фицове евроскептичне или проруске политике:

          - Могу да потврдим колико је тешко када сте сами против остатка (ЕУ). Орбан се херојски борио у Бриселу и успео је да издржи у време када је и Словачка, пре ових избора, имала русофобну политику. Сада се ситуација са Словачком променила. Иако видимо да нови-стари љубимац Брисела и Берлина, пољски премијер Доналд Туск, каже да у ЕУ не постоји умор од Украјине него умор од Орбана. Дакле, Орбан је проблем. А сад ће бити и Фицо проблем.

          Фицо исто тако храбро наступа. Идеолошки, он можда нема идентичне ставове као Орбан по неким другим питањима, али се апсолутно слажу у критици Брисела и русофобне политике и генерално у критици у вези са сукобом у Украјини. То Орбану даје додатни маневарски простор.

          Шведска је одавно интегрисана у НАТО и Фидес ће вероватно за неколико месеци, после неких уступака дати свој пристанак, али то и није толико битно јер је Шведска већ интегрисана, али политички тренд у Европи иде много више у прилог овоме за шта се залажу Орбан и Фицо.

          Погледајте само изборе који су били одржани прошле године у европским земљама, почев од Холандије.

          За пар месеци имамо изборе за Европски парламент на којима ће, према последњим истраживањима, највећи продор направити партије из групе Идентитет и демократија, односно партије као што су странка Марин Ле Пен у Француској и АФД у Немачкој. То су партије које, иако ни Орбан ни Фицо не припадају тим политичким опцијама, у много чему деле њихове ставове.

          Истраживања показују да ће евроскептичне партије, од 27 држава ЕУ, у девет бити прве на изборима за Европски парламент. У других девет земаља, евроскептици ће бити на другом или трећем месту. Дакле, мења се политичка клима у Европи!

          Брисел и Американци неће дозволити да се у Европарламенту направи коалиција која би била проруска или евроскептична, али ће се променити политичка атмосфера и притисак који ће трпети и Урсула фон дер Лајен, ако буде реизабрана, а и сви остали званичници ЕУ.

          Немачка је расла свих претходних деценија јер је имала предвидљивост. Немачка је сад сама себи одсекла корен предвидљивости јер је одсекла вишедеценијску `зависност од Русије`. Немачка сада зависи од тога да ли ће један Катар, недемократска држава која спонзорише разне терористичке организације по Блиском Истоку, као што је Муслиманско братство итд, да ли ће Катар успети да јој пошаље довољно течног гаса. Немачка сада зависи и од тога да ли ће Американци тактизирати па им дизати или спуштати цену свог течног гаса. То је све лоше за немачку економију и то разумеју не само пољопривредници Немачке, него сви који су у протестима, а тих протеста ће бити све више и више у наредним месецима.

           Извесно је да ћемо, пре свега у Немачкој, видети промену. И то ће се десити већ након 9. јуна и избора следеће године за три источно-немачке покрајине.