Војводић: Хоће ли снаге политичке нације Црногораца опет покрасти историјски српски народ?
ДПС СА СТРАНКАМА САТЕЛИТИМА ПОЗВАЛА ПРИСТАШЕ ДА БОЈКОТУЈУ ПОПИС СТАНОВНИШТВА
* Ђукановићева Демократска партија социјалиста са странкама сателитима, која чини кадровски континуитет са Савезом комуниста Црне Горе, двије године као опозиција заговара одлагање редовног пописа становништва и изостављање из пописа питања о вјерској, националној и језичкој припадности, јер није у могућности да на српску штету користи све механизме контроле пописа и креирања података националне, језичке и вјерске припадности становништва, а што је радила до 20. августа 2020. године када је изгубила власт на демократским изборима
* Прво су против Пописа иступиле странке муслиманске мањине, албанске партије и Бошњачка странка, а затим ДПС са својом коалиционом Социјалдемократском партијом Црне Горе (чији је активиста прошле године извршио масовно убиство у престоници)
* Одлагање Пописа, које су захтијевали као услов да не бојкотују Попис, планирано је да би се омогућило активистима ДПС, према пракси комунистичке партије, да заузму мјеста пописивача и уносилаца података како би наставили креирање података о већем броју припадника Црногорске нације а смањењу броја становника српске народности
* Према попису из 2011. године, Црна Гора је имала 620.000 становника и ниједна нација нема натполовичну већину. Најбројнији су били Црногорци са 44,98% и Срби (28,73%), Срби-Црногорци (0,34%) и Црногорци-Срби (0,3 одсто), односно, тада је, у односу на попис 2003. године, два одсто више грађана који се изјашњавају као Црногорци, а преко три одсто мање оних који се декларишу као Срби
* Увијек сам сматрао да ми у Црној Гори, словенско становништво које чини 95 одсто становништва, треба да се национално изјашњавамо Срби, јер смо српске народности, а да је погрешно да се изјашњавамо као „Црногорци“, да је преименовање наше српске народности и матерњег српског језика према називу државе, који је само топонимска одредница, погрешно према повјесној и етнолошкој науци, а да је крајње понижавајуће да се национално назовемо према топонимској географској и то описној одредници
* Назив службеног језика у Црној Гори је до 2007. био „српски језик“, што је било назначено у 9. члану Устава Републике Црне Горе из 1992. године: У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора. Девети члан Устава Црне Горе из 1992. о називу језика представљао је повратак континуитету културне политике Краљевине Црне Горе, после распада југословенског језичко-државног пројеката, у којој је службени језик био српски а службено писмо ћириличко
__________________________________________________________
НАКОН двије године одлагања Пописа становништва у Црној Гори Влада је почетком октобра ове године објавила одлуку да ће Попис бити одржан од 1. до 15. новембра. Управа за статистику (МОНСТАТ) је потврдила да су испуњени сви услови за спровођење Пописа становништва, домаћинстава и станова.
Попис становништва у Црној Гори је од 2021. године, када је требало да буде спроведен, двије године одлаган због политичких разлога. Разлози и изговори неодржавања пописа становништва су били – пандемија корона вируса и наводна “политичка нестабилност“, а прави разлози су вјерска и национална политика, јер двије године бивша власт нема могућност да креира резултате пописа по питању националног и вјерског идентитета, а посебно јер политичари претходне власти не желе да у попису прикажу своје имовинско материјално стање, незаконито стицано 30 година неконтролисане владавине.
После одређивања датума Пописа, највећа опозициона партија социјалиста је, са својим коалиционим странкама и странкама муслиманске мањине, позвале су своје гласаче на бојкот пописа.
У трећој декади октобра опзиционе странке су организовале ометање ораганизације пописа у Бијелом Пољу, Бару, Шавнику, на Цетињу – општинама у којима њихово чланство са муслиманском мањином чини трећину становништва, док су у Улцињу, граду албанског већинског становништва, инструктори и пописивачи физички ометани од опозиционих активиста ДПС-а. Зато је 24. октобра мандатар најавио да ће нова влада предложити одлагање пописа становништва на мјесец дана како би омогућила да Попис има потпун легитимитет.
Обавјештење да је мандатар одлагање Пописа договорио са српским странкама смирило је српски народ сазнањем да ће нова власт омогућити одржавање пописа у новом термину у законским условима.
Дакле, одржавање Пописа идућег мјесеца је неизвјесно и извјесно, јер по тврдњи Владе у техничком мандату Попис се може спровести од 1. новембра, а мандатар најавио је одлагање Пописа. Управа за статистику тврди да је спремна за Попис, да су пописне комисије формиране, а да у градовима у којим не буде довољно пописивача попис може бити продужен.
Министар правде у влади техничког мандата тврди да је одлагање на мјесец дана увод у дуже одлагање и у промјену закона о Попису становништва.
Ђукановића је чишћење НАТО-чизама одржавало на власти
Министар финансија је изјавио да ће попис почети према заказаном року уколико влада у техничком мандату тог датума буде у функцији.
Највећа социјалистичка странка Црне Горе, Демократска партија социјалиста (ДПС) са странкама сателитима, која чини кадровски континуитет са Савезом комуниста Црне Горе, двије године као опозиција заговара одлагање редовног пописа становништва и изостављање из пописа питања о вјерској, националној и језичкој припадности, јер није у могућности да користи све механизме контроле пописа и креирања података националне, језичке и вјерске припадности становништва, а што је радила до 20. августа 2020. године када је изгубила власт на демократским изборима.
После друге године одлагања Пописа, опзициона ДПС је са странкама сателитима позвала присташе да бојкотују Попис заказан за ноембар ове године.
Прво су против Пописа иступиле странке муслиманске мањине, албанске партије и Бошњачка странка, а затим ДПС са својом коалиционом Социјалдемократском партијом Црне Горе (чији је активиста прошле године извршио масовно убиство у престоници).
Прво је предсједник Општине Тузи, лидер Албанског форума, тражио одлагање пописа јер није направљен формулар пријаве на албанском језику, а који је прије пет година јавно у нацистичком маниру поцијепао „Рјечник црногорског језика“. Затим је предсједник Албанског форума промијенио став и подржао Попис становништва јер је добио министарско мјесто у будућој влади, тј. ради спровођења стратегије албанске политике у Црној Гори.
Предлог ДПС-а за одлагање пописа становништва, изостављање пописних питања о вјероисповијести, језику и народности, као и бојкот Пописа представљају покушај повратка континуитету комунистичког кривотворења података о становништву српске народности и православне вјероисповијести, у пракси совјетске стратегије разградње историјских народа и креирања социјалистичких политичких нација.
Стратешко средство социјалистичких држава у спровођењу демографског и националног идеолошког инжењеринга били су политички пројектовани пописи становништва.
У Социјалистичкој Црној Гори попис становништва је био средство програмског преиначења података о постојању православног српског народа Црне Горе (које чини 90 одсто становништва), у програму Комунистичке партије Југославије која је пописима становништва систематски смањивала број српског становништва на простору Југославије.
После пола вијека комунистичке идеолошке индоктринације и преиначења података пописа становништва Социјалистичке Југославије, социјалистичке републике су, после распада Југославије, спроводиле завршна застрашивања и идентитетску индоктринацију српског становништва које није пристало на промјену назива народности и назива језика.
У пописима које је спроводила влада ДПС-а у коалицији са странакама хрватске и муслиманске мањине, преправљани су подаци Пописа – умањиван број становника српске народности а увећаван број националних “Црногораца“, као народа новог идентитета.
Политика преправљања и дописивања података пописа становништва у Црној Гори је посебно спровођена од 2007. године када је српски језик званично преименован у „црногорски“.
Агитација активиста ДПС и њених странака сателита за бојкот пописа становништва кулминирала је јавним позивима на физичко ометање пописа које поприма облике комунистичке агитације за оружане нападе на легално изабрану власт, што кореспондира са изјавом њеног предсједника прије двије године када је пријетио оружаним отпором и «одласком у шуму» ако његова партија изгуби власт на демократскм изборима.
Одлагање Пописа, које су захтијевали као услов да не бојкотују Попис, планирано је да би се омогућило активистима ДПС, према пракси комунистичке партије, да заузму мјеста пописивача и уносилаца података како би наставили креирање података о већем броју припадника Црногорске нације а смањењу броја становника српске народности.
Према попису из 2011. године, Црна Гора има 620.000 становника и ниједна нација нема натполовичну већину. Најбројнији су били Црногорци са 44,98% и Срби (28,73%), Срби-Црногорци (0,34%) и Црногорци-Срби (0,3 одсто), односно, сада је, у односу на попис 2003. године, два одсто више грађана који се изјашњавају као Црногорци, а преко три одсто мање оних који се декларишу као Срби.
Нешто мање од 43 посто грађана Црне Горе говори српским језиком, а црногорским скоро 37, што значи да је проценат грађана који су 2003, као матерњи, навели назив српски језик, пао за 20 процената, док је постотак оних који свој језик називају „црногорски“ за толико порастао.
Ево како се територијално
ширила Црна Гора
И поред таквог тренда, српским језиком још увијек говори шест одсто више грађана.
Подаци тог пописа су резултат ДПС политике повећања броја припадника политичке нације Црногораца и смањења броја припадника историјског српског народа, због чега су протестовале опзиционе српске странке, оптужујући кадрове ДПС-а и идеолошке присташе антисрпске агенде у Управи за статистику за кривотворење података пописа.
Тај попис становништва је био политички модел манипулације подацима пописа становништва, што је био државни програм владе ДПС-а за креирање политичке нације Црногораца и „црногорског језика“.
Међутим, и поред нове управе Управе за статистику (МОНСТАТ), постоји могућност манипулације подацима пописа утицајем водеће странке владе у техничком мандату (УРА која спроводи антисрпску агенду по питању повећања броја становника црногорске и бошњачке националности, а смањења српске, као и повећања присталица преименовања српског у „црногорски језик“), али и утицајем водеће странке нове владе (ПЕС која, претпоставља се, спроводи исту агенду), које би са Управом за статистику због „државног интереса“ постигле „државни договор“ о смањењу процента српског становништва у односу на црногорско, а у континуитету комунистичке југословенске националне политике.
Креирање података пописа становника Социјалистичке ФР Југославије којима је српска народност свођена на категорију правно-политичке припадности у границама Социјалистичке републике Србије практиковале су као државни договор и постјугословенске партије на власти Србије и Црне Горе договарајући проценат српског становништва Црне Горе.
Национална политика СР Црне Горе је примјер разградње историјског идентитета народа и изграђивања идеолошког идентитета „новог човјека“ и политичке нације социјализма, али и римокатолицизма, јер је у Социјалистичкој Црној Гори спровођена непосредна римокатоличка унијатска мисија у југословенској политици прогона православне цркве у континуитету католичке мисије на простору Далмације.
Зато данас у Црној Гори политичари и грађани расправљају о народности и нацији као о политичком опредјељењу, а не као о поријеклу, зато је пописно питање националне припадности многим грађанима питање политичког опредјељења, а не наслеђа народности.
Увијек сам сматрао да ми у Црној Гори, словенско становништво које чини 95 одсто становништва, треба да се национално изјашњавамо Срби, јер смо српске народности, а да је погрешно да се изјашњавамо као „Црногорци“, да је преименовање наше српске народности и матерњег српског језика према називу државе, који је само топонимска одредница, погрешно према повјесној и етнолошкој науци, а да је крајње понижавајуће да се национално назовемо према топонимској географској и то описној одредници.
Политика преименовања назива српског народа и српског језика у Црној Гори, коју је спровела влада ДПС-а, произвела је разградњу нашег народа и изазива процесе дезинтеграције државе Црне Горе, а историјску државност Црне Горе своди на разину једне од новоформираних република у југословенском политичком пројекту.
Назив службеног језика у Црној Гори је до 2007. био „српски језик“, што је било назначено у 9. члану Устава Републике Црне Горе из 1992. године: У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора. Девети члан Устава Црне Горе из 1992. о називу језика представљао је повратак континуитету културне политике Краљевине Црне Горе, после распада југословенског језичко-државног пројеката, у којој је службени језик био српски а службено писмо ћириличко.
У краљевини Црној Гори службени језик је био српски, а писмо ћириличко. У Закону о Народнијем школама Краљевине Црне Горе, штампаном на Цетињу у Краљевској државној штампарији 1911. године, пише: „Члан 1. Задатак је народнијема школама, да васпитавају дјецу у народном и религијском духу и да их спремају за грађански живот, а нарочито да шире просвјету и српску писменост у народу.“
Српски језик је у Црној Гори у народу називан српски и у вријеме Југославије када је званично именован као „српскохрватски“.
Усвајањем новог Устава Црне Горе, 19. октобра 2007. године, српски језик је преименован и као назив службеног језика Црне Горе је установљен назив „црногорски језик“.
Према попису становништва у Краљевини Црној Гори 1909. године српским језиком је говорило (95%) становништва. Према попису 2003. године, који је рађен са намјером да се форсира назив језика „црногорски” (унесена је рубрика за опредјељење: српски, црногорски…, тако да је требало заокружити наведен назив језика), али и поред политичких притисака за српски језик се опредијелило 63, 49%; црногорски 21,96% (од укупног броја оних који су се национално изјаснили као Црногорци 156. 374, тј. 58, 42% је навело српски као матерњи језик).
Према попису из 2003: национално опредјељење (Црногорци 43,16%; Срби 31,99%; Бошњаци 7,77%; Албанци 5,03%; Хрвати 1,10%…); језик (српски 63,49%; црногорски 21,96%; албански 5,26; бошњачки 3,21; босански 2,229; хрватски 0,45; неизјашњено 2,24%…).
Од укупног броја оних који су се национално изјаснили као Црногорци 156.374 (58,42%) навело је српски као матерњи језик, док је црногорски навело 106.214 лица; од укупног броја Срба 197.684 (99,63%) навело је српски језик као матерњи; од укупног броја Југословена 1.705 (91,67%) навело је српски као матерњи језик; од укупног броја Албанаца 30.382 (97,49%) навело албански језик као матерњи; од укупног броја Бошњака 18.662 (38,73%) је навело бошњачки језик као матерњи, 13.718 (28,47%) је навело босански као матерњи, 12.549 (26,04%) је навело црногорски, а 2.723 (5,65%) је навело српски језик као матерњи; од укупног броја Муслимана 13.627 (55,34%) навело је црногорски као матерњи, 8.696 (35,31%) навело је српски за матерњи језик, 1.094 (4,44%) бошњачки, 414 албански и свега 282 лица је навело босански језик као матерњи; од укупног броја Хрвата 2.529 (37,13%) навело је српски за матерњи, 2.438 (35,80%) хрватски и 1.375 (20,19%) црногорски језик.
Према попису из 2011. године опет се за српски опредијелило 42,88% (и овај пут је немали број оних који су се национално опредијелили као Црногорци, али и Бошњака…, писао језик – српски), за црногорски се опредијелило 36,97% (босански 5,33%; албански 5,27%; бошњачки 0,59%; хрватски 0,45%). Попис 2011: национално опредјељење (Црногорци 44,98%; Срби 28,72%; Бошњаци 8,56%; Албанци 4,91%; Роми 1,01%; Хрвати 0,97%); језички састав (српски 42,88%; црногорски 36,97%; босански 5,33%; албански 5,27%; бошњачки 0,59%; хрватски 0,45%).
Тако је српски (за који се опредијелила већина) постао „равноправан са хрватским за који се изјаснило 0,45% становника, а неравноправан са „црногорским” за који се опредијелило мање говорника.
