Балетић: Израел не туче само Хамас него и Сирију и Либан - изазивајући их! Или: изазивајући Иран?!

ИЗРАЕЛСКО-ПАЛЕСТИНСКОМ РАТУ ТРЕБА ДОДАТИ ИСТОРИЈУ  ЈЕР ЈЕ ИСТОРИЈА У ЊИХОВОМ СЛУЧАЈУ - ЖИВА

 * Соломон, трећи јеврејски краљ, у 10. веку п.н.е. у Јерусалиму је подигао цео комплекс који се зове Храмова гора и ту је саградио први Јерусалимски храм, у којем је требало да буде трајно смештен Заветни ковчег. Први Јерусалимски храм су уништили Вавилонци, у 6. веку п.н.е. а на његовом месту је убрзо изграђен Други храм, кога, у 1. в. Римљани до темеља руше. Само је део потпорног зида остао, који је добио име „Зид плача“

* У 7. веку (637.), муслимани побеђују Византију, окупирају Јерусалим и – на јужном делу Храмове горе (од 685. до 705. године) подижу џамију Ал Акса. А, насред Храмове горе, где је био Јерусалимски храм – граде (691-92. године) Куполу на стени, са које се пророк Мухамед, како тврде, након прогонства из Меке у Јерусалим – на коњу жив уздигао на небо

* Тешко да се у то кренуло без дебело разрађеног плана. Како време одмиче, из магле се све јасније помаља Америка. Некако ми све ово личи да се – из фијаска у рату који су повели против Русије у Украјини, који их је заједно са ЕУропом гурнуо на ивицу амбиса – треба извући, а да то не буде баш тако очигледно признавање пораза! Да су решили да прво запале озбиљну ватру –  па да је „показно“ угасе

* Имају Американци искуства са „великим причама“ – које су им алиби за „велике подухвате“. Једна од таквих је и рушење Кула близнакиња у Њујорку, 11. септембра 2001-ве. Е, ту „причу“ – жестоко им је платио Авганистан, па Ирак. Као и увек, велика царства су умирала кроз велике несреће и разарања. И увек су при спашавању потезала за ратовима. Ниједно није добровољно и мирно напустило трон – неће ни амерички моћник!

_________________________________________________________

         Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

         ДА БИ се распетљао најновији рат који је букнуо у Израелу – и има и нема много питања на које би требало дати одговор.

         Ако се у таквим ситуацијама крене од оне непогрешиве из доба Римског царства – cui bono (ко има корист), оно у шта сто посто можемо бити сигурни – у овом пројекту – Палестинци су једини тотални губитници! Без обзира што га је „започео“ Хамас, који је власт у Појасу Газе! 

          Хамас је тог 7. октобра у рано јутро испалио 5.000 ракета на израелску територију, дубоко ушао у њу, упао међу окупљене на омладинском фестивалу и привремено окупирао неколико насеља. Поубијано је преко 1.200 људи, међу којима и око 120 израелских војника у војним камповима затечених „на спавању“.

         Број рањених је дупло виши од убијених, а око 200 су отели и одвели у Газу.

          Онда је кроз неколико сати уследила одмазда у којој Израел, под геслом борбе против Хамаса, редом гранатира стамбене блокове по Гази. Нема струје, воде, хране, опреме за медицинску помоћ...

          Мртви и рањени се броје у хиљадама, међу којима је пола деце, а у стотинама хиљада избегличка колона Палестинаца креће се према граници са Египтом – која им није отворена!

          Стравичан призор након бомбардовања болнице у којој је убијено око 500 људи – неописив је, језив и мучан!   

          Рат – иако далеко од равноправног – траје са обе стране. А Израел – и по Западној обали, где нема Хамаса – испаљује ракете, убија и хапси Палестинце. Успут, ту и тамо, туче Сирију и Либан, изазивајући их – за сваки случај! Или – изазивајући Иран?!

          Међутим, ретко који крупни догађај, па чак и неки мање битан, може се квалитетно проценити и донети исправан закључак, ако се не крене од почетка – од историје.

         Овом рату, као ниједном, потребна је историја!

         Опет, она је толико дубока и свеобухватна да је тешко уоквирити једном колумном.

         Има ту још једна посебност. То је историја, која је – жива!

         Један део новије позадине овог сукоба открива познати амерички новинар јеврејског порекла Сејмур Херш, износећи податак да је садашњи израелски премијер Нетањаху, када је други пут дошао на то место 2009. године – као контру палестинским властима на Западној обали, склопио споразум са Хамасом у Појасу Газе!

          Јер, у Израелу Палестинци живе у две физички одвојене и удаљене енклаве – Појасу Газе на југоистоку, који се граничи са Египтом, и Западној обали на североистоку, која обухвата источни део Јерусалима и граничи се са Јорданом. Додуше, Израел је Источни Јерусалим анектирао, али то нико није признао, што њему не смета да га више не сматра делом Западне обале!

          И власт је различита. У Појасу Газе – која је „логор“ комплет опасан жицом –  2007. избио је и грађански рат међу Палестинцима око подршке Хамасу и Фатаху, након чега је управу у потпуности преузео радикални Хамас. А на Западној обали је 41% палестинска самоуправа, а 59% управа Израела!

          Ма, идеално за ону „ућинковиту“ – завади па владај!

          У том споразуму са Хамасом, Нетањаху им је дао огроман новац како би се инсталирали у Гази. Направио је и међудржавни уговор са Катаром, па су им и отуд стизале стотине милиона долара!

           Али, све то је недавна историја. Малтене: садашњост за тај простор. И, недовољно за потпуну слику, ако се не крене од почетка.

          Пророк Аврам (хебрејски) или Ибрахим (арапски), библијска је личност из Старог завета, која се сматра праоцем народа. Три монотеистичке религије – јудаизам, хришћанство и ислам – имају исто порекло и заједничку традицију, од те исте библијске личности Аврама (2000. п.н.е.) – зову се Аврамске религије – и све три настављају и следе његов пут.

          И Стари завет је заједничка је света књига Јеврејима, хришћанима и муслиманима.   

          По муслиманској доктрини, Мухамед је пророк послат од Бога да проповеда једнобожачко учење Аврама, Мојсија, Исуса и других пророка. Он јавно од 613. године проповеда да је Бог један – и  тада, у 7. веку, настаје исламска религија.

          Е, а сад почетак сукоба.

          Соломон, трећи јеврејски краљ, у 10. веку п.н.е. у Јерусалиму је подигао цео комплекс који се зове Храмова гора и ту је саградио први Јерусалимски храм, у којем је требало да буде трајно смештен Заветни ковчег, са  каменим Заветним плочама на којима је Десет заповести. Тај Ковчег је симбол савеза Бога са Јеврејима и највећа светиња јеврејског народа.

           Први Јерусалимски храм су уништили Вавилонци, у 6. веку п.н.е. а на његовом месту је убрзо изграђен Други Јерусалимски храм, кога, у 1. в. Римљани до темеља руше. Само је део потпорног зида остао, који је добио име „Зид плача“, зато што Јевреји који се ту моле плачу за уништеним Храмом.

          Под западњачком руком Римског царства, није уништен само Храм – извршен је и страшни погром над Јеврејима, а они који су претекли живи, разбежали су се широм планете.

          Римско Царство тим простором у континуитету влада скоро 7 векова. Прво као јединствено, а након распада, као Источно царство или Византија, која је била моћнија и дуговечнија од Западног.

          У 7. веку (637.), муслимани побеђују Византију, окупирају Јерусалим и – на јужном делу Храмове горе (од 685. до 705. године) подижу џамију Ал Акса. А, насред Храмове горе, где је био Јерусалимски храм – граде (691-92. године) Куполу на стени, са које се пророк Мухамед, како тврде, након прогонства из Меке у Јерусалим – на коњу жив уздигао на небо.

          Падом Османског царства у Првом светском рату, тим простором су владали Енглези. Они су и исцртали границе држава Блиског истока, а и досетили се да са Јеврејима – који су 2000 година без државе – направе „дил“ да се врате на свој некадашњи простор. Наравно, ништа џабе. Енглези су то!

Милијана Балетић

          Први велики повратак Јевреја после 1947. у тадашњу Палестину, обележила је и Резолуција УН по којој је држава подељена на две – јеврејску и палестинску, а Јерусалим проглашен међународним градом. Палестинци је нису прихватили и од тада до данас ово је већ пети велики рат међу њима!

         То што Палестинци хоће – сада је мало извесно.

         А, Јевреји (?!) – па, ако се погледа мапа данашњег Израела и демографска структура из 1946. само годину пре масовно организованог повратка Јевреја, где су Палестинци у тој истој држави, која се звала Палестина, заузимали преко 95% територије – након близу 80 година, дошло се дотле да су данас – „само“ замењене улоге!

         Овај садашњи рат – с обзиром на геополитичке околности – врло је деликатан. Тешко да се у то кренуло без дебело разрађеног плана.

         Како време одмиче, из магле се све јасније помаља Америка.

         У чупању из губитничке ситуације, да би се показало како се и даље ведри и облачи – мора се прво запалити озбиљна ватра –  па „показно“ угасити!

         Уз – демострацију мишића!

          Иначе, што би брзопотезно упловили тамо са највећим носачем авиона, па онда са још једним?! Сигурно није потегнут толики пут, сила и даноноћно присуство у Израелу, да би се испрепадали измучени Палестинци!       

          И, док председник Русије Путин позива на хитну обуставу рата и преговоре – у Тел Авив је, 18. октобра, долетео амерички председник Џозеф  Бајден – да лично подржи Израел и ухвати муштулук да им је обезбедио незапамћени пакет војне помоћи!

         Тог дана је Америка уложила и вето у Савету безбедности УН на Резолуцију којом се тражи успостављање примирја ради доставе хуманитарне помоћи Појасу Газе!

          Некако ми ово све личи да се – из фијаска у рату који су повели против Русије у Украјини, који их је заједно са ЕУропом гурнуо на ивицу амбиса – треба извући, а да то не буде баш тако очигледно признавање пораза!

          А, то ко ће све и колико страдати у њиховом чупању из посрнућа – па, зар их је икад интересовало?!

          Поприличан је број неупитних показатеља губитка њихове надмоћи. Ту је и тренутна „животна прича“ шефа њихове дипломатије Ентони Блинкена, иначе Јевреја пореклом из Украјине, који се одмах „преселио“ у Израел и – што телефоном, што лично – „чинодејствује“ у широком кругу Блиског истока! Е, он је морао чекати целу ноћ да би га престолонаследник Саудијске Арабије, тек сутрадан, 17. октобра, примио на разговор – објавио је Вашингтон Пост!

          У то време ( 17. и 18. октобра) у Пекингу се одржавао самит „Појас и пут“, на коме учествује 130 држава и 30 међународних организација, међу којима је и председник Русије Путин. И Србија је на самиту, а делегацију предводи председник Александар Вучић.

          На овом моћном скупу, вишезначно је и присуство мађарског премијера Виктора Орбана, коме је кинески председник Си Ђинпинг рекао да је – пријатељ Кине.       

          У таквим геополитичким процесима – отварање „приче“ тешке 3.000 година – значи да је Вашингтону требао велики залогај, али – под америчком контролом.

          Иначе, имају они искуства са „великим причама“ – које су им алиби за „велике подухвате“.

          Једна од таквих је и рушење Кула близнакиња у Њујорку, 11. септембра 2001-ве. Е, ту „причу“ – жестоко им је платио Авганистан, па Ирак.

          И, као и увек, велика царства су умирала кроз велике несреће и разарања. Увек су при спашавању потезала за ратовима. Ниједно није добровољно и мирно напустило трон – неће ни амерички моћник! Јер, рат је задњи адут и најбољи начин да се сачува власт – под условом да га добијете.

         А кад имате толико надраслог противника – на њега се директно не удара! Зато и иду унаоколо и зажижу ватру, трудећи се да огањ буде што је могуће ближи циљу и ефикаснији – а да њих не опече.

         Тешко да ће да може! 

         Међутим, у овој очигледној и до краја подршци Америке Израелу, која извире из дубоке државе, илити крупног капитала – чији су власници и многе јеврејске познате породице – јесте, заиста, пример јединства једног народа, који је за похвалу.

          Јесте и да је овај удар Хамаса по Јеврејима имао сва обележја терористичког акта! Али, све оно што су пре тога, скоро осам деценија, Јевреји радили Палестинцима, заједно са овом садашњом „одмаздом“ – има сва обележја геноцида!

          А, јеврејском народу, који је и сам у геноциду страдао, тај имиџ уписан у биографију сигурно неће добра донети!