Запад и Ватикан у савезу са Турском

ВЛАДА КРАЈИНЕ У ПРОГОНСТВУ О КОНТИНУИТЕТУ АНТИСРПСКОГ ДЕЛОВАЊА

     БИВШЕ колонијалне силе Западне Европе примењују против српског народа, последњих 20 година, све оно што су чиниле и у претходним столећима, а истовремено подржавају хрватску државу, која им је само полуга у том антисрпском настојању.

     Влада скреће пажњу дипломатама у Београду, да су чланице НАТО-а и ЕУ извршиле ваздушну агресију (1999) на Србију и Црну Гору, да су окупирале део Србије – Аутономну Покрајину Косово и Метохију, прогнале око 350.000 Срба и Рома и у њихове куће и на њихова имања довеле породице шиптарске националности, а држављане Републике Албаније. Свака одредница ове историјске чињенице упућује, да је Запад учинио најгрубљи облик злочина геноцида над српским и ромским народом.

     Исте мере против Срба и Рома је учинила Аустроугарска у Првом светском рату и Немачка у Другом светском роту – убијање и прогон Срба и Рома на Косову и Метохији и насељавање Шиптара из Албаније.

     Влада РС Крајине уверава дипломате у Републици Србији да је Западна Европа с Ватиканом планирала и спроводила ове злочине геноцида над Србима и Ромима на Косову и Метохији у савезу с Турском и пре двадесетог столећа, јер је Турска била окупатор на овој српској земљи до 1912. године.

     Крајем 19. столећа, Турска дозвољава припадницима шиптарске нације да убијају и пљачкају Србе и Роме и да их прогоне с Косова и Метохије, а дипломатска представништва Западне Европе, те турске злочине над Србима и Ромима, дозвољавају и спречавају, да се о њиме расправља на Међунароном суду правде у Хагу, којем је Влада Краљевине Србије доставила непобитне податке о тим злочинима геноцида:

     „Само у периоду од 1889. до 1899, са простора Косова и Метохије прогнано је или нестало 60.000 Срба. У току 1898, у областима: Прешева, Новог Пазара, Пећи и Призрена, забележено је 400 убистава, уз паљење српске имовине, скрвнављење православних храмова, разбојништва, отимање српских девојака, силовања и пљачке“.

     Влада РС Крајине уверава дипломате у Републици Србији, да је ово само део обимног материјала из 1899. године Министарства за иностране послове Краљевине Србије, који је унела у своју књигу новинар Светлана Петрушић: „Косово и Метохија – од државе до логора“, Нова Пазова, издавач „БОНАРТ“, 2005, стр. 248-249. Књигу је посветила српском нароаду - овако: „Српским жртвама глобализма и Новог светског поретка, као и свим живим Србима, који су на прагу поновног уништења“.

     Овој посвети је додала Аристотелову мисао - упућујемо је дипломатама: „Ако кажеш истину, навући ћеш срџбу људи, а ако је не кажеш, навући ћеш срџбу Божију“.