Сијарто: Брисел је највећи заговорник кријумчарења миграната у Европску унију

ОШТРО КРИТИКОВАО ПОСТУПАК КОЈИ ЈЕ ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ПОКРЕНУЛА ПРОТИВ МАЂАРСКЕ

* „Бизнис-модел трговине људима функционише јер Брисел има промиграциону политику. Да се ​​Брисел коначно промени и јасно каже да се у Европу може ући само легално и да ће сви који уђу илегално бити депортовани - уништио би пословну мрежу кријумчарења људи“

_______________________________________________________________

         МАЂАРСКИ министар спољних послова и економских односа са иностранством Петер Сијарто рекао је да шверц људи у Европи цвета захваљујући политици Брисела, па је због тога неозбиљан и неприхватљив поступак који је Европска комисија покренула против Будимпеште због могућег кршења правила за борбу против илегалних миграција.

         Европска комисија је отворила посебан поступак против Мађарске због „могућег кршење европских правила у области борбе против илегалних миграција“.

         Реч је о недовољно оштрим, према Европској комисији, казнама за оне који се баве превозом, транзитом или скривањем илегалних миграната у ЕУ.

         „Сам Брисел је највећи заговорник кријумчарења људи. Ситуација је таква да пословни модел трговине људима функционише јер Брисел има промиграциону политику. Да се ​​Брисел коначно промени и јасно каже да се у Европу може ући само легално и да ће сви који уђу илегално бити депортовани, уништио би пословну мрежу кријумчарења људи“, рекао је Сијарто.

         Напоменуо је да је Брисел уместо тога „увођењем квота свим мигрантима послао са позив да долазе у ЕУ и ојачао пословни модел кријумчарења људи. Према његовим речима, модел ће остати „просперитетни бизнис” све док га Брисел не уништи, а кримунчари миграната се за свој бизнис „могу захвалити властима ЕУ“.

         Мађарски министар је истакао да је понашање Брисела према Мађарској по питању илегалних миграција „неприхватљиво, компромитовано и неозбиљно“, јер је Будимпешта подигла ограду за заштиту спољне границе Европске уније, потрошивши на њу својих 650 милијарди форинти (1,95 милијарди евра). долара), док је удео Европске уније у финансирању изградње износио један одсто.

          На крају је упозорио: „Нека нас нико не прави будалама".