Лафонтен: Европа мора изаћи из система америчких ратова, а Немачка - вратити добрим односима са Русијом

БИВШИ НЕМАЧКИ МИНИСТАР ФИНАНСИЈА УВЕРЕН: РАСКИД СА РУСИЈОМ ЈЕ ФАТАЛНА ГРЕШКА БЕРЛИНА

Оскар Лафонтен

* Сједињене Америчке Државе су се деценијама спремале за рат за Украјину. Амерички спољнополитички мислиоци, као Кисинџер или Бжежински, одавно су указивали да Русија када Украјина дође под амерички утицај више неће бити светска сила. Украјина је практично само бојно поље, а у Украјини САД ратују против Русије да би поткопале и њен статус на светском тржишту

* Имамо много основа за страх. Мене изненађује што немачка индустрија не звони на узбуну на сва звона. Може се рећи да је учешће америчких компанија које управљају имовином у немачкој индустрији тренутно толико развијено да више немамо снаге да им се супротставимо. Чак је Шолц, као покисао миш, стајао поред Бајдена док је овај говорио да треба уништити Nord stream - ту важну артерију енергетског снабдевања Немачке

* Ово је случај када се треба плашити да се регионални сукоб не прелије на шири план, у конкретном случају - на Европу. Константа америчке политике током многих година била је да САД остану једина светска сила. А ако нека држава жели да остане једина светска сила она обавезно улази у сукобе са оним државама које то такође желе, на пример - са Кином, Русијом, ускоро и са Индијом. Уколико се Русија и САД заиста сударе, то ће изазвати светски пожар

_____________________________________________________________

          УРЕДНИК портала Neulandrebellen Том Џ. Велброк разтоварао је са бившим немачким министром финансија Оскаром Лафонтеном о актуелном конфликту у Украјини, његовим економским последицама по немачку привреду и грађане, о испорукама оружја Украјини и протестном потенцијалу Немачке.

          У разговору су дотакнута и питања шта очекује свет у условима када се «пољуљани гитант» - САД – хтвата за сламку како би сачувао униполарни свет и остао једина суперсила која игнорише конкуренцију са Кином, Русијом и Индијом.

          Оскар Лафонтен је идејни сауоснивач странке "Die LINKE" (Леве странке). Од 1985. до 1998. године био је министар-председник Сарланда, од 1995. до 1999. године био је министар финансија Немачке, а од 2005. године је на челу левог покрета којег је више пута критиковао па и због његове миграционе политике «отворених граница» која је повукла за собом значајно погоршање животног стандарда код обичних Немаца и вишеструке претње националном благостању.

          На пример, почетком јула у Немачкој је ухапшено 7 терориста који су у ЕУ ушли као избеглице из Украјине и били повезани са ISIS-ом.

          Напустио је 2022. године Die Linke и своју одлуку аргументовао тврдњом да је партија одустала од леве алтернативе у корист политике социјалне неправде и неједнакости.

          Лафонтен је био противник бомбардовања СР Југославије 1999. године и учествовао је у демонстрацијама против војне акције НАТО заједно са представницима Немачког савеза синдиката ДГБ.

          Том Џ. ВЕЛБРОК: Када говоримо о рату у Украјини, очигледно је да Запад није био заинтересован да га спречи. Да ли сте сагласни са том тезом?

          Oскар Лафонтен: Сједињене Америчке државе су се деценијама спремале за тај рат. Амерички спољнополитички мислиоци, као Кисинџер или Бжежински, одавно су указивали да Русија када Украјина дође под амерички утицај више неће бити светска сила. И данас се конфликт оцењује као геостратешки сукоб са Русијом. Украјина је практично само бојно поље, а у Украјини САД ратују против Русије да би поткопале и њен статус на светском тржишту.  

          ВЕЛБРОК: Већина држава није за санкције против Русије и нису заинтерересоване да рат траје. Немачка очигледно има друго мишљење. Недавно сам разговарао са једним колегом који ми је рекао да Украјину уништавају. Да од ње на крају неће остати ништа. Да нам Украјинци неће бити захвални што смо им давали оружје. Да ли се слажете са тим?

          Лафонтен: Да, јер онај ко мисли да се сукоб може зауставити повећањем испорука оружја, мора се замислити, бар сада након протока године дана рата. Погинуле на хиљаде, па и десетине хиљада људи. Украјину уништавају све више и више и то ће да траје, а крај се не назире. Занимљиво је да Немачка и дан данас води ту глупу политику у време док је већина у свету, хвала Богу, извела сасвим друге закључке.

          ВЕЛБРОК: Чини ми се да актуелни политичари нашу државу закопавају све дубље у земљу, тако да, на крају крајева, од Немачке као индустријског центра, неће остати ништа. Или можда преувеличавам?

          Лафонтен: Имамо много основа за страх. Мене изненађује што немачка индустрија не звони на узбуну на сва звона. Може се рећи да је учешће америчких компанија које управљају имовином у немачкој индустрији тренутно толико развијено да више немамо снаге да им се супротставимо. Чак је Шолц, као покисао миш, стајао поред Бајдена док је овај говорио о ситуацији око Nord streamа и плану да униште ту важну артерију енергетског снабдевања Немачке.

          Немачка је индустријски развијена земља, а индустријски развијена земља увек мора водити рачуна да има конкурентне цене енергената. Исход рата у Украјин, да будем кратак, своди се на то да су у Немачкој цене егергената далеко веће него, например, у Сједињеним Државама. Ако је циљ америчких политичара био да Немачку и Русију нахушкају једну на другу, онда су, у значајној мери, у томе успели.

          Немачка више нема добре односе са Русијом и то је оно што заиста љути. То је најозбиљнија грешка актуелне владе па би зато било најбоље да оде што је могуће пре.

          А та најозбиљнија грешка је у томе што је за веома кратко време уништено све што су многе владе, почев од Аденауера, изградиле у односима са Русијом. Зато Немачка може да крене или на дно, или да успе да смени ову владу и замени је новом која ће разумети да су нам потребне ниске цене енергената и обнова економских односа са Русијом.

          ВЕЛБРОК: Запад и САД имају разне циљеве. Колико далеко могу да оду? Да ли вас плаши светски рат, нуклеарна опастност или можда прави рат у Европи?

          Лафонтен: Да, ово је случај када се треба плашити да се регионални сукоб не прелије на шири план, у конкретном случају - на Европу. Константа америчке политике током многих година била је да САД остану једина светска сила. А ако нека држава жели да остане једина светска сила она обавезно улази у сукобе са оним државама које то такође желе, на пример с Кином, Русијом, а ускоро и са Индијом.  

          Ако се Русија и САД заиста сударе, то ће изазвати светски пожар. Та опасност стално постоји и присутна је у украјинском сукобу пошто је јасно да Кина такође пажљиво прати шта се дешава и индиректно се укључује у тај сукоб. САД тренутно украјински конфликт сматрају припремном фазом за сукоб са Кином. Rand Corporation оценила је пре неколико дана да сукоб у Украјини мора бити заустављен да би се САД могле окренути против свог главног непријатеља који је, по њеној процени, управо Кина.

          ВЕЛБРОК: Немачки мејнстрим медији сада просто репродукују и подржавају унапред припремљени политички наратив. Да ли оваква сарадња политике и медија заиста може да изазове толику парализу код обичних људи?

          Лафонтен: Ако завлада пропаганда властодржаца, а то је, на жалост, тако, онда ће људи морати масовно да изађу на улице и кажу: "Доста више! Не можемо да дозволимо да земља буде изложена толиком ризику. Јер, ако дође до европског рата, они ће схватити да тако више не може. Зато морамо да чувамо безбедност своје земље. Овде постоји само један одговор: Европа ће морати да постане независна и изађе из америчких ратова по читавом свету. Више се не може негирати да војно-индустријски комплекс контролише САД, Сенат и Конгрес. Када се воде ратови, када су у току социјални потреси, када многи живе у беди и сиромаштву - интереси већине не треба да превладавају.

           Превео: Горан Шимпрага