Још један фронт између Запада и Истока - трансродне особе су весници надолазећег тоталитаризма

СВОЈ ИДЕНТИТЕТ НЕ ДУГУЈУ НИ ПРИРОДИ НИ ПОРОДИЦИ ВЕЋ – ДРЖАВИ И ХИРУРГУ

* Раније није постојао чак ни термин ЛГБТ, јер гејеви, као прави мушки шовинисти, уопште нису сматрали лезбејке својим саборцима. Сада, када се скраћеница за целу ову публику продужила на ЛГБТКИА + и наставља да се шири у недоглед, центар покрета више нису гејеви ни лезбејке, већ трансродни и транссексуалци

* У историји не примећујемо масовну жудњу за променом пола. Да, у неким земљама се повремено тежило евнусима, али су се операције те врсте углавном радиле на силу. Данашње тржиште родних манипулација настало је искључиво због понуде која је била подржана масовним рекламирањем, да би генерисала потражњу. Гендер-хирурзи зарађују огроман новац од својих операција

* Сваки тоталитаризам је заснован на неприродности. Природа прави грешке, а медицина је одавно научила како да исправља неке од њих. Али, промена пола није исто што и елиминисање страбизма

* Трансродне особе, против своје воље, постају агенти разарања породице. Али, то је само део њихове улоге у новом тоталитарном поретку

* Проблем трансродних особа је у фокусу  цивилизацијске конфронтације Русије са Западом. Зато Државна Дума разматра предлог закона који ће забранити операције промене пола, осим у неколико случајева стварне грешке природе и неће признавати промену пола на основу лекарског уверења

______________________________________________________

        Aутор: Игор КАРАУЛОВ, песник, публициста

        У ЗАПАДНИМ земљама, а посебно у Сједињеним Државама, јуни није само летњи месец.

        Тамо је јуни месец ЛГБТ поноса иако није јасно чиме се они на које се та скраћеница односи могу поносити, посебно људи који верују да се нетрадиционална (сексуална) оријентација преноси генетски. Јер, та оријентација није успех у школи, на послу или у стваралаштву. Ту нема достигнућа, али „понос“ је термин који се све више везује за ЛГБТ особе.

        Пошто промоција нетрадиционалних односа већ цвета, месец ЛГБТ поноса је време када пропагандна чорба, која се већ редовно убацује у друштво, постаје још гушћа и богатија.

        У ово време су у школама и вртићима посебно активни агитатори дугиних боја, политичари се састају са ЛГБТ активистима и организују им свечане пријеме, а власти настоје да им удовоље доносећи одређене одлуке у знак подршке поносној заједници. Уосталом, управо у јуну (2015. године) Врховни суд САД одлучио је да легализује истополне бракове широм земље.

        Јун је био „срећник“ јер су управо тог месеца 1969. Америку потресли такозвани Стоунволски нереди, када су се редовни посетиоци њујоршких геј-клубова борили против полиције за право да буду другачији. Историју је важно запамтити јер показује динамику процеса.

        У то време није постојао чак ни термин ЛГБТ, јер гејеви, као прави мушки шовинисти, уопште нису сматрали лезбејке својим саборцима. Сада, када се скраћеница за целу ову публику продужила на ЛГБТКИА + и наставља да се шири у недоглед, центар покрета више нису гејеви ни лезбејке, већ трансродни и транссексуалци.

        У исто време, рецимо, стрејт мушкарци и геј мушкарци се, парадоксално, све више виде као једна категорија цисродних мушкараца.

        Цисгендер (тј. онај који никада није променио пол) данас значи ретардиран. А трансродне особе су на челу напретка.

        Џо Бајден је недавно изјавио да трансродне особе „обликују душу америчке нације“.

        Како су то урадили? Како су та осакаћена створења гурнула у страну очеве осниваче са брода Мејфлауер, креаторе устава САД, полетне каубоје, вредне фармере и велике проналазаче?

        Док се нетрадиционални односи између мушкараца и мушкараца и жена и жена могу пратити готово у читавој дубини људске цивилизације, трансродност је потпуно измишљена појава.

        У историји не примећујемо масовну жудњу за променом пола. Да, у неким земљама се повремено тежило евнусима, али су се операције те врсте углавном радиле на силу.

        Што се тиче данашњег тржишта родних манипулација, оно је настало искључиво због понуде.

        У овом случају је понуда, подржана масовним рекламирањем, генерисала потражњу. Ни из чега, из чисте фантазије, настала је потреба која раније није постојала.

        Гендер-хирурзи зарађују огроман новац од својих операција. Али, нећемо глупо претпоставити да председници, премијери и законодавци великих и малих земаља учествују у „Месецима поноса“ искључиво да би подржали ту растућу индустрију.

        Мени се чини да су трансродне особе весници надолазећег тоталитаризма.

        Сваки тоталитаризам је заснован на неприродности. Природа прави грешке, а медицина је одавно научила како да исправља неке од њих. Али, промена пола није исто што и елиминисање страбизма.

        Пол је основа личности јер када имамо посла са странцем, пре свега гледамо да ли је мушкарац или жена.

        Трансродна особа свој идентитет не дугује природи или породици, већ хирургу и држави. Штавише, улога државе је овде најважнија, јер она ствара оквир за живот ових необичних створења.

        Само друштво их никада неће у потпуности прихватити, то је и немогуће.

        Трансродна особа никада неће моћи да створи нормалну породицу и тако се потпуно интегрише у друштвено ткиво.

        Те особе су ропски зависне од државе, која вештачки, чисто правним средствима, признаје преобраћеног мушкарца за жену, а преобраћену за мушкарца.

        Међутим, у души човек зна све о себи и никакви закони га не могу уверити да је његов преображај потпун.

        Трансродне особе, против своје воље, постају агенти разарања породице. Али, то је само део њихове улоге у новом тоталитарном поретку.

        Други фактор је наметање правила игре остатку друштва.

        Може се рећи да мањине генерално, и поред тога што имају бучне активисте, стратешки никада нису субјекти политике, већ само објекти. Навикле су да психички силују, да неуротизују већину.

        На пример, пацијентима у британским болницама је забрањено да питају лекаре да ли су трансродни. Кршење те забране је праћено ускраћивањем лечења.

        Још једна карактеристика пропаганде промене пола је да је усмерена на децу.

        Атентат на децу више није „трошак процеса“, као у случају геј педофила, већ његов циљ.

        У САД се разматра предлог закона по коме ће родитељи бити лишени родитељскih права ако детету забране промену пола. Ово је још један ударац за породицу, јер дете може „одлучити“ да промени пол под утицајем гостујућег ЛГБТ емисара или школског психолога индоктринираног тим идејама.

        Проблем трансродних особа је у фокусу  цивилизацијске конфронтације Русије са Западом.

        Није изненађујуће што Државна Дума разматра предлог закона на ову тему, али са супротним значењем. Намера јој је да забрани операције промене пола, осим у неколико случајева стварне грешке природе и да се не признаје промена пола на основу лекарског уверења.

         За нас у Русији је родно лудило Запада корисна лекција, правовремено упозорење и још један разлог да се уверимо да не идемо са таквом цивилизацијом.