Земље Источне Европе се за прва три и по месеца 2023. задужиле за 32 милијарде долара
НАЈВИШЕ ПОЉСКА (ЗА 9 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА), ПА РУМУНИЈА (6), МАЂАРСКА (5) И СЛОВАЧКА (4)
* Пољска повећава властиту задуженост и због убрзаног пренаоружавања војске. А пошто то Варшава ради и преко ванбуџетских фондова, не чуде процене да ће се на тај начин задужити до 2026-те за 150 милијарди долара
* Међународни монетарни фонд је у марту лансирао идеју да Еврозона формира заједнички дужнички систем по којем би за облигације једне земље гарантовале све остале
____________________________________________________
ТОКОМ прва три и по месеца 2023. године, источноевропске државе постале су светски лидери по задуживању.
Укупно су позајмиле 32 милијарде долара. Купци емитованих државних обвезница били су и њихови становници и странци.
Највише се тако задужила Пољска (9 милијарди долара), Румунија (6 милијарди), Мађарска (5 милијарди) и Словачка (4 милијарде).
Поређења ради, највише се у истом периоду задужила Саудијска Арабија – за око 10 милијарди долара – али она има много већу економију од било које од наведених земаља.
Сада се доларске обвезнице Пољске котирају на нивоу хартија од вредности Филипина, Индонезије и Уругваја, земаља са знатно слабијим кредитним рејтингом.
Ипак, за исток Европе ништа није фатално. У Мађарској јавни дуг износи 73% БДП-а, што је много ниже од готово било које државе западне Европе. А она има најгори показатељ у региону.
У Пољској је стопа задужености (у односу на БДП) 49%, у Словачкој - 58%, у Румунији - 47%.
Од свих земаља у региону, једино Мађарска не планира да се до краја 2023-ће више задужује. Румунија, Пољска и други мораће по неколико пута излазе на тржиште дуга.
Посебно се истиче Пољска, највећа и једна од најдинамичнијих економија у региону. Иако је њен јавни дуг релативно низак, мораће да настави да повећава своје спољно финансирање. Пре свега, због убрзаног пренаоружавања војске. А пошто то Варшава ради и преко ванбуџетских фондова, не чуде процене да ће се на тај начин задужити до 2026-те за 150 милијарди долара.
Међународни монетарни фонд је у марту лансирао идеју да Еврозона формира заједнички дужнички систем по којем би за облигације једне земље гарантовале све остале.
