Западњаци обећавају да ће нас – ако будемо добри и испунимо им све захтеве – увести у своју лудницу

БАЛЕТИЋ: ВАЉДА СВИМА У СВЕТУ ОТВАРА ОЧИ ЗАПАДЊАЧКИ ЈУРИШ НА РУСИЈУ ПРЕКО УКРАЈИНЕ

* Ево Црној Гори шансе да се подигне из „болесничке постеље“ и опет стане на ноге! Мада, шанса може да се искористи, а и да се упропасти! Не дај Боже ово друго! Још једну болест и превару – тешко би преживела!

* Западњачком сатанистичком јуришу на Кијево-печерску лавру - јуришу на православље, коме се циклично кроз историју враћају и кога су и званично прогласили највећом опасношћу – нема краја. Православље им је главни непријатељ зато што је супротност свему ономе што они јесу и што целом свету хоће, милом или силом, да наметну

* Нема више ни једног органа којега неће заменити, извадити, напунити шприцом и пластиком! Затежу, секу, вишкове бацају, надограђују, умећу... – о јаду су се забавили! Нема више ни природног нокта, усана, лица, обрва, трепавица, косе, груди, глутеуса! Струка нема, а да му ребра нису, макар по једно са обе стране, повађена!

* Друштвеним мрежама кружи снимак из ЕУропејског Стразбура, где је на сред улице уз ограду тротоара, један педер стиснуо другог у сексуалном заносу – и поносно, с два прста подигнута у знак победе ликује – показује свој полни орган, голу задњицу партнера и чин који се одвија – и трааајеее – пред очима (незаинтересованих) пролазника, очито навикнутих на ту „нормалност“!

* Неће проћи дуго док се сви не увере да онај ко сада није на страни Русије – сигурно је на погрешној страни историје! 

_______________________________________________________

         Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

         ЕВО сам се нашла у чуду, не знам да ли да кренем од овог нашег великог, а за светске размере небитног јада и болештине, којој се указала шанса да полако уђе у оздрављење падом Мила Ђукановића на председничким црногорским изборима 2. априла, или да кренем од здравственог картона западњака, у који сада, ево сви, можемо имати увид откад су нам се отвориле очи овим њиховим јуришом на Русију преко Украјине!

         Преко три деценије Милове дресуре, испирања мозга, мучења и убијања заробљене под њим Црне Горе – згажене криминалом, дрогом, пљачком, пустошењем, сиромашењем, преумљивањем народа, кидањем од свога корена и историје, гурањем у малограђански скоројевићлук и епидемију закрвљене братомржње – све уз наредбу и помоћ Запада, којом су нам преко њега пренели заразу – тешко су разболеле целу Црну Гору.

Демонтираше га они којима је

служио против свога рода

         Али, ево шансе да се подигне из „болесничке постеље“ и опет стане на ноге!

         Мада, шанса може да се искористи, а и да се упропасти! Не дај Боже ово друго!

         Још једну болест и превару, на њено затечено здравствено стање – тешко би преживела!

         Мада, у овој западњачкој болештини којом су ударили на читаву планету –  Мило је само једна мала забелешка у њиховом болесничком картону, која тешко да би икога дотакла осим нас које болест Црне Горе дубоко погађа и мучи.

         Док гледам како из Кијево-печерске лавре – укронацисти под командом Запада – сузавцем и пендрецима, истерују свештенике миленијумски старе канонске Украјинске православне цркве Московског патријархата (УПЦ) – кроз главу ми се смењују слике Миловог јуриша на Српску православну цркву (СПЦ. Циљ је исти, а удар на православље које нас у историјској вертикали држи на окупу – главни им је атак на наш идентитет. И у оној првој „обојеној револуцији“ Запада, званој комунизам, којом су рушили Русију, па онда све редом до нас на Балкану – прво су пред стрељачки вод – извели православље!

         Црна Гора је то под комунистима и Брозом жестоко платила. Васкрсење СПЦ настало је касније под митрополитом Амфилохијем, а онда је Мило у последњој деценији владавине добио налог да поново на њу крене.

         Надобудан, огрезао у криминалу и умишљен да је свемоћан, јуришао је на СПЦ и Бога да се с њима појака – као у она „најславнија“ времена Броза – мислећи да се и то завршава „уградњом и талом“ као и товарима дроге, цигарета и распродаји државе.

         Умислио је да – и тако моћан идентитет једног народа, као што је верски осећај – може, као и пљачку државе, опослити за неколико година власти.

Сцена из Шведске

         А, не треба бити сигуран да је тамо опасност за СПЦ прошла. Јер, том западњачком сатанистичком јуришу на православље, коме се циклично кроз историју враћају – и кога су и званично прогласили највећом опасношћу – нема краја. Мада, није то једина дијагноза уписана у њихов здравствени картон.

         Православље им је главни непријатељ зато што је то супротност свему ономе што они јесу и што целом свету хоће, милом или силом, да наметну!

         Насупрот здравим вредностима једног друштва, саосећању, породичним вредностима, човекољубљу, богољубљу, заједништву... – Запад је издељен, поцепан у јединке окренуте искључиво личном благостању, чија је воља светиња. И, није важно да ли је воља и потреба уобичајена коју сваки човек има, или је нека изопаченост – воља је воља.

         Има да се да вољи на вољу – колико ти год згрнути капитал дозволи!

         Они своју „вредносну вертикалу“ и одређују по томе ко више шљашти, окићен у тривијалности смишљених марки одевних комада, накита, гастрономских перверзија, јахти, авиона, често и кичераја који гуши по огромним вилама и имањима у којима живе...

         Што се више на лествици тих „вредности“ попну – виши су узор у друштву им из „бајке“.

         Обузети лудилом моћи – у'ватили су се у коштац и са пролазношћу. Нема више ни једног органа којега неће заменити, извадити, напунити шприцом и пластиком! Затежу, секу, вишкове бацају, надограђују, умећу... – о јаду су се забавили! Нема више ни природног нокта, усана, лица, обрва, трепавица, косе, груди, глутеуса!

         Струка нема, а да му ребра нису, макар по једно са обе стране, повађена! И, тако – „лепи“, богати и пуни пластике – достижу тај свој максимум коме су посветили цео живот.

         Пресликаним лудилом Запада – мада због мање пара и мање видно – све више се „поносе“ и код нас, они који то могу себи приуштити. А онда из њих проговори скоројевићлук, комплекси и малограђанштина – па задивљеност тим људским „достигнућима“ онако „моћно“ изразе – и то кроз једну „српску“ реч – „вау“!            

         Кад видим како је код тих „пацијената“ лоботомија урадила своје, а хирургија „напредовала“ – језа ме подиђе!  

Ово побеђује

         А, замислите како тек изгледа овај други део идентитета западњачког друштва, кад је ово претходно мила мајка при осталим изопаченостима – педерастији, педофилији, содомији, инцестоидности, изнајмљивању материце да вам други роди, куповини мушког семена, како вас не би супротни пол својим телом дотакнуо!

         Догурало је дотле да човек треба са осећајем кривице да изговори како није ништа од наведеног. Али, то што је „хендикепиран“ зато што није – има свим силама да га натерају да буде, да „ради на себи“ и на свом потомству – не би ли ускочио у западњачки „тренд“!

         То што нас убеђују – и што су нас убедили (?!) – да ништа нисмо урадили ако нисмо према њиховим „естетским“ законитостима „модерни“ – ништа је при томе што нас – не само убеђују – него терају и уцењују да будемо изопачени!

         Маркетинг тога лудила пребацили су преко својих граница и довели до перфекције. Нема скоројевића, малограђанина и комплексаша, који им се не диви, томе тежи, поносно истиче како је прозападни, гнуша се себе што није тамо него је овамо „никнуо“. Не само код нас – на целој планети живе ти урађени мозгови.

         Русија их је, такође, пуна. Додуше, такви би требало да ми изазову сажаљење, али некако – ипак гађење преовлада.

         Ових дана друштвеним мрежама кружи снимак из ЕУропејског Стразбура, где је на сред улице уз ограду тротоара, један педер стиснуо другог у сексуалном заносу – и поносно, с два прста подигнута у знак победе ликује – показује свој полни орган, голу задњицу партнера и чин који се одвија – и трааајеее – пред очима (незаинтересованих) пролазника, очито навикнутих на ту „нормалност“!

         Господе драги (?!) – надам се да нећу увредити све ЕУропејце и прозападњаке, ако кажем да сам – органски нагон за повраћање добила!

         Идентитет њиховог друштва већ одавно је постао препознатљив управо по изопачености. А њихова дрскост у агресивном наметању својих болештина остатку света, постала је неподношљива.

Кијево-печерска лавра и верници УПЦ

дочекаће победу руске војске

         У таквој ситуацији – ако будемо „добри“ и испунимо све њихове жеље – они  нама обећавају да ће нас увести у ту лудницу. А ми – дана нема кад им се не заклињемо да ћемо испити сву њихову „терапију“ и све учинити не би ли нам отворили капије лударе да се тамо директно на вену – у све њихе заразе утакнемо – не бисмо ли што пре поцркали!

         Још су нам – у складу са својим главним непријатељем – православљем – и услов поставили да им поклонимо КосМет. Зато што је у њему дубински уграђено српско светосавско православље – темељ нашег идентитета.

         Ма колико умешно своју болесну поквареност прикривали – заслепљени мржњом, не бирајући средства како би остали сила која влада светом – у овом врхунцу лудачког јуриша на Русију преко Украјине, замишљеном као „сад или никад“ – одједном су се сви њихови здравствени картони отворили!          

         Према броју држава које у томе учествују, количини, силини и врсти оружја које су испоручили, на десетинама откривених лабораторија по Украјини које су инсталирали за производњу биолошког оружја и патогена, намером да пошаљу и муницију са осиромашеним уранијумом, бројем њихове војске у украјинским униформама која тамо  ратује, свом обавештајном, шпијунском и пропагандном логистиком, уз невиђене санкције које су Русији увели... – слободно се може рећи да је ово трећи светски рат!

         Колико су опијени сатанистичком деструкцијом, остају потпуно слепи пред бумерангом сопственог пропадања, расула, побуне народа, штрајкова, пуцања банака, инфлације...

         Још су у том свом безумљу издали и потерницу за руским председником Путином преко Међународног кривичног суда у Хагу (МКС). Хоће да му суде за „ратни злочин“ зато што је 16.000 деце склонио са ратног попришта и пребацио у Русију – на сигурно! 

Милијана Балетић

         А, када су Американци 1991. - прво бомбама, па санкцијама -  уништавали Ирак, где је – пола милиона, само недужне деце, страдало – шефица америчке дипломатије Мадлен Олбрајт на америчкој телевизији 1996. године, на питање новинара: „У овом ембаргу против Ирака умрло је већ 500.000 деце. Је ли то вредно цене?“ Одговорила је: „Да, мислим да је то вредно цене“!

         Само овај један страшни злочин – који се састоји и у чињењу и у оправдању – жестока је илустрација свих оних њихових злочина којима им траг кроз историју заудара.

         А Русија – подвукла црту! Одлучила!

         Темељно, систематично, корак по корак – у широком кругу препакује светски поредак! Нова монетарна политика, избацивање долара из светске трговине, премештање светског центра збивања на Исток, прекидање свих облика сарадње са Америком и њеним протекторатом ЕУропом...

         Уједињена са велесилом Кином, окупља земље Азије, Африке, Јужне и Средње Америке, Блиског Истока, целог исламског света...

         Сече Западу полуге моћи и то – у ходу, паралелно са жестоком борбом у наметнутом јој рату у Украјини – у којем не бије само своју битку  него ону за здравља целе планете!

         Неће проћи дуго док се сви не увере да онај ко сада није на страни Русије – сигурно је на погрешној страни историје!