Путин и Си: Сарадња Русије и Кине одговара историјској логици – ми смо велике силе и стратешки партнери

МОСКВА И ПЕКИНГ ЖЕЛЕ ДА ЊИХОВА ТРГОВИНСКА РАЗМЕНА 2023. ПРЕМАШИ 200 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

* После нових трочасовних преговора потписали два заједничка документа: изјаву о принципима економске сарадње до 2030-те, која укључује формирање компатибилне логистике и широко коришћење у плаћањима националних валута, и изјаву о плановима за продубљивање ионако свеобухватног и стратешког партнерства, при чему ће Москви и Пекинг заједно подстицати формирање „великог евроазијског партнерства“

* Владимир ПУТИН: „Много шта из кинеског мировног плана за Украјину – сазвучно је са нашим приступом и може бити узето за основу мировног регулисања када за то буду спремни на Западу и у Кијеву. Међутим, не видимо да постоји таква спремност са њихове стране“

* Си ЂИНПИНГ: „Сложили се да су кинеско-руске везе далеко превазишле билатералне односе и да су од виталног значаја за савремени светски поредак“

* Кинески лидер позвао Путина да током 2023-ће посети Пекинг, а руског премијера Михаила Мишустина, сда којим је и одвојено разговарао, да то учини „што пре“

_________________________________________________________

         ДРУГОГ дана државне посете кинеског лидера Москви, Си Ђинпинг и Владимир Путин разговарали су три сата.

         Прво више од 1,5 сат у ужем саставу, а потом уз учешће чланова делегација.

         На крају су потписали два заједничка документа: изјаву о принципима економске сарадње до 2030-те, који укључује формирање компатибилне логистике и широко коришћење у плаћањима националних валута, и изјаву о плановима за продубљивање ионако свеобухватног и стратешког партнерства две велике силе, при чему ће Москви и Пекинг заједно подстицати формирање „великог евроазијског партнерства“.

         А такође: залагање за стварање јединственог противтерористичког фронта.

         Председник РФ је изразио очекивање да ће трговински промет између Русије и Кине 2023. године бити већи од 200 милијарди долара.

         Посебно истакао: „Много шта из кинеског мировног плана за Украјину – сазвучно је са нашим приступом и може бити узето за основу мировног регулисања када за то буду спремни на Западу и у Кијеву. Међутим, не видимо да постоји таква спремност са њихове стране“.

         Си Ђинпинг је изјавио: „Председник Путин и ја одржавамо блиске везе, у контакту смо око стратешких питања <…>. Управо смо имали веома искрене, пријатељске и продуктивне разговоре“.

         Открио је да је са руским лидером постигаодоговор о повећању трговине електропроизводима и нафтним дериватима.

         Навео је да је за протеклих 10 година трговински промет између две земље порастао за 116%. Па нагласио:

         „Сложили се да су кинеско-руске везе далеко превазишле билатералне односе и да су од виталног значаја за савремени светски поредак“.

         Си је објаснио да је изабрао да прво посети Русију након што је трећи пут изабран за председника Кине јер то, како је навео, одговара историјској логици:

         - Ми смо велике силе и стратешки партнери.

         Путин се са овим потпуно сагласио.

         Руску делегацију чинили су заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев, министар спољних послова Сергеј Лавров, помоћници председника Максим Орешкин и Јуриј Ушаков, амбасадор Русије у Кини Игор Моргулов, министар одбране Сергеј Шојгу, гувернер Централне банке Елвира Набиуљина, директор Федералне службе за војно-техничку сарадњу Дмитриј Шугајев и директор "Роскосмоса" Јуриј Борисов.

         Кинески председник је рекао да је позвао Путина да током 2023-ће посети Пекинг, а руског премијера Михаила Мишустина, сда којим је и одвојено разговарао, да то учини „што пре“.

         Путин по развршетку преговора прокоментарисао намеру Велике Британије да Украјини испоручи противтенковске гранате са осиромашеним уранијумом:

         „Изгледа да је Запад заиста одлучио да се бори са Русијом до последњег Украјинца, не речима, већ делима. С тим у вези, желим да упозорим: ако се све ово деси, Русија ће бити принуђена да одговори. У складу с тим“.

         Одлуку Британије је раније током дана објавила заменица министра одбране те земље Анабел Голди.

         Рекла је да ће Кијев, заједно са тенковима Челенџер 2, добити и потребну муницију, укључујући противоклопне гранате које садрже осиромашени уранијум.

         Употреба таквих граната није забрањена, али се њихов врх – при удару у оклоп - претвара у плазму, што представља највећу опасност због појаве уранијумске прашине.

          Таква муниција је 1999. године коришћена током бомбардовања Југославије од стране НАТО. Професор токсиколог Радомир Ковачевић рекао је да ће 60 будућих генерација Срба имати због тога здравствене проблеме.