Politico: Шолц и Макрон могу поћи на трговински рат са Америком

ОБОЈИЦУ ПЛАШИ АМЕРИЧКИ АНТИИНФЛАЦИОНИ ЗАКОН, А ПАРИЗ – НЕМАЧКИ ФОНД СА 200 МИЛИЈАРДИ ЕВРА

* Приликом сусрета у Паризу, сложили се да САД планираним субвенцијама компанијама које отворе фабрике у Америци крше тржишне принципе и имају за циљ да домаме европске произвђаче на своју територију. Заједно су наговестили да ће ЕУ „морати да узврати ударац“ тако што ће на сличан начин субвенционисати европска предузећа унутар ЕУ како би биле анулиране „неправедне конкурентске предности које САД намеравају да стекну“

* Француски политички аналитичар Пјер-Антоан ПЛАКВЕНТ: Сусрет Макрона и Шолца био је хладан и само је потврдио да се Европска унија распада. Немачка иде својим путем, издвајајући 200 милијарди евра за помоћ својим предузећима и грађанима не марећи за европске партнере. Нико не подржава Макрона у његовој жељи да буде створена паневропска држава, чијим председником он себе види у будућности

________________________________________________________

       НЕМАЧКИ канцелар Олаф Шолц и француски председник Емануел Макрон спремни су да преговарају са Сједињеним Државама о америчкој нелојалној конкуренцији, али и да пођу на контрамере ако договора не буде, објавио је Politico.

       Европско издање америчког листа указује да Немачка и Француска, као економски најјаче земље Европске уније, као и друге чланице ЕУ, сматрају да амерички закон за сузбијање  инфлације погађа европску индустрију. Зато што САД планираним субвенцијама компанијама које отворе фабрике у Америци крше тржишне принципе и имају за циљ да домаме европске произвoђаче на своју територију.

       Двојица лидера су се сложила да ЕУ не може да стоји беспослена ако Вашингтон инсистира на примени закона у садашњем облику.

       Шолц и Макрон су наговестили да ће ЕУ „морати да узврати ударац“ тако што ће на сличан начин субвенционисати европска предузећа унутар ЕУ како би биле анулиране „неправедне конкурентске предности које САД намеравају да стекну путем закона о смањењу инфлације“.

       Politico процењује да такав потез може изазвати нови„трансатлантски трговински рат”.

       Амерички антиинфлациони закон укључује смањење пореза, енергетске бенефиције за предузећа која се отварају у Сједињеним Државама, а подстиче и становнике САД да купују домаће производе („Купуј америчко“).

       Ово се односи и на продају електричних возила, а то је `црвена марама`за европске произвођаче аутомобила.

       Међутим, овај заједнички `гард` може бити и само привремени и тактички.

       Француски политички аналитичар Пјер-Антоан Плаквент сматра да је сусрета Макрона и Шолца у Паризу само потврдио да између две земље „протрчава црна мачка“ и да у немачко-француским односима почиње „ледени период“ иако су кабинети обојице лидера саопштили да је њихов разговор био „пријатељски и конструктиван“.

       Конференција за новинаре шефова држава након састанка отказана је – наводно због недостатка времена немачког канцелара Шолца који је „журио у Атину“.

       Плаквент чак закључује: „Хладни састанак Шолца и Макрона још један је доказ да се Европска унија распада. Европска конструкција. кренула је низбрдо. Листа размимоилажења две водеће земље ЕУ са сваким састанком само расте, а Макрон и Шолц у Паризу нису ни покушали да ту листу скрате. Немачка иде својим путем, издвајајући 200 милијарди евра за помоћ својим предузећима и грађанима не марећи за европске партнере“.

       Плаквент наглашава да нико не подржава Макрона у његовој жељи да буде створена „паневропска држава“, чијим председником себе види у будућности. Истовремено, Немци су издали идеју „европске алтернативе“ и од 1945. остали су у глобалистичким оквирима под америчким патронатом, пробинујући се великом броју директива из Вашингтона. А француска политичка моћ остаје затворена у Европу у којој економска моћ Немачке има све већу тежину.

       Према Плаквенту, Шолц се залаже за економску експанзију на исток и на Балкан, покушавајући тако да заборави „слепило“ Берлина према Русији, док Макрон и даље позива на веће европске интеграције.

       Он упозорава да ће ЕУ - са 36 чланица у будућности, под условом да сви кандидати за чланство у ЕУ, укључујући Украјину, буду интегрисани - представљати савршену какофонију, политички веома слабу унију, у којој ће Немачка играти водећу улогу, а Француска остати у другом плану.