Ћеранић: Ако покушају да отму Додика, британски специјалци ће наићи на оружани отпор

СА ЗАПАДА СЕ НЕ ШТЕДЕ НИ СРБИЈА НИ СРПСКА ЗАТО ШТО „МИРИШУ НА РУСИЈУ“

* Додик је учинио све што је било потребно, појачао обезбјеђење, јасно дао до знања да не мисли бјежати и тиме окончати своју политичку каријеру, што Бритима и јесте основни циљ

* Британци су заиста и спремни на отмицу, или да ураде нешто слично, али тек након помне анализе и процјене посљедица такве акције. Тако су 2018. године, која је такође била изборна, британски командоси слетили у Сарајево и у Бутмиру чекали прилику за интервенцију. Она се није указала јер протести којима је Српска, односно Бања Лука, била запљуснута те 2018. године, нису донијели хаос који би подразумијевао интервенцију НАТО

* Ствари нису од јуче, почињу с Брегзитом. Излазак Британије из ЕУ имао је за циљ осамостаљење у спољној политици, односно њено креирање искључиво у договору са Американцима, а не у оквиру спољне политике ЕУ. Указивали смо још 2019. године да је у позадини Брегзита огроман новац и да је план да након Брегзита Лондон буде носилац финансијских пројеката, чак и у име Сједињених Држава

* У позадини Брегзита била је намјера Велике Британије да обнови империјални сјај и постане нова финансијска сила. Сходно планираним активностима, Британци су одмах након Брегзита почели да предузимају операције у циљу економског слабљења Русије и Кине, како би се купило вријеме потрбно да САД достигну нову руску војну технологију

_________________________________________________________

         Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

         КОЛИКО су нас само учили, а ми пажљиво слушали и упијали приче западних ментора о људским правима, слободи медија и слично. Чак смо увели и предмет у средњошколско образовање под називом Демократија и људска права.

         Криза у Украјини, односно реакција Запада на исту, оголила је и бригу о људским правима до краја. Гасе се руске тв станице и медији уопште, отима и приватна имовина, спортисти избацују са такмичења – само зато што су Руси и што је нешто руско.

         Не штеде се ни Србија ни Република Српска, зато што миришу на Русију. У наведеном контексту треба посматати и врло озбиљне пријетње српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику.

         Додик је истакао да је са четири различите стране упозорен да британске специјалне јединице спремају његову отмицу након чега би га одвели у непознатом правцу. То дјелује нестварно, али прије десет година имали смо такве ситуације.

         На то је медије подсјетио и Милован Бјелица, начелник општине Соколац, који је, према властитом казивању, након што га је СФОР киднаповао, два мјесеца провео у контејнеру са отвором кроз који су га отмичари мотрили са двије камере. Киднаповање Бјелице, али и других, правдало се разбијањем мреже подршке хашким бјегунцима.

         Чиме се може оправдати намјера да се то исто учини члану Предсједништва БиХ, уједно и лидеру Срба са ове стране Дрине? И шта би се тиме постигло?

         Ствари нису од јуче, него почињу с Брегзитом.

         Излазак Британије из ЕУ имао је за циљ осамостаљење у спољној политици, односно њено креирање искључиво у договору са Американцима, а не у оквиру спољне политике ЕУ. Указивали смо још 2019. године да је у позадини Брегзита огроман новац и да је план да након Брегзита Лондон буде носилац финансијских пројеката, чак и у име Сједињених Држава.

         У тексту Брегзит ће обновити Хладни рат, али је нејасно гдје ће бити нова „гвоздена завјеса“ (објављен 16. децембра на порталу Све о Српској) објелоданили смо да је Британија донијела геополитичку стратегију сличну америчкој, а окосница доктрине је идеја „Глобална Велика Британија“ (Global Great Britain).

         Наиме, одлучено је да се након Брегзита нова империја мора политички, безбједносно и војно заштитити, те да зато Британија треба да обнови некадашњи утицај на старе поморске руте и комуникацијске правце. Једноставно, Лондон је одлучио да се врати на старе империјалне позиције.

         Стога је развијана финансијска инфраструктура и школовано на хиљаде финансијских стручњака. Финансијска моћ је уцентруЛондона, а успостављено је низ пословних веза, од офшор компанија у бившим колонијама као што су то Бахами, гдје се обављају огромни новчани трансфери – без трагова, без плаћања пореза, у сивојзони.

         Велике операције врше се како у Јужној Африци, тако и са четири „азијска тигра“ (Сингапур, Јужна Кореја, Тајван, Хонг Конг).

         Водећа улога у наведеном савезу Британији би омогућила контролу блискоисточног нафтног базена и стратешких ваздушних и поморских путева.

         Што се тиче копнених снага, Британија је 2018. године усвојила документ под називом Mobilising, Modernising and Transforming Defence који предвиђа оснивање јединице бројности 50 000 војника за хитне интервенције на било којој тачки на планети.   

         Разлог је забринутост због нове опасности у виду држава које се не могу контролисати.

         Ради се о новим силама које, по мишљењу Лондона, не поштују међународни поредак, односно, не поштују правила која су поставили САД и Британци.

         Наравно да је ријеч о Русији и Кини.

         У позадини Брегзита била је намјера Велике Британије да обнови империјални сјај и постане нова финансијска сила.

         Сходно планираним активностима, Британцису одмах након Брегзита почели да предузимају операције у циљу економског слабљења Русије и Кине, како би се купило вријеме потрбно да САД достигну нову руску војну технологију.   

         Према писањуамеричког магазина „Нешенел интерест“, ракете са руских атомских подморница „Бореј“ САД могу претворити у пустињу, чак и ако би друге руске нуклеарне снаге биле уништене у првом налету.

         Наиме, једна руска подморницаБореј има 16 ракета типа „Булава“, а свака таква ракета носи шест бојевих глава од 150 килотона, које се дијеле и уништавају посебне мете, што значи да се из једне подморнице „Бореј“ са удаљености већој од 5,8 хиљада миља могу испалити 72 нуклеарне бојеве главе по разорној снази десет пута јаче од бомбе која је бачена наХирошиму.

         Стога су се Британија и САД одлучиле да користе стратегијуобмане, превара, подметања, хибридних активности, и да масовно користе медије како би се преваром дестабилизовале Кина и Русија.

         У том смислу је одлучено да прва на реду буде Русија, те је уРусију упућено на стотине америчких и британских агената са задатком да купују стручњаке за високе технологије и да купују војне планове.

         Инструменти су невладине организације и универзитетска размјена (по узору на кинеске операције) али иинсајдери који ће се тражити међу руским стручњацима, сходно америчкој максими да свако има своју цијену.

         Тако је Брегзит донио нове међународне односе, потпуну обнову Хладног рата.

         Руска специјална војна операција у Украјини је превентивног карактера и затекла је Британце. Планови су се морали убрзати и прилагодити насталој ситуацији. Јавна осуда Русије, која се убрзо претворила у антируску хистерију, била је прва реакција. Затим су услиједиле санкције Русији и дотур оружја Украјини, посјета премијера Џонсона Кијеву.

         Сви у којима Лондон види руске савезнике такође су на удару.

         Додик је у више наврата указао на Британце као на генераторе кампање против Републике Српске, прозивао њихову агентуру у БиХ и чинио све што им није по вољи, као што је отворено противљење уласку БиХ у НАТО.

         Стога су упућене пријетње и најава акције против Додика, која би била отмица, киднаповање.

         Не ради се само о застрашивању, Британци су заиста и спремни да ураде нешто слично, али тек након помне анализе и процјене посљедица такве акције. Тако су 2018. године, која је такође била изборна, британски командоси слетили у Сарајево и у Бутмиру чекали прилику за интервенцију. Она се није указала јер протести којима је Српска, односно Бања Лука, била запљуснута те 2018. године, нису донијели хаос који би подразумијевао интервенцију НАТО.

         Подсјећамо, захваљујући одлучности власти и спремности полиције Српске да спријечи насиље, протест заказан 5. октобра протекао је мирно.

         Додик је учинио све што је било потребно, појачао обезбјеђење, јасно дао до знања да не мисли бјежати и тиме окончати своју политичку каријеру, што Бритима и јесте основни циљ.

         У случају покушаја отмице, британски специјалци би наишли на оружани отпор, што читаву акцију чини неизвјесном. Уједно, Додик је објелоданио информације до којих је дошао и показао прстом на оне од којих му пријети опасност. Тиме је план отмице, бар за сада, осујетио.

         Велики митинзи по иницијативи борачке организације требало би да отмицу у потпуности осујете.

         https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-u-slucaju-pokusaja-otmice-dodi...