Аустријски хохштаплер Инцко поносан на свој „закон о негирању геноцида“
ТВРДИ ДА ЈЕ УРАДИО ОНО ШТО ЈЕ УРАДИО ДА БИ МИРНО ЖИВЕО У ПЕНЗИЈИ
* У интервјуу шпанском листу „Ел Паис“ Додика назвао „непредвидивим популистом“ и оптужио лидере Срба у БиХ, који су, како тврди, ту његову наметнуту одлуку последњег дана мандата, „искористили као изговор за блокаду државних институција“
* Из године у годину, БиХ је била спуштена на листе приоритета министарстава спољних послова. Некад је то био Блиски исток, други Авганистан, или Венецуела, или избегличка криза". Последња два немачка министра спољних послова посетила су Мали, што је наравно разумно, јер тамо имају трупе, али никада БиХ
______________________________________________________
БИВШИ високи представник у БиХ Валентин Инцко, који је на крају свог мандата наметнуо одлуку о измени Кривичног закона којом је предвиђено санкционисање негирања геноцида у Сребренице, чиме је додатно продубио политичку кризу и поделио народ у БиХ, тврди да је поносан на ту своју одлуку коју је, како каже, донео да би имао миран живот у пензији.
Инцко, који је Аустријанац, каже да је у његовој земљи било много ратних злочинаца из Другог светског рата и гледајући европску директиву из 2008. године, која позива државе чланице да донесу законе против порицања или банализације геноцида и ратних злочина, за њега је наметање те одлуке био "логичан и обавезан корак".
Инцко у интервјуу за шпански дневник „Ел Паис“ тврди да већи део свог мандата није имао подршку међународне заједнице за своје активности.
Према његовим речима, „не може бити договора о ратним жртвама и осуђеним ратним злочинцима“.
Инцко је говорио и о свом старом "непријатељу" Милораду Додику за којег је Инцко рекао да је "непредвидиви популист" и "камелеон".
Оптужио је лидере Срба у БиХ, који су, како тврди, ту његову наметнуту одлуку последњег дана мандата, „искористили као изговор за блокаду државних институција“.
Лист пише да Инцко своје потезе оправдава чињеницом да се чекало да пресуда ратном команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу буде правоснажна, али и да се одлука о овоме могла донијети много раније на локалном нивоу.
- Хрвати и Срби су гласали против, па се то није остварило током 26 година. Од казне је много важнија катарза. Рећи ''то се десило - српски, хрватски народ или Бошњаци су добри људи - али неки конкретни људи су чинили злочине'', и имају имена и презимена. Нажалост, та катарза још није наступила, тада ће бити лакше гледати у будућност. Поносан сам на своју одлуку - појаснио је бивши високи представник - рекао је Инцко.
Шпански дневник подсећа да је криза која је настала Инцковом одлуком остављена Кристијану Шмиту да се њоме бави.
Подсећа и да је Шмит у новембру упозорио како је веома реалан ризик да се БиХ нађе у новим поделама и сукобима.
Инцко за шпански дневник каже и да је на почетку десетогодишњег мандата високог представника био оптимистичан, али да се то није реализовало.
- Геостратешка ситуација је била другачија. За БиХ је било мање интереса Русије и Кине. До тада се међународна заједница опредељивала за приступ ''оштре интервенције'' у земљи, који је био ''успешан'', али је прешао на једно од ''локалних решења'', које је било мање и по којем ''скоро да нема нових закона''. Из године у годину, БиХ је била спуштена на листе приоритета министарстава спољних послова. Некад је то био Блиски исток, други Авганистан, или Венецуела, или избегличка криза". Последња два немачка министра спољних послова посетила су Мали, што је наравно разумно, јер тамо имају трупе, али никада БиХ - каже Инцко.
Тврди да европска безбедност почиње на Балкану.
Погледате нападе Моленбик (2016), Батаклан (Париз, 2015) или Беч (2020), оружје је увек долазило са или преко Балкана - навео је Инцко.