Financial Times: САД су без шансе да преузму вођство поводом Украјине - Русија сада може говорити са позиције силе
КИЈЕВ ПРЕДЛОЖИО ТРОЈНИ ВИДЕО-САМИТ О УКРАЈИНИ СА УЧЕШЋЕМ ЗЕЛЕНСКОГ, БАЈДЕНА И ПУТИНА
* Амерички војни експерт Марк ЕПИСКОПОС: «У случају сукоба великих размера (са Русијом), украјинска војска ће претрпети огромне губитке, а Украјина бити лишена индустријске и војне инфраструктуре, попут аеродрома и командних штабова».
* The Wall Street Journal: Украјинска криза несумњиво је трагедија, али је за Америку много важније питање обуздавања Русије јер од тога зависе и јединство и безбедност Запада
_______________________________________________________
КАБИНЕТ украјинског председника иницирао је видео-самит са учешћем Владимира Зеленског, Владимира Путина и Џоа Бајдена.
Москва и Вашингтон још нису одреаговали, али је Михаил Погребински, директор кијевског Центра за политичка истраживања и конфликтологију, већ оценио и упозорио:
„Тешко је замислити да Бајден позове шефа кабинета Зеленског и кажем у: «Свиђа ми се твоја идеја, сад ћу да је пренесем Путину!». Бојим се да сада није нереалан такав тројни самит, а ни преговори у нормандијском формату».
Иницијатива из Кијева појавила се, иначе, у време када лондонски The Financial Times, који је све само не наклоњен Москви, објавио да су Сједињене Државе остале без шансе да преузму вођство у украјинској кризи, а да Русија сада поводом Украјине може говорити са позиције силе,
Политиколог Харлан Улман je за тај лист оценио да војни сукоб Москве и Кијева није могућ, пошто је Русија фокусирана на сопствену безбедност, а не на ширење утицаја.
„Путин није заинтересован, навео је Улман, за Украјину, већ за решавање бројних захтева које је испоставио Западу поводом проблема које Русији прави ширење НАТО на исток. Уосталом, Путин жели договор. Није случајно што је захтеве истовремено упутио САД и НАТО“.
Овај експерт је такође додао да би споразум са Русијом о безбедносним питањима могао да има важну улогу и за позицију Вашингтона.
Украјином се позабавио и утицајни амерички лист The Wall Street Journal.
Написао је да је украјинска криза несумњива трагедија, али да је за Америку много важније питање „обуздавања“ Русије јер од тога зависе и јединство и безбедност Запада.
Овај лист америчког крупног капитала, администрацији Џоа Бајдена је поручио:
„Горе од новог рата у Украјини било би дозволити Путину да застраши НАТО и натера га да се повуче из источне Европе“.
JSW је овим текстом изазвао побуну дела својих читалаца. Један од њих, Роберт Наеије, поручио је редакцији:„Која је сврха постојања НАТО-а ако је Варшавски пакт угашен пре много година? Која је сврха подржавати Украјину, која је културно и историјски део Русије, поготово што је одавно постала корумпирано буре без дна?“
За Зеленског и његове америчке покровитеље и налогодавце у Вашингтону неповољан је и коменатар емричког експерта за безбедност Марка Епископоса који упозорава да Кијеву неће помоћи ни реформисање украјинских оружаних снага да промени однос снага у случају сукоба са Москвом.
Ово се привиђа многима и у
Кијеву и у Вашингтону
Он наглашава да је Украјина последњих година модернизовала и боље наоружала своју војску, поред осталог - турским дроновима «Бајрактар» и сопственим противбродским ракетама «Нептун», али тврди да ће Украјина и даље бити преслаба за руску војску.
«Оружане снаге Украјине – навео је -могу да убаце у рат до 250 хиљада људи, 2,5 хиљаде тенкова и 785 самоходних топова, а Русија - око милион војника, 13 хиљада модернизованих тенкова и преко 6,5 хиљада самоходних артиљеријских система. Украјинско ваздухопловство је опремљено застарелом флотом совјетских авиона из 1960-1970-их, док руске Ваздушно-космичке снаге имају најновије ловце и побољшане бомбардере и разгранату противракетну одбрамбену мрежу».
Додао је и да су војни буџети две земље такође неупоредиви јер Кијев троши око 5,2 милијарде долара на војску, а Москва - 65 милијарди долара.
Епископос зато закључује: «У случају сукоба великих размера, украјинска војска ће претрпети огромне губитке, а Украјина бити лишена индустријске и војне инфраструктуре, попут аеродрома и командних штабова».