Несврстани Београд на врху света – домаћин ономе што је из њега кренуло
Србија у свету
У БЕОГРАДУ ЋЕ 11. И 12. ОКТОБРА БИТИ ОБЕЛЕЖЕНА 60-ГОДИШЊИЦА ПОКРЕТА НЕСВРСТАНИХ
* Биће то велико подсећање на трећи свет и епохалну победу његове политичке идеје мира, сарадње и равноправности над оружјем, насиљем и блоковском поделом међународних односа, оптерећених хладним ратом
* Актуелна Србија, у оно време део велике Југославије, оснивача Несврстаног покрета и двапут домаћина самита несврстаних, од 2001. има посматрачки статус, вероватно не размишља о повратку у пуноправно чланство, иако би јој то итекако користило - за још већи углед, за бржи развој, снажнију међународну позицију, за отклањање неких проблема, наравно и за решавање косметске кризе
________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
БИЛО ЈЕ то, у једној земљи, балканској, Југославији, којој је свет у развоју поверовао да заједно могу све што им је најпотребније – брже, боље, шире, без опаког диктата великих сила...
Подразумевали су - мирољубивост и општи мир, пуну слобода и достојанство, шири рад и економски развој, посебно извоз робе и знања, наравно и финансијску стабилност, значајнију сарадња и заједништво…
Све у политици, па и у стварању Несврстаног покрета, има свој логичан, развојни ток, може се рећи - у току, завршетку, или на крају антиколонијалног светског рата.
Тек завршена велика светска антиколонијална револуција, инспирисана идејама јединственог великана Махатме Гандија, тражила је садржаје живота и политике новоослобођених народа, што се најснажније развило у Индији. А одатле ширило другде по Азији.
Да велике идеје стварају велике људе, али и људи идеје, показује настајање Несврстаног покрета.
Почело је Титовим доласком у Индију, непосредним увидом у Гандијеве идеје, у многочему, па, много касније, и у називу покрета – погрешна реч “неангажованост” замењена је речју “несврстаност”, што је значило несврставање у блокове или било које организације.
Годинама раније удружили су се Тито и Нехру, с њима и Насер, Сукарно, па су им пришли други са свих континената, да би се, у Београду, 11. и 12. октобра одржао први, оснивачки самит Несвврстаног покрета.
Историја међународних односа тада је коренито промењена – самити су одржавани на свим комтинентима, у Београду двапут, број несврстаних достигао је цифру од 120 пуноправних чланица, што је одређивало доминацију несврстаних светскиим односима, којима више нису могл да упављају силници и њихови блокови…
Одлука да главни град Србије буде домаћин јубиларне шездесетогодишњице Несврстанг поктрета, враћа Београду и несврстанима најважније одреднице њихове историјске улоге у светској политици – ако је претеривање, корисно је свима да издрже, чак и противницима!
Једноставно и ктатко речено:
Несврстани Београд - центар света !
Несврстани покрет опет највећи!
Испод оба могућа и одржива, сасвим реална наслова - мада је довољан и један од њих - може да стане сваки опис, коментар и друга форма. И то са библиографијом, а да буде сигуран у пун изражајни исказ. Зар, на пример, о Београду на истој дужини не можете да изразите све битне информативне потребе, без додатака - сигурно межете.
Ево, шта је важно за овај наслов, израженим другим стилом од оног у поднаслову:
У Беогаду ће се 11. и 12. октобра обележити велики јубилеј – шездесета годишњица од оснивања Покрета несврстаних земаља, када ће се јубиларно свечано прославити уверљива победа идеје несврставања, која се ослонила на ненасиље Махатме Гандија.
Идеја је зауставила насиље и силу оружја, па је и тријумфално увела у међународно понашање мирољубивост, одрицање од насиља и поштовање равноправности, солидарност, помоћ у развоју…
Година за годином, самит за самитом, па је чак 120 чланица несврстаних стало уз ове и овакве идеје, па је будућност насиља остала – без будућности.
Између блокова и подела створен је простор за “трећи свет” који је у многочем делово као први, пре свега у очувању глобалог мира…
Србија је, адекватно својој оснивачкој и развојној мисији, у сада држава за политику и идеје несврстаности, иако је 2оо1. године њена улога сведена на посматрачки статус, пошто се Југосавија распала, а нове, комшијске државе су другог опредељења – за све су само не за несврстане, па их и будући јубилеј покрета не занима!
Где ће Србија после јубилеја?
Остаће, бесумње, на улазу у Европску унију.
Колико дуго, то не зависи од несврстаних, иако има оних посматрача и унутрашњих спољних који мисле да би сви пробеми били мањи или би нестали ако се Србија врати у Покрет несврстаних – све би било боље: углед, утицај, развој, политичка моћ и економска снага… Међутим, они који одлучују то не виде – намерно.
Срећан велики јубилеј – свима!