Миливојевић: Политика „неизазивања“ и јединство српског корпуса имају кључни значај за опстанак Српске
ТРИБИНА „ИЗВОРНИ ДЕЈТОН ИЛИ МИРНИ РАЗЛАЗ У БиХ“ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ПОРТАЛА „СВЕ О СРПСКОЈ“ И „ФАКТИ“
* Суштина геостратешког интереса Запада је да се „успешним“ решавањем „недовршених послова“ (потврда косовске државности, централизација БиХ) на кратак и средњи рок Западни Балкан дефинитивно геополитички угради у западну интересну сферу и ради коначног одстрањивања утицаја ривала - Руске Федерације и Кине
* Положај и очување изворног и статусног карактера РС постаје стратешки актуелно и суштински важно за очување како самог идентитета и положаја РС тако и укупног српског корпуса и његових изворних идентитетских, статусних и националних интереса на овим просторима
* За РС сукоб није препоручљива опција. Отварило би тако нешто простор за широку лепезу деловања и поступања, укључујући и радикална како унтрашњеполитичких тако и спољних актера на сцени. Дејтон генерално као основ постојања РС, а посебно на кратак и средњи рок нема алтернативу као основа гарантовања, као и одбране положаја и карактера РС у оквиру јединствене БиХ
* Одбрана и неприкосновност свих преосталих права и надлежности РС из изворног Дејтона морају бити циљно стратешки сачувани и коришћени у пуном својству и политичко-правном капацитету. У овом контексту посебан значај има институционално и економско јачање РС на унутрашњем плану у строгим условима изворног Дејтона са наглашеном употребом свих расположивих и посебно механизама меке моћи (пуна афирмација језика, културе и свих етнонационалних вредности заснованих на идентитету и сл.)
__________________________________________________________
1. ЗА разлику од неких теоретичара међународних односа који сматрају да је међународни поредак у транзицији према мултиполарном и да у том контексту треба посматрати актуелне међународне односе и њихово одвијање, ја сматрам да смо већ савременици мултиполарних међународних односа и новог хладног рата који су основ текућег новог међународног поретка чија су главна карактеристика глобална геостратешка надметања са последицама на глобалном, регионалном и сваком другом плану.
Та надметања већ одређују карактер, садржај и темпо савремених међународних односа и непосредно утичу на њихово конкретно одвијање.
Како је глобално надметање присутно и у нашем региону, колоквијално названом Западни Балкан, то се његови ефекти не могу избећи и занемарити када је у питању положај и будућност Републике Српске (у даљем тексту РС) генерално, као и у оквиру јединствене целине Босне и Херцеговине.
Конкретно, ради се о глобалном надметању на овим просторима трансатланске заједнице под воћством САД и њеног основа у лику НАТО и ЕУ са главним ривалима Руском Федерацијом и њеним „малигним утицајем“ и са НР Кином која „не дели исте вредности“ са западним либералним демократијама.
2. Основ за међународни контекст, релевантан за положај и будућност РС у контексту овог прилога лежи у два вида: међународноправном и међународнополитичком.
Међународноправни вид има основ у чињеници да Босна и Херцеговина, као држава чланица ОУН и међународно призната са свим атрибутима међународноправног субјективитета и носиоца права и обавеза у том својству, ипак није суверена држава. Наиме, у складу са одредбама Дејтонског споразума из 1995. и његовом применом још увек је под мандатом ОУН који остварује Високи представник.
О примени Дејтонског споразума брине се Савет за примену мира, тело кога чине сталне чланице СБ ОУН САД, Француска, Велика Британија, Руска Федерација и додатно нечланице Немачка и Италија, док у главној правосудној институцији државе - Уставном суду БиХ - троје међународних судија у сталном саставу представљају главни страни инструмент деловања правосуђа и спровођења и контроле демократских институција и владавине права, а у функцији примене одредаба Дејтонског споразума, његових циљева и политичко-правних интенција шта год то значило у конкретном случају.
Сходно томе, када је реч о БиХ као држави - може се једино правилно говорити о њеном неспорном територијалном инегритету, али не и суверенитету у пуном државно-правном капацитету.
Зоран Миливојевић
Ова чињеница одлучујуће делује на међународни контекст који условљава садашњи и будући положај РС.
То најбоље илуструје и потврђује најновија ситуација око Високог представника и начин избора новог при чему је став РС потпуно на месту утолико што инсистира на поштовању Дејтонског споразума (консултовање РС и сагласност СБ ОУН).
Међународнополитички вид произлази из чињенице да је мултиполарни карактер савремених међународних односа произвео изражено глобално надметање и с тим у вези нову динамику у њиховом одвијању.
Као последица већ присутне мултиполарности глобални ривалитет је већ јасно дефинисан тако што су са једне стране САД и западна алијанса на платформи заштите вредности либералне демократије и слободног тржишта, а на другој ривали Русија и Кина као фактори који те вредности не деле у пуном смислу. Практично, све што је у функцији тог и таквог надметања постаје предмет директног деловања глобалних тако супротстављених фактора.
За нас и тему из наслова је релевантно што регион „Западни Балкан“ због геостратешког положаја и директног додира западне алијансе на челу са САД и НАТО са ривалима Русијом, Кином, а онда и због неких „других“ (Турска, Иран, УАЕ), западна алијанса сматра „својом зоном утицаја“ и простора који треба да буде потпуно обухваћен евроатланским интеграцијама.
Према последњем стратешком виђењу Г7 на састанку министара у Лондону крајем маја о.г., Западни Балкан је по први пут укључен у агенду главних геостратешких изазова и геостратешких интереса поред Русије са Украјином и Белорусијом, Кине са Јужним кинеским морем и Пацификом, Блиског истока са Ираном, Ираком, Сиријом, Африком, с тим што је овде посебно важно да је БиХ у његовом центру.
Суштина геостратешког интереса Запада је да се „успешним“ решавањем „недовршених послова“ (потврда косовске државности, централизација БиХ) на кратак и средњи рок Западни Балкан дефинитивно геополитички угради у западну интересну сферу и тиме створе услови за пун замах евроатланских интегративних процеса ради њиховог успешног окончања и тиме коначног одстрањивања утицаја ривала - Руске Федерације и Кине. Имајући у виду положај и политичку опцију РС (војна неутралност и политичка независност уз кључно ослањање на Београд) и дисперзију њених међународних односа и комуникација са РФ, Кином и другим факторима на међународној сцени, положај и будућнст РС постаје предмет непосредног деловања западне алијансе и њених ривала за утицај и остваривање стратешких циљева.
У ситуацији када је други ентитет -Федерација БиХ стратешко-политички опредељена за евроатланске интеграције у пуном капацитету и јасно на линији „очекивања“ западне алијансе, деловање према РС за ту алијансу добија знатно јачу интересну геополитичку димензију и оперативни значај.
Ово је посебно важно зато што глобална надметања диктирају темпо и садржај укупних међународних односа у ситуацији када Запад губи глобалну супрематију и на тој основи доминацију. Истовремено исказује намеру да ради очувања и поврака на глобалну доминантну позицију што објективно ствара простор за ризик да у том циљу може прећи и на дипломатска, политичка и др. радикална решења и потезе са политичким и др. последицама за регион и његове чиниоце.
3. Све напред изнето дубоко задире у укупне српске интересе идентитетског и одрживог карактера у чему РС има стратешки значај. У том смислу положај и очување изворног и статусног карактера РС постаје стратешки актуелно и суштински важно за очување како самог идентитета и положаја РС тако и укупног српског корпуса и његових изворних идентитетских, статусних и националних интереса на овим просторима.
4. У контексту актуелних заоштрених међународних односа са израженим глобалним надметањима и позицијом Западног Балкана, као „предметом“ надметања у чијем средишту је БиХ и посебно РС из напред наведених разлога, за РС сукоб није препоручљива опција. Отварило би тако нешто простор за широку лепезу деловања и поступања, укључујући и радикална како унтрашњеполитичких тако и спољних актера на сцени. Дејтон генарлно као основ постојања РС, а посебно на кратак и средњи рок нема алтернативу као основа гарантовања, као и одбране положаја и карактера РС у оквиру јединствене БиХ.
Таква опција и основа понашања објективно делује као једина шире прихватљива формула која се без ризика може у датом међународном контексту политички и дипломатски успешно бранити. Одбрана и неприкосновност свих преосталих права и надлежности РС који су преостали из изворног Дејтона морају у том смислу бити циљно стратешки сачувани и коришћени у пуном својству и политичко-правном капацитету.
У овом контексту посебан значај има институционално и економско јачање РС на унутрашњем плану у строгим условима изворног Дејтона са наглашеном употребом свих расположивих и посебно механизама меке моћи (пуна афирмација језика, културе и свих етнонационалних вредности заснованих на идентитету и сл.).
Чини се, наиме, да ће у датим условима политика „неизазивања“ и јединство српског корпуса добити сада и непосредно у наредном периоду кључни значај за опстанак РС и успешно заокруживање главних интереса српског корпуса на овим просторима.
Стога и политичко и у одговарајућој форми „дипломатско“ деловање РС добијају важну додатну димензију. Основ би требало да буде по мом мишљењу, конструктивно деловање на линији целине БиХ, као „државе два ентитета и три конститутивна народа“, и пуној одбрани тог принципа на коме почива РС, превасходно што то гарантује и на томе почива изворни Дејтон.
Треба напросто избећи сваки ризик и изазове који произилазе из наглашеног оперативног деловања страног фактора у условима глобалног надметања за утицај у овом региону.
Подразумева се пуно очување и даља афирмација специјалних односа на релацији Београд-Бања Лука, као и остварени геополитички односи Бања Луке са одговарајућим страним факторима и субјектима који су са аспекта поштовања Дејтона и гарантованих права и обавеза РС могући, легални, легитимни и остварени.
(Излагање др Зорана Миливојевића, дипломате у пензији, «Положај и будућност Републике Српске у актуелном међународном контексту» на трибини „Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“ у организацији портала „СоС“ и „Факти“, уз подршку Представништва РС у Србији)
