Галијашевић: Запад би да и даље урушава `Дејтон`, то је – и антидејтонски и антисрпски

БЕРЛИН СВОЈИМ ДЈЕЛОВАЊЕМ ВРАЋА У СЈЕЋАЊЕ УЛОГУ ЊЕМАЧКЕ И У РАЗБИЈАЊУ СФРЈ И АГРЕСИЈИ НА СРБИЈУ

Џевад Галијашевић

* Двадесети вијек је био вијек њемачке силе и њемачких злочина према Србима, сада се то наставља и у овом вијеку... Ријеч је о њемачком и насиљу западних земаља које представља рушење Дејтонског споразума, а посебно његовог Анакса 10

* Не ради се само о процедури нити о личности Кристијана Шмита: ријеч је о опстанку мира у БиХ и спасавању највећег и јединог стварног Чувара мира у БиХ: Дејтонског споразума

______________________________________________________

       НАЈМАЊЕ се сада ради о личности Кристијана Шмита, мада је ријеч и о њему и Њемачкој – оценио је за Факте експерт за безбедност и тероризам Џевад Галијашевић.

       Своју позицију додатно је објаснио и аргументовао:

       „Не може Њемачка настављати са провођењем силе на Балкану а да то не врати сјећање на двадесети вијек и масовне гробнице Првог и Другог свјетског рата, али и на деведесете године прошлог вијека и њемачку улогу у силовитом и злочиначком разбијању заједничке државе Југославије након властитог уједињења, али и улогу у бомбардовању Савезне републике Југославије 1999.

       Двадесети вијек је био вијек њемачке силе и њемачких злочина према Србима а сада се то наставља и у овом вијеку...

       Зато је овдје ријеч о њемачком и насиљу западних земаља које представља рушење Дејтонског споразума, а посебно његовог Анакса 10.

       Именовање Високог представника, који се у Анексу 10. и нигдје у Дејтонском споразуму не зове "Високи", строго је прописано. Истина, у Дејтонском споразуму не постоји Савјет или вијеће за имплементацију мира...

       Зато је ово рушење Дејтонског споразума са Запада, на исти начин како је урушавана  Резолуција СБ 1244.

       То и јесте и антидејтонски, али је посебно и  антисрпски чин.

       Овдје се Русија, својим јасним ставом, ставила на страну заштитника мира у БиХ јер штити Споразум о миру потписан у Дејтону и у Паризу.

       Анекс 10 Дејтонског мировног споразума. је јасан:

       Чланом 1, став 2. тог Анекса уговорено је, а то значи прописано са становишта норми међународног права, да "уговорне стране (БиХ, Република Српска и Федерација БиХ) 'захтијевају именовање високог представника, који ће бити именован у складу са релевантним резолуцијама СБ УН-а'".

       Дакле, нема ни слова о постојању тзв. Савјета за примјену мира, а камоли права тог савјета да именује високог представника нити да му утврђује овлаштења.

       Такође, само уговорне стране могу захтијевати именовање високог представника, што подразумијева потребу постојања њихове сагласности сваки пут када се одлучује о овом питању.

       На крају, искључиво СБ УН има надлежност за доношење резолуције о томе, уз услов да су му уговорне стране из Анекса 10 Дејтонског споразума поднијеле усаглашени захтјев.

       Дакле није ту ријеч само о процедури нити о личности Кристијана Шмита: ријеч је о опстанку мира у БиХ и спасавању највећег и јединог стварног Чувара мира у БиХ: Дејтонског споразума“.