Да дијалог Београда и Приштине не буде опет – `дијалог` са Америком

Србија у свету

ЗАПАД ЋЕ СВЕ УЧИНИТИ ДА И НОВА РУНДА БУДЕ – КАКО ЗАПАД КАЖЕ

  * Све што о Косову и Метохији планирамо и радимо мерено је америчким критеријумима – од јуче до данас, па и сутра, од бомбардовања до трагања за обнављањем дијалога о решавању кризе

* Опет ће Срби чекати нови дијалог,  али не док Албанци надувавају своје тензије које подстичу САД и ЕУ, удружене у НАТО, занете илузијом да ће нам отети оно што не може да се отме

____________________________________________________

       Пише: Раде БРАЈОВИЋ

       ПРИМЕЊУЈЕ оно што је већ научио, помање и оно чему га сада западни заштитници још подучавају - нови премијер лажне албанске косметске државе, ослобођен јачих политичких противника којима се сада бави Хаг и ојачан фебруарском парламентарном изборном победом, Албин Курти увелико се спрема за оно што неки унутрашњи и спољни посматрачи називају – стабилност.

       Своју и своје „државе“. Хтео би, кажу, и  српске, али без Срба јужно од Ибра! 

       Ризично, па и непотребно, било би набрајати шта је све урадио или започео, па је довољно поменути само неке – ако су успеле, а Куртију и његовим  следбеницима је успешно све оно што удаљава или компликује дијалог са Србима.

       Успех је, наравно, могућ само кад су изнад њега и с њим његови западни заштитници – САД и ЕУ. Догоди се, понекад, да западни моћници процене да није добро одбијати све српско, јер може да им се обије о главу, па  натерају Куртија да промени став, умекша га или толико попусти да га чак замени новим, супротним, али тада се одуговлачи до “пуцања”, кад, опет, газде захтевају почетак остваривања нове формулације. И, тако то – и  даље се мери и мења, врти се док се постигне макар вербална сагласност да се крене, али то може да траје – годинама…  

       Још пре него што је постао оно што је сада, а видело се да ће то бити, наметнула се главна тема и неизбежно питање – како ће Курти решавати косметски проблем?

       Неће Космет бити међу приоритетима, рекао је и више пута поновио Курти.

       Нису разочарање и критике истекли, а  Курти је, наравно, под утицајем америчко-европског неприкосновеног става, изрекао оно што и сада важи – дијалог Београда и Приштине се обнавља.

       Ништа се друго није знало и још се, засигурно, не зна, а односи се на термине, који јесу важни, али не најважнији.

       Помињан је одмах месец мај, док се установе, среде и функционално уходају све постизборне институције.

Нелегална америчка `амбасада` у Приштини

       Најважнији су већ у пуном замаху -премијер Курти и председница Османи, први пут жена на тој функцији, што се, у њиховом друштву, већ истиче као важна вредност.

             Решавање косметске кризе, и за овај, као и претходне владајуће саставе, примарно је питање, које неће бити значајно оптерећено неискуством, јер ће све најбитније стратешке и најкомпетентније теме бити решаване – како Запад каже.

       Америка је била, остала и биће земља која, од глобала до детаља, одлучује о свему, посебно о испољеној политици, а најпосебније о Космту и свим односима са Србијом.  

      Нема ту никакве дилеме и несигурних претпоставки – све што о Косову и Метохији планирамо и радимо мерено је америчким критеријумима – од јуче до данас, па и сутра, од бомбардовања до трагања за обнављањем дијалога о решавању кризе.

       Данас се одлучујемо за политичку тактику, а сутра – како је остварити у дијалогу са Приштином (читај Вашингтоном)!

       Њихову политику знамо, а тактику, ову најновију, дијалошку, формално под Куртијем, већ тумачимо и мислим да је читамо. Хоће, прво, да нагомилају познате и никад решене теме и проблеме, па да онда, у суочавању с  тим проблемима,  додају онај најтежи - статус Космета…

             Сада су, тако, оживеле бројне муке које посебно погађају Србе који сада живе на Космету. Има старих, обновљених и помало нових удара подвала, у некима су ефикаснији него претходници, а некима хоће само да маскирају праву намеру…

        Напади на српске куће и имања готово су механизовани, једва се помињу. Људи, међутим, опаснио страдају, посебно млади - пре неки дан, тројица Шиптара изударали су једног младог Србина, који је већ данима у болници, као многи пре њега.

       Наши се жале, посебно кад њихова полиција ослободи нападаче, а најтеже им пада што ћуте и УН снаге, задужене за спречавање насиља. Придруже им се и западни политичари који, чак и у Савету безбедности УН, насиље припишу Србима, а подрже истицање шиптарске заставе, иако на то немају право!

       Британија, као да је још колонијална сила, излети прва као да опет хоће да одређује истину и тамо где је нема, а Америка, и поред своје војне базе на Космту, подржава и шиптарске бојовнике који хоће да изграде велику војну базу испод јужне Косовске Митровице… Као да ми, Срби и Црногорци, не умемо да се боримо за своју вишевековну, и то свету територију! 

       Једно мора да буде јасно свима - опет ће Срби чекати нови дијалог, али не док Албанци надувавају своје тензије које подстичу САД и ЕУ, удружене у НАТО, занете илузијом да ће нам отети оно што не може да се отме.

       Боље је да схвате да су и њихова садашња Албанија и никад остварива “велика Албанија” убедљиво мања од вечно српског - највећег Космета. О томе је, и западним моћницима, и њиховим албанским поданицима, потребан – дијалог! Школски.