Паника у Бриселу и Приштини: Борко их оптужио да раде на своју руку

ТАДИЋА ПОКРОВИТЕЉИ СА ЗАПАДА ПОЗИВАЈУ ДА НЕ ЈАУЧЕ -

ДА БУДЕ УЗДРЖАН ПОВОДОМ ЈАРИЊА И БРЊАКА 

• Више је него очекивана лака анестезија Кетрин Ештон, оне нехашке Карле дел Понте која је Бориса омађијала шапутањем да је за будућност Србије са Косметом најбоље да повуче своју резолуцију из Уједињених нација. Она је званичном Београду поручила: “Примена договора о царинским печатима не утиче на питање статуса Косова”

• Вук Јеремић је био у праву кад је рекао да непријатељи нису потребни ономе коме је Јадранка Косор пријатељ. У његовој процени има само једна грешка: поред пријатеља Бориса Тадића из света – Србији непријатељи заиста нису потребни

     ЗАПАДНИ покровитељи Бориса Тадића и наше владајуће коалиције прво су им заврнули руке поводом Јариња и Брњака и набили им “фаце” у косметску прашину па им сада јавно траже да се не буне поводом “севера Косова”, да не јаучу, да буду уздржани јер се све може решити “једино дијалогом”. 

     Ето, тако: прво својима све узму, па онда – “дијалог” до Судњега дана. Како “хумано”, како “цивилизовано” према својима у Београду!

     Према својима који се у Вашингтону и Бриселу котирају тако добро да су злочинцу Дика Мартија – Хашиму Тачију – отприлике до колена. Толико значајни су се сви Борисови пријатељи и “западни партнери” због 16. септембра стркали у Приштину, а у Београд – главни град петооктобарског “регионалног лидера” (тигра) – није дошао нико. Ни туристички. 

     А и што би долазили кад у Београду имају слуге чија је кобајаги лукава властодржачка рачуница чланство у ЕУ одавно претворила у хипнозу којом се бране од незапосленог и гладног народа?! У антикомунистичку “светлу будућност” које се дављеничка власт држи све чвршће што је “рај” даљи а она несигурнија на ногама.

     Сви нормални у Србији унапред су знали да ће амерички Стејт департмент – чији амбасадор у Приштини је пресудно охрабрио Тачија да крене на прелазе и командовао Уједињеним нацијама (КФОР-у) и Европљанима (Еулексу) да у његовом интересу и силу примене (ако затреба) – “изразити забринутост због пораста тензија на Косову”. И да ће позвати “све стране” (читај: Тадића, Мирка Цветковића, Драгана Шутановца и Милоја Милетића) да одрже мир, избегну исхитрене акције и уздрже се од запаљиве реторике”. Све у свему: да се помире са свршеним чином на који су их – као сирене Одисеја – на све начине навлачили.

     Сви нормални Срби су без по муке схватили да ове речи портпарола Стејт департмента Марка Тонера не важе за Тачија, Јахјагу и Пацолија: "Дошло је до пораста тензија (на Косову) недавно и ми смо забринути због тамошње ситуације. Позивамо све стране да задрже мир, избегну исхитрене акције и такође да се уздрже од сваке врсте запаљиве реторике".

     Сви ван “круга двојке” предобро знају: шта ће Тачију “запаљива реторика” кад има сву моћ НАТО на својој страни! Кад су Тонерове речи – “Стејт департмент је поздравио напоре Кфора и Еулекса да обезбеде безбедно и сигурно оркужење и да омогуће слободно кретање људи добара у оба правца – “фас” за официјелни Београд.

     Зато ће Тачи и даље моћи да преде као свилена буба са осмехом ајкуле. А “демократској Србији” – која се на то већ навукла као на својеврсни кокаин - биће и даље довољна оваква лака анестезија Кетрин Ештон, оне нехашке Карле дел Понте која је Бориса омађијала шапутањем да је за будућност Србије са Косметом најбоље да повуче своју резолуцију из Уједињених нација: “Примена договора о царинским печатима не утиче на питање статуса Косова. Задовољна сам што је трговина кренула у једном смеру и очекујем да ће кренути и у другом правцу. Очекујем такође да се настави дијалог Београд-Приштина и позивам све на северу Косова на уздржаност и смиреност јер је насиље неприхватљиво".

     На све ово је званични Београд се одважио – преко шефа свог преговарачког тима Борислава Стефановића – да оцени да “премијер Косова Хашим Тачи и део међународне заједнице покушавају да примене договор из Брисела "како њима одговара".

     И да храбро придода: "Договор има три реченице, односи се само на печат и пратећу документацију, а о прелазима уопште није било речи јер Приштина то није хтела.” Још је подсетио на спразум од шест тачака који је постигнут са генералним секретаром Уједињених нација, Бан Ки Муном, где "децидирано стоји да су Јариње и Брњак посебни због специфичности терена и да тамо може да буде само међународно присуство.

     А кад је видео да се Тачи престравио, Ештонова понудила оставку а НАТО одлучио да се самораспусти, Стефановић је Бриселу, Берлину, Лондону, Паризу и Вашингтону на крају скресао да “решење треба наћи у договору око прелаза и кроз дијалог, како би се успоставио промет робе, али без косовских цариника.” 

     “Уплашена” ЕУ је поводом оваквог демарша дрхтећим гласом саопштила: да је Еулекс - упућивањем својих цариника на прелазе на северу Косова - само поново успоставио јединствен царински поредак на Косову, какав је уведен 2000. године и да ни у чему није прекорачио свој мандат као статусно неутралне мисије. Па у исти сандук закуцала овај последњи ексер: “Све са граничним прелазима је урађено у складу с резолуцијом 1244 Савета безбедности УН којом је од 2000. на Косову уведен јединствен царински поредак.”

     Коме још није јасно: нека и даље гласа за атлантизам са Тачијевим ликом и за оне у Београду које Запад држи знатно испод хуманисте и човекољупца Хашима.

     Вук Јеремић је био у праву кад је рекао да непријатељи нису потребни ономе коме је Јадранка Косор пријатељ. У његовој процени има само једна грешка: поред пријатеља Бориса Тадића из света – Србији непријатељи заиста нису потребни.