Астрономи уверении да су први пут посматрали почетак нестајања једне галаксије

НОСИ ОЗНАКУ ИД2299 И УДАЉЕНА ЈЕ ОД НАШЕ ПЛАНЕТЕ 9 МИЛИЈАРДИ СВЕТЛОСНИХ ГОДИНА

* Количина хладног гаса који ова галаксија избаци током једне земаљске године у свемирски простор око себе 10 хиљада пута је већа од масе нашег Сунца

* Астрономи сматрају да због тога галаксија ИД2299 може да врло брзо се угаси - за само неколико десетина милиона година, што је кратко време по мерилима Универзума

_______________________________________________________

       АСТРОНОМИ су први пут били у прилици да посматрају како је далека галаксија избацила у околни космос готово половину гаса потребног за формирање звезда.      

        Количина гаса који ова галаксија избаци током једне земаљске године у простор око себе 10 хиљада пута је већа од масе нашег Сунца.

       Научници верују да је то почетак краја постојања те галаксије јер ће јој постепено понестајати гаса за стварање нових звезда и она ће „умрети“.

       Текст о овом открићу објављен је у научном часопису Nature Astronomy.

       Галаксија „живи“ све док садржи довољно гаса за производњу звезда.

       Астрономи ретко имају прилику да посматрају тај процес. А сада су - захваљујући инструментима опсерваторије АЛМА - први пут видели како започиње умирање веома удаљене галаксије ИД2299.

       Светлост са ње до наше Земље путује око 9 милијарди година, односно налази се на удаљености већој од 9 милијарди светлосних година од нас.

       Ово значи да астрономи сада ову галаксију посматрају у стању у којем је била 4,5 милијарде година након Великог праска.

       Испитујући снимке опсерваторије АЛМА, астрономи предвођени Анаграцијом Пуљиси са Универзитета у Дарему (Велика Британија) открили су да је у то време, пре 9 милијарди година, хладни гас врло интензивно `цурио` из ИД2299 у међугалактички свемир - „гориво“ за нове звезде.

       Количина одлива била је еквивалентна 10 хиљада маса Сунца, што је око 46% целокупног гаса у овој галаксији.

       У исто време су се унутар ИД2299 наставили активни процеси формирања звезда, па се гас се трошио и на рођење звезда

       Астрономи сматрају да због тога галаксија ИД2299 може да врло брзо се угаси - за само неколико десетина милиона година што је кратко време по мерилима Универзума.

       Раније су астрономи претпостављали да галаксије почињу да избацују материју због звезданих ветрова и активности црних рупа у њиховим центрима. Међутим, у случају ИД2299, ствари могу бити другачије.

       Пуљиси и њене колеге из опсерваторије АЛМА видели не само одлив гаса, већ и такозване плимне репове.

       То је назив за издужене струје гаса и звезданих ветрова које се одливају у међугалактички свемир услед спајања галаксија.

       Обично је тешко видети такав реп код далеких галаксија, али су Пуљиси и њене колеге у томе успели.

       Претпостављају да је управо плимни реп одговоран за одлив гаса из ИД2299. Односно, да је судар две друге галаксије могао је довести до почетка умирања  галаксије ИД2299, која је можда захваљујући том судару и настала.

       „Наше истраживање показује да одлив гаса може настати спајањем галаксија и да звездани ветрови и плимни репови могу деловати на врло сличне начине. Стога ће астрономи можда морати да преиспитају ставове о томе како умиру галаксије», рекла је колегиница Пуљиси Емануела Дади.

       Научници се надају да ће у будућности моћи да и даље посматрају ИД2299 користећи АЛМА инструменте, са повећавањем резолуције слике.