Трампова Америка понудила и понешто добро Србији - само да то Бајден не опозове...

Србија у свету

СРБИЈА НА МЕЂУНАРОДНОМ ПЛАНУ АКТИВНИЈА НЕГО ТОКОМ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ

Џон Јовановић (лево)

*  Амерички садашњи заокрет, иако почетни и превасходно финансијски и економски, па за неког и то само симболички, потез је који се дожиљава као изузетна, политичка вредност, прва од Америке - у корист Србује

* Вратило се сада у Србију - добро време. Србија је ушла у “нову еру”, како су га назвали Вучић и Брнабићева. Тако изгледа. Биће, ваљда, боље и између Србије и Црне Горе, али и других суседа

_________________________________________________________________

       Пише: Раде БРАЈОВИЋ   

        ОДАВНО, још од времена несврстаности, Србија није развила такав међународни активизам, као у садашњем времену.

       Вучићева посета Америци и потписани споразуми у Вашингтону и Београду, додатно подстичу јачање српске позиције, што ће се још уверљивије стимулисати новом будућом посетoм Путина Београду, а знатно ће расту допринети и све боља сарадња с Турском, коју управо сада посећује српски председник.

       Коначно, до самог врха међународног угледа Србију води, по много чему, јединствена многолинијска сарадња с Кином, а важност не изостаје и од сталних контаката с мањим државама, посебно балканским и европским…

        Поменуте земље посебних вредности не чине коначни списак, јер има још и великих и вредних, али оне тренутно нису у позицији да потенцирају блискост и везаност с нама. Таква теза неким посматрачима неће деловати убедљиво.

       Индија је, на пимер, по бројности као Кина, с моћном војском и модерним наоружањем, а једна је од велесила која би нам у свему помогла, што је одувек и радила. Њен геоположај и политички ангажман знатно је локализован својим тешким околним проблемима, па неки од наших лидерчића као да заувек хоће да удаље такву и такве земље од могућности вишеструке и трајне везаности за Србију и њене потребе.

       Србија би морала да, у овом случају, дубље погледа и целину наших односа и индијску моћ, као што то раде Русија и бројне светске земље, а таквих има још, на свим континентима, све одређеније и САД!

       Америка и садашњи њен заокрет према Србији, у сваком случају, тренутно је међу приоритетима - по ономе што може добро да уради! Ннаравно, ако је то, а чини се да сада јесте - њен приоритет! 

       И, да је овај аутор склон претеривању, посебно у корист своје Србије, не бисмо могли, у садашњим околностима, да не истакнемо посебну вредност         инвестиционом и развојном америчком  пакету који је пред нама и који још добија нове изразе и организационе целине.

       Вредност улога Америке - кажу, више десетина милијарди доллара - посебно је значајна и због тога што долази од једне од највећих светских сила, а која је, пре две деценије, нанела Србији највеће зло – убијала је српске грађане, чак и децу, рушила мостове, куће, институције, а цело време после бомбардовања, па до данас, политички и на све друге начине се супротстављала свим ставовима Србије.

       И њених кадрова и обичних људи!

       А, оно што нас све посебно погађа – отели су нам Косово и Метохију, најдрагоценији простор свих наших историјских, природних, људских, културних, духовних и других највећих вредности овоземаљског постојања…

     Просто речено, Амери  су га уручили косметским Албанцима, који су отерали или блокирали Србе, прогласили независну шиптарску државу и урадили све најгоре, а у свему су имали апсолутну подршку САД и западних земаља из НАТО, што је зауставило вишедеценијску сарадњу тих земаља са Србијом.

       Те друге европске земље су како-тако  сарађивале са Србијом, али Америка никако или површно, што је омогућавало Шиптарима да блокирају Србе у непромењивој намери да врате свој Космет.

       Амерички садашњи заокрет, иако почетни и превасходно финансијски и економски, па за неког и то само симболички, потез је који се дожиљава као изузетна, политичка вредност, прва од Америке - у корист Србује.

       Доживљава се као одлука Америке да  промени понашање, опет – према Србији…

       Било би, можда, довољно да крене од вођења правог дијалога Београда и Приштине. Уосталом, и економски улог у српске пројекте, није симболичан. И у томе се види заокрет.

         Жељни да убрзано зацељују наше ране, које смо највише осећли кадгод прођемо Немањном и Милоша Великог, уследио је тај заокрет, почео је 4. септембра, у Вашингтону, а још конкртније се наставио кроз две недеље у Београду.

       Толико  је постао конкретан да су Амери  за директора америчке регионалне агенције ДФЦ у Беоиграду, поставили Американца српског порекла, мешаног пуног имена – Џона Јовановића, изузетно способног економисту.

       Међу првим речима, којима се службено обратио домаћинина у Београду, било је понављање, али сада конкретизовано, предлога Ричарда Гренела који је изразио спремност да САД учествују  у обнови зграде нашег Генералштаба који је разорен у америчком бомбардовању!

       Ова понуда, више је од симболике јер све се зна, сада и да ће рушевину склонити они који су је створили, чиме се, делимично, макар, ублажава бол Срба и свих који су, док су туд пролазили, осећали бол, а ускоро ће да им - ране зацеле!

      Биће лакше и нашим и страним возачима ка југу, јер САД ће, утврђено је, помоћи изградњи ауто-пут Ниш-Мердаре- Приштина који ће се продужити и према Албанији, а биће и онај који ће преко средишта Србије везивати источну Србију са десетим коридором и “Милошем  Великим”.

       Биће још пројеката који ће се финансирти из америчког џепа, а сви они ће релаксирати цео наш Балкан, наравно највише Србију, подједнако Космет и Војводину. 

         Још један крупан догађај допринеће истим циљевима на Балкану, посебно односина Србије и Црне Горе. И ти односи доживеће – заокрет.

       Мило Ђукановић, за којег је овај аутор, на овом порталу написао да је његово “признавање независности Косова највећа срамота у историји Црне Горе”, поновио је крупан потез, али другог смера.

       После три деценије владања Црном Гором, изгубио је изборну битку с опозицијм, са професором Кривокапићем на челу. Уз напомену да је у првом мандату Мило био народни вођа, неговао је блиске  међунационалне односе, посебно Црногораца и Срба, развијао је посебну,  блиску и братску сарадњу две земље, као и увек - вековима. У већини свог владарског времена, међутм, урадио је све обрнуто – све је било испод достојанства, испод нивоа  народног  права и свих државних и других критеријума.        

        Вратило се сада у Србију - добро време. Србија је ушла у “нову еру”, како су га назвали Вучић и Брнабићева. Тако изгледа. Биће, ваљда, боље и између Србије и Црне Горе, али и других суседа, што ствара погодне односе за почетак решавања косметске кризе.

      Амерички заокрет, наравно и балканска унутрашња сарадња, такође нуде боље услове за косметски излаз из српских мука.

       Уколико Бајден све не опозове.

       Бољи услови не значе да ће бити лакше. Изгледи за решење су бољи, а ако буде теже - крив је садашњи Космет…