Све тече, али – да ли према истини о Косову и Метохији?
Србија у свету
ЗАДРХТАЛОЈ ПЛАНЕТИ НАШ БАЛКАН И НАШ КОСМЕТ ДОДАЈУ ПОСЕБНУ ДРХТАВИЦУ
* Шиптари који опет прете Србима, наравно не својим војним моћима, већ снагом НАТО
* Ништа се убедљиво није створило што би помогло макар, отварању пута којим би се повратило Косово и Метохија свом, одвајкада, српском државном дому
* И да је за председника САД поново изабран Трамп, уместо Бајдена, услови за праведно решење косметске кризе не би се битно поправили, али истина о шиптарским злочинима постепено се открива, што показује и почетак суђења вођама ОВК у Хагу
_______________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
У КОСМОСУ, очигледно бескрајном, појвљује се нека врста ограничења, па се неки енергетски таласи окрећу ка небеским просторима Земље, где теку и крећу се на начине којима сами управљају.
Осећају се, наравно, у земаљским токовима који изазивају процесе које тешко или никако тумачимо, онако како их наслућујемо и делимично препознајемо…
Притиснути небом зараженим короном, људи и део природе коју додирују, у ограниченом простору свакодневице, живљи су него икада – све тече, све се креће, али резултата мало или нимало, а сви се везују за нашу централну преокупацију – Космет и Косовски завет, али и друга важна светска збивања…
У Америци, избори за председника, некако испадоше - неизборни. Демократија мирише на насиље, задња фаза можда ће да се срачунава на судовима, нешто се брише, али и додаје – све као да је, по нашем увиду - антиамерички…
У више евро-земаља, на западу старог континента, најболније је у Француској и Аустрији, све се кретало и обртало, али све људско је нестало, кад су почели - људи да кољу људе, да, ножевима…
А, јужно од моћне Русије, тамо на додиру с Турском, два вечна суседа, Нагорно-Карабах и Азербејџан, ударише се међусобно, данима и месецима, свим оружјем, и најјачим, па никако да престану, макар да сахране мртве – док Путин не отвори пут разговорима, па посла своје војнике да раздвоје завађене…
И, тако, готово свуда, на планети Земљи, задрхталој од короне, ваљда, вируса. Људи су се мрко згледали, мада их је небеска збиља упућивала једне с другима, али то као да више не умеју.
Није, наравно, заобиђена најболнија планетарна тачка – Балкан, и његов увек разорни Космет.
Задрхталој планети, притиснутој споља и изнутра, и наш Балкан и наше Косово и Метохију додали су своју, у понечему, посебну дрхтавицу, актуелно јачу од оних на Далеком, Средњем и Блиском истоку, па и на другим затегнутим сценама свих континената…
Шиптари се заклањају иза НАТО да би отимали српске светиње,
а још би и да га опет увуку у рат против Србије
Дијалог на врху Београда и Приштине, померен је на маргину актуелне политике, због, наравно, потпуних српско-албанских разлика, али и светских посматрачких фактора.
Да је тако, чак и горе, показује чињеница да се, гласно и јасно, претходних дана, у Приштини употребљавала опака именица – рат. Не, тамо неко и тамо негде далеко, већ Шиптари који опет прете Србима, наравно не својим војним моћима, већ снагом НАТО…
Разлози за покушај плашења Србије потпуно су неуверљиви, највише зато што се наводни узроци приписују председнку Вучићу, иако је његово упозорење било сасвим супротног смисла!
Он је, наиме, као више пута раније, у разговору са западним амбасадорима у Београду, нагласио опасност замрзнутих конфликата, што је и сада опако потврђено у рату Азербејџана и Нагорно-Карабаха – пример је наведен у контексту неопходности да се таква пракса избегне у косметској кризи.
Уместо да Албанци, макар, заћуте, Хоти и други наравно и њихови медији, закачили су се за сукоб против Србије, али да га изведе НАТО…
Албански посматрачи, из Космета и Албаније, нису заборавили све што нам је урадио НАТО с неба и свесно су прескочили бруку Запада који је бомбардовањем, рушењем и убијањем Срба, отео Космет и уручио га Шиптарима, а себи су Амери начинили највећу војну базу у Европи код Гњилана.
Током више од две деценије насиља над косметским Србима, протеривања око две и по хиљаде из кућа и са имања и уништавања свега што је српско. Ни Шиптари, ни НАТО нису укидали, ни смањували ту праксу, што потврђује и спречавање рукометног клуба “Куршумлија” да прође администрвни прелаз Мердаре и уђе на Космет да игра рукометну утакмицу…
Све што је, ових дана, као и претходних, годинама текло, ништа се убедљиво није створило, што би помогло, макар, отварању пута којим би се повратило Косово и Метохија свом, одвајкада, српском државном дому.
Политички разговори, дијалошки и други, сада посредовањем Лајчака, ни за јоту нису унапредили српске интересе – јер и оно што је закључено, као што је била Заједница српских општина, Приштина одбија да реализује. А, зашто није створена прилика да се, албанским менторима са Запада, оштрије и у свакој, баш свакој ситуацији, снажно укаже да морају, као што су нас бомбардовали, сада да створе услове за остваривање договореног и потписаног.
То мора да се истиче чак и кад су разговори формално необавезни, па и онда кад су на столу друге теме, особито кад су успешне.
Такав је био недавни договор Србије, Северне Македоније и (државе) Албаније о међусобмим економским и другим сличним односима - закључен је успњшно, али и договором да се и Косово укључи у разговоре, што је критички поучно за Београд.
Црна Гира је одбила учешће, она и други суседи - ћутањем, али Подгорица, после долска нове власти, одбила је да укине признање независности Косова, што је многе изненадило, али је у садашњој ситуацији одговарало Црној Гори.
То не значи да неће уследити промене, не само у Црној Гори, већ и код свих суседа, али и шире.
Сваким даном се све убедљивије открива зликовачка природа ОВК-власти, од “жуте куће” до масовних убистава српских жена, деце, стараца – четворица шиптарских врховника већ су у затвору, на хашком суђењу.
Све тече, све се креће – истина се не може предуго скривати.
Ни Срби истину!
