Илија Мировић уручио стриповани „Горски вијенац“ Цетињској богословији и за митрополита Амфилохија

СА САРАДНИЦИМА ПОСЕТИО МИТРОПОЛИЈУ И ПОКЛОНЕ УРУЧИО ГОЈКУ ПЕРОВИЋУ

* МИРОВИЋ: „Горски вијенац“ је био животна жеља нас тројице из Форме Б: Предрага Роћеновића, Радојице Тодорова и мене. Није то идеја од скоро. Одавно је то тињало. Иначе, нацртана је већ и Луча микрокозма а приводи се крају и стрип „Хајдуци“ по Нушићевом делу

* „Анализирајући неколико стрипова Гезе Шетета, стрип-аутора из Таванкута, учинило ми се да би он могао да одговори овом изазову.

Геза је урадио више стрипова са библијским темама. Најпознатији су му „Исус, реч божја“ и „Књига о Јову“. Геза се са одушевљењем и огромним енузијазмом бацио на посао. Прво је неколико месеци студирао Горски вијенац, а затим урадио костур – скицу дела на сто четрдест страна. Пошто нам се то допало, Геза је кренуо да ради конкретно страну по старну лавир тушем и за мање од годину дана стрип је био завршен“

* „Желели смо да Горски вијенац у стрипу изађе много раније. Било би занимљиво да смо успели да га издамо у време литија у Црној Гори, али ни сад није касно. Мислим да је издање стрипа по делу једног српског владике (владике Рада) велики допринос борби српског народа у Црној Гори“

________________________________________________________________

       ИЛИЈА Мировић, професор матеметаике и актуелни директор ОШ Горња Варош у Земуну, поријеклом из цетињског села Угњи, идејни је покретач недавно оствареног пројекта “Горски вијенац у стрипу”.

       Мировић је са својим сарадницима данас посјетио Цетињску богословију и ректору, протојереју-ставрофору Гојку Перовићу, предао на дар два примјерка овог стрипа, један за Митрополита Амфилохија, други за библиотеку школе.

       У краћем и пријатељском разговору са уваженим гостом, било је ријечи и о будућим стрип-пројектима на тему других Његошевих дјела, народних епских пјесама, као и библијских прича.

       Професор Мировић, који у својој колекцији има преко 20 хиљада наслова девете умОетности, о свом новом подухвату и још о нечему, недавно је говорио у интервјуу за Глас Јавности.

       * Како и зашто баш Горски вијенац у стрипу у овом тренутку?

       - Рекао бих да овде имате три питања па ћу тако и да одговорим. Зашто? Пре би требало поставити питање зашто то до сада није нико урадио? Стрип на овом поднебљу има традицију дужу од века. И истина је да се у више наврата у Србији и Југославији налазио један од јачих светских центара стрипа. На пример, између два светска рата или осамдесетих година двадесетог века. Међутим, ја лично сматрам да је највећи недостатак била слаба заступљеност домаће литературе у стрипу. Мислим, било је, али спорадично и недовољно. Више се повлађивало неким страним правцима у овој уметности, највише америчким и западноевропским. Прво лиценцним издавањем њихових стрипова, а затим и продукцијом стрипова по узору на те правце.

       - Било је, наравно, добрих примера. Нарочито између два рата за шта су углавном заслужни стрип аутори руског порекла. Али, шта је занимљиво? Могли смо у нашим издањима прочитати и по пет-шест различитих стрип интерпретација Оливера Твиста или Тома Сојера док је стрипова по делима домаћих аутора било врло мало. Дакле, Зато!

       - Жеља нам је у Форми Б да издамо што више интерпретација домаће квалитетне лектире у стрипу. Повезивањем ове две ствари желимо да дамо допринос повратку читању и лектире и стрипа код младих нараштаја. Ето да откријем да је нацртана и Луча микрокозма а приводи се крају и Хајдуци од Нушића. Наравно, Горски вијенац је био животна жеља нас тројице из Форме Б: Предрага Роћеновића, Радојице Тодорова и мене. Није то идеја од скоро. Одавно је то тињало. Али, ту долазимо до Како.

       - Покушавали смо уназад пет-шест година да договоримо цртање овог дела у стрипу са више домаћих аутора, али безуспешно. Могло би се рећи да је новац био у питању, али то је, иако важан, био најмањи проблем. Већи проблем је био приступ овом делу. Било је покушаја и раније да се уради овај стрип, али по мојој процени неуспешно. Можда је најближи реализацији био чувени црногорски аутор Лука Лагатор, али његов уметнички стил није одговарао широкој публици (по мом мишљењу). И у једном тренутку, анализирајући неколико стрипова Гезе Шетета, стрип-аутора из Таванкута, учинило ми се да би он могао да одговори овом изазову.

       - Геза је урадио више стрипова са библијским темама. Најпознатији су му „Исус, реч божја“ и „Књига о Јову“ (у издању Форма Б). Геза се са одушевљењем и огромним енузијазмом бацио на посао. Прво је неколико месеци студирао Горски вијенац, а затим урадио костур – скицу дела на сто четрдест страна. Пошто нам се то допало, Геза је кренуо да ради конкретно страну по старну лавир тушем и за мање од годину дана стрип је био завршен.

       - Пошто смо у старту имали идеју да издамо овај стрип на оба писма, у једном заједничком разговору са Гезом и Микицом Ивановићем договорили смо се да Микица по Гезиним скицама уради своју верзију коју ћемо објавити на латиници (Гезина варијанта је на ћирилици). А врхунац свега је што је наш светски чувени стрип аутор Жељко Пахек прихватио да уради насловницу.

       - И оно треће питање Зашто у овом тренутку? Можда алудирате на политичку ситуацију у Црној Гори? У сваком случају јасно је из овог што сам раније рекао да смо желели да Горски вијенац у стрипу изађе много раније. Било би занимљиво да смо успели да га издамо у време литија у Црној Гори, али ни сад није касно. Мислим да је издање стрипа по делу једног српског владике (владике Рада) велики допринос борби српског народа у Црној Гори. Желим да кажем да смо припремили и поклон примерке истакнутим људима српске православне цркве у Црној Гори као што су Митрополит Амфилохије И отац Гојко Перовић које ћемо им уручити првом приликом. Рекао бих, што се тренутка тиче, да је за праву ставр сваки тренутак добар.

       * Да ли је било лако пронаћи праве цртаче за овакав пројекат?

       Иначе, због ових његових дела има И залужен надимак српски Микеланђело. Са њима двојицом Форма Б сарађује већ дуже време И за ту сарадњу имамо само речи хвале.JНа ово питање сам већ одговорио. Верујем да би И неки други домаћи аутори са различитим успехом урадили овај посао, али мислим да се у Гези Шетету сабрало неколико личности па као да је вишечлани тим радио на овом пројекту. Само они који су га упознали схватају величину његовог талента и енергије са којом без имало страха приступа сваком цртачком задатку.

       - Што се тиче дела који је урадио Микица Ивановић, имали смо среће што је неко време трајало ванредно стање. О чему се ради? Он је, наиме, толико заузет уметничким делима зидног сликарства: осликавање цркава, мурала у вртићима и школама тако да га је врло тешко ухватити да ради неки статичан посао дуже време који подразумева седење данима у кући (ето, хвала корони!).

       * Шта за вас лично значи Горски Вијенац и Његошево дело?

       Ја сам одрастао у Црној Гори. И Пеђа и ја смо из оног дела црногорског народа које се дичи српским пореклом које неретко и сам Његош често подвлачи у својим делима. Међутим, за мене Горски вијенац представља много већу ствар од обичне лектире локалног карактера. Поруке које на свакој страни овог дела можемо наћи биле су ми животна максима у многим животним ситуацијама.

       - То је дело на ком смо васпитаван и ја и генерације мојих рођака и познаника. А прилично га је тешко прочитати и испратити и неком (нарочито ђацима) ко је одрастао на црногорском дијалекту, а камоли онима који нису. Мислим да ће осликавање овог дела, представљање у стрипу, помоћи многима да га боље разумеју и схвате.

       - Из искуства знам да више од половине ученика или не прочита са разумевањем или у опште не прочита овај највећи бисер српске литературе.

       * Која би била ваша порука младим стрип ауторима и издавачима, како остати у том послу?

       Можда да цитирам Његоша: Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака. Или Војводу Мишића – Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред.

       https://mitropolija.com/2020/10/25/gorski-vijenac-u-stripu-u-biblioteci-...