Један руски глас: Замолимо Створитеља да учини могућом Трампову готово немогућу победу 3. новембра
МОЖДА ЋЕМО СЕ СУОЧИТИ И СА ЉУДИМА УМОТАНИМ У ЧАРШАВЕ КОЈИ ЋЕ КЛАТИ НЕ САМО ОВНОВЕ ПО ТРГОВИМА
* У свим ранијим председничким изборима у САД тукли су се партија банкара, кампуси на обалама два океана и бомбардовање спољног света у име „слободе“ - са партијом нафташа, пастора-евангелиста и опет - бомбардовање спољног света у име „слободе“. Где смо ми били у томе? Нигде
* Све се то прилично променило 2016., а сада – потпуно и радикално. Доналд Трамп није само председник Сједињених Држава. Он је једини крупан политичар који се противи нарастајућој халабуци самоубилачког лудила у које је западни свет упао - барем његов англосаксонски и (бивши) протестантски део
* Ниједан од Трампових недостатака - а видимо их - није битан наспрам несумњиве чињенице да се он једини сада супротставља новом поретку у којем би да доминирају матријархат, тридесет и осам гендера, псећи језик тригера и привилегија, сомалијске и суданске традиције, бацање са брода модерности свих шекспира и черчила, психотерапија, безлична хладноћа корпоративне цензуре, елиминација државе, нације, религије и породице...
___________________________________________________________________
Аутор: Дмитриј ОЉШАНСКИ
АМЕРИЧКЕ изборе сам увек третирао као добру фудбалску утакмицу у којој се надмећу две стране екипе: занимљиво за гледање, а резултат није битан.
Досадни Буш старији био је наспрам швалера Клинтона, затим је исти тај Клинтон био против Боба Дола, којег се заправо и не сећам, па безлични Ал Гор против смешног Буша Млађег и врло харизматични Обама против херојског, али глупог Мекејна, а потом и врло туробног и непријатног Ромнија.
У свим тим двобојима није било ничега што би могло да тангира руска осећања. Партија банкара, кампуси на обалама два океана и бомбардовање спољног света у име „слободе“ - против партије нафташа, пастора-евангелиста и опет - бомбардовање спољног света у име „слободе“. Где смо ми били у томе? Нигде.
Све се доста променило 2016., а сада – потпуно и радикално.
Доналд Трамп није само председник Сједињених Држава.
Он је једини крупан политичар на свету (осим неких на нашим просторима) који се противи нарастајућој халабуци самоубилачког лудила у које је западни свет упао - барем његов англосаксонски и (бивши) протестантски део.
И, ниједан од Трампових недостатака - а ми их знамо и видимо - није битан наспрам несумњиве чињенице да се он једини сада супротставља новом поретку у којем би да доминирају матријархат, тридесет и осам гендера, псећи језик тригера и привилегија, сомалијске и суданске традиције, бацање са брода модерности свих шекспира и черчила, психотерапија, безлична хладноћа корпоративне цензуре, дивљење дивљацима и номадима, елиминација државе, нације, религије и породице, надувавање мегаполиса и уништавање провинција...
Трампов проблем је што је сам. Али, гадост против које се он бори – може се и код нас разбашкарити. Чак се наћи – што би се рекло – „у президијуму“
Бајден је само маска, врло условна љуска којом се нови поредак сада прикрио, али она сваког тренутка може бити одбачена и појавиће се друга.
Биће то роботи који саопштавају да си прекршио нека „правила заједнице“, да си употребио забрањену реч, то ли левичари са капуљачама који пљачкају продавнице јер је и то борба са расизмом. Можда ћеш имати посла и са налицканим момцима-девојкама што објављују да су они сада власт у твојој земљи. Па ко их не подржи – тај се лишава сваког достојанства.
Можда ћемо се суочити и са људима умотаним у некакве чаршаве који ће се жалити да су их угњетавали бели шејтани и клати овнове на лицу места, а ти буди захвалан што тај `ован` засад ниси ти.
Име им је, као што се зна, „легион“.
А Доналд Фредович је сам самцит.
Замолимо Створитеља који одлучује о историји и судбинама да учини могућим његов готово немогући успех 3. новембра.
А ако од тога не буде ништа, па се цео глобални Мор сручи на Америку – остаје да се и ми припремимо за проблеме.
Не само за њихове тамо, него и за – наше.
