Највеће признање Драгану Хамовићу за збирку „Рођен као змај - песме дечије и нимало наивне“

КЊИЖЕНИ СУСРЕТИ „ГОРДАНА БРАЈОВИЋ“ У АЛЕКСИНЦУ - ЧЕТВРТ ВЕКА НА ВЕЛИКОМ ПУТУ

Фотографије: Хаџи Миодраг Миладиновић

* Међу 39 наслова који су били у конкуренцији,  жири којим је председавала професорка Учитељског факултета Зорана Опачић, а у коме су били и редитељ Владимир Андрић и прошлогодишњи лауреат Раде Танасијевић, одабрао је Хамовићеву збирку  „Рођен као змај - песме дечије и нимало наивне“

* Из Хамовићеве награђене збирке: „У зла времена, клизава, погана/родно тло измиче под ногама“ („Змај над пољем Косовом“); „По земљи Србији, рају од рајева/тињају очи потајних змајева“ („Земља змајева“)

* На конкурс за поезију и прозу, у три категорије - млађи и старији основци и средњошколци - ове године је стигло више од 400 радова, из 68 основних и 20 средњих школа, из свих крајева Србије

___________________________________________________________________

       ГОТОВО сви писци за децу српског језика, у последње безмало две и по деценије, учествовали су на књижевним сусретима који носе име Гордане Брајовић, поетесе и јединственог, врхунског репортера „Вечерњих новости“.

       У част оне која је у књижевност ушла „не као песник, него као сама песма“ (Драган Лукић), а стихове писала „обојеним речима“ (Перо Зубац), њен Алексинац походили су - од класика попут Мире Алечковић, Љубивоја Ршумовића, Добрице Ерића, Слободана Станишића, Душка Трифуновића, преко Моше Одаловића, Раше Попова, Божидара Тимотијевића, Драгана Колунџије, Миломира Краговића, до Дејана Алексића, Уроша Петровића, Весне Алексић и многих других.

       Том низу, као овогодишњи добитник награде „Гордана Брајовић“ за најбољу књигу за децу и младе, објављену између два фестивала, прикључио се и Драган Хамовић.

       Међу 39 наслова који су били у конкуренцији,  жири којим је председавала професорка Учитељског факултета Зорана Опачић, а у коме су били и редитељ Владимир Андрић и прошлогодишњи лауреат Раде Танасијевић, одабрао је Хамовићеву збирку  „Рођен као змај - песме дечије и нимало наивне“ („Пчелица“).

       У најужем избору за ово престижно признање била су и дела „Драма у подруму госпође Јоје“ Дејана Алексића, „Мала прича о великој Жичи“ Милоја Радовића, „Дар-мар“ Драгане Младеновић, „Кад дневниик проговори“ Иване Кнежевић, и „На путу сребра“ Гордане Малетић.

       - Збирка „Рођен као змај“ међу другим књигама из 2019. године издвојила се својом тематиком наслоњеном на културно и национално памћење у модерном кључу, својом алузивношћу и вишеслојношћу и својим формалин врлинама у брижљивом грађењу песама - навео је жири.

       Опозиција змајевитим јунацима ове књиге, наставља се, између осталог у образложењу, су аловити људи из епске традиције који се препознају и у садашњици, пасе слика света формира на њиховом сталном супротстављању:

       - Тиме змајевит лик ове песничке збирке храбри младог читаоца, који не мора бити свестан своје праве природе, и дарује му веру у унутрашњу снагу, уверавајући га да су храбри и честити и данас неизмерно важни, пошто данашњица крије тешке изазове („Змај над пољем Косовом“): „У зла времена, клизава, погана/родно тло измиче под ногама“.

       Српски народ наводи аутор у биографско-поетичкој напомени „често није имао другог излаза, него да буде змајски храбар“. О томе сведочи завршни дистих песме „Земља змајева“: „По земљи Србији, рају од рајева/тињају очи потајних змајева“.

       Признање је Хамовићу уручено у финалу 23. књижевних сусрета, који су, због пандемије вируса корона, померени са пролећа, на јесен, тачније на почетак октобра.

       Минулог петка, примио је награду на сцени алексиначког Културног центра, који је организатор  фестивала, чији је овогодишњи мото, стих Гордане Брајовић: „Ја ћу се вратити као цвет, пазите, моје латице биће љубичасте“.

Драган Хамовић

       - Окупља нас сећање на једну песникињу велике сензибилности, трепета и отворености духа, на Гордану Брајовић - истакао је Хамовић примајући награду. - Речи су поигравале под њеним пером. И свој живот, као и далеку Индију, учинила нам је и блиским и чудесним. Веровала је да су деца велика као песме. А њене песме биле су песме једне велике девојчице.

       Лауреат награде са именом песникиње и новинарке, подсетио је на њене стихове: „Ти буди моје време /и ја ћу се/ играти вековима,“ који су како је рекао, као створени за ову прилику:

       - Ови сусрети, већ близу четврт века, остварују такву замисао. Нека се Гордана и даље игра, на многа лета, у нараштајима који долазе -закључио је Хамовић.

       Пре свечане доделе, у дворишту основне школе у Суботинцу, у околини Алексинца, у коме је Гордана рођена, Хамовић је на дрвету (уметничкој инсталацији) на коме су плочице са именима досадашњих лауреата, поставио своју „трешњу“, која је била чест мотив Горданине поезијe.

       Иначе, у Суботинцу се могло чути и како ће ускоро бити покренута иницијатива да школа добије име Гордане Брајовић, која је пре свог прераног одласка написала девет поетских и прозних књига намењених најмлађима.

       Током 23 фестивалске године, настала је и једна непроцењива анатологија награђених песма младих аутора. Реч је о конкурсу за поезију и прозу, у три категорије - млађи и старији основци и средњошколци.

       Пријављени радови ове године премашили су бројку 400, а стизали су из 68 основних и 20 средњих школа, из свих крајева Србије.  

       Најмлађи су своје стихове и приче писали према мотивима из Горданиних песама. Тако су ученици од првог до петог разреда имали задатак „Шта сањају деца“, они од петог до осмог добили су тему – „Предели сна“, а средњошколци – „Човек добре наде“.

       Први пут је награђен и један школски часопис – „Вуков основац“, ОШ “Вук Караџић“ из Кикинде.

       У част награђених изведен је програм „Индија“, посвећен великој Горданиној инспирацији, земљи у којој је провела пет година са суругом Радетом Брајевићем (тадашњим дописником из Њу Делхија, а потом и главним уредником „Новости“), пишући из ње репортаже о зачудним људима и пределима. 

       Тај чаробни свет дочарали су млади креативци Ценра за културу из Алексинца – чланови хора „Мали вокали“, студија глуме и  плесног струдија „Ронде“.

       Миљана Краљ