Представљена десета књига Милана Љепојевића „Наоружавање истином“
УСТАШЕ ЗА ГЕНОЦИД НАД СРБИМА КОРИСТИЛЕ 57 НАЧИНА УБИЈАЊА
* Милан ЉЕПОЈЕВИЋ: Високи представници у БиХ су међународни криминалци и разбојници - они нису никаква међународна заједница. Оригинални Дејтонски мировни споразум је истина, а оно што је сада на терену - обичан је фалсификат
* Млађен ЦИЦОВИЋ: Други би требало да се замисле над ауторовим реторичким питањем да ли је намјерно погрешним тумачењима, подвалама и фалсификатима у вези са Дејтонским мировним спорзумом, те тешким посљедицама става да су увијек и у свему криви Србији, створена клима у којој се од магле и дима туђих интереса не види и не жели видјети истина
______________________________________________________________________
КЊИГА „Наоружавање истином“ Милана Љепојевића, која се бави страдањем Срба у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и фалсификатима Дејтонског мировног споразума у пракси у БиХ, промовисана је у Београду.
Љепојевић је рекао да се у свом 10. дјелу бавио геноцидом над Србима у НДХ у Другом свјетском рату, те да је довољно прочитати само двије странице на којим се набраја 57 начина убијања Срба. http://sveosrpskoj.com/glavno/predstavljena-deseta-knjiga-milana-ljepoje...
"Хтио сам да докажем истину о геноциду који је учињен над Србима од 1941. до 1945. године у Другом свјетском рату", истакао је аутор.
Љепојевић је навео да до тих истинитих података није дошао ниједан Србин, већ међународни тим Гидеона Грајфа из Израела.
Он је захвалио Грајфу, истаквши да је његов пројекат "Јасеновац - балкански Аушвиц" користио у свом дејлу.
Подсјетивши да су УН 1948. године донијеле Декларацију о универзалним људским правима, Љепојевић је рекао да је протекло 73 године док је цивилизација сазнала за геноцид над Србима у НДХ.
„Што се нама Србима /од 1941. до 1945. године/ десило - људска цивилизација је сазнала тек 2018. године /када је у сједишту УН у Њујорку приређена српско-јеврејска изложба/", рекао је Љепојевић.
Он је указао и да је велики људски и цивилизацијски гријех непризнавање геноцида над Србима, а да је други фалсификовање - Дејтонског мировног споразума.
Љепојевић је рекао да је у свом дјелу објавио интегрални текст Дејтонског споразума да би "ствар била јасна", те указао да је у пракси другачије.
„Када погледам сада, што се тиче закона и Устава у БиХ, онда је то неко друго стање /у односу на Дејтонски споразум/... и у БиХ тога нема нигдје, то што раде и што је високи представник себи узео право да мијења Устав и намеће законе, да кажњава људе, да уклања недужне...", рекао је он.
Љепојевић је навео и да је схватио да су "они у БиХ међународни криминалци и разбојници", те оцијенио да они нису никаква међународна заједница.
"Оригинални Дејтонски мировни споразум је истина, а оно што је на терену сада је обичан фалсификат", додао је он.
Љепојевић је рекао и да је, када се све сагледа, а виде и границе НАТО-а, онда је "јасно да је циљ НАТО армаде Русија", те подсјетио да су историјске везе између православне Русије и православних Срба вјековне.
"И ми њима стојимо на том путу...", каже Љепојевић.
Рецензент књиге Саша Мићин рекао је да су данас Срби изложени сталним притисцима и нападима, те да књига "Наоружавње истином" представља квалитетан допринос у борби за истину, али и властита права и слободу.
„Аутор се фокусирао на изношење чињеница онаквих какве јесу, а тумачење чињеница је у највећој мери препустио читаоцу", рекао је Мићин.
Он је нагласио да је подсјећање на чињенице један од најефикаснијих начина да се нешто не заборави, да се не прихватају друге истине.
Промоција књиге организована је уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, чији је директор Млађен Цицовић нагласио да је књига "Наоружавање истином" плод озбиљних интересовања, аналитичности и једноставног начина саопштавања.
"Уз то је уткан и лични - онај из куће понесен - поглед на велике теме и значајне историјске догађаје", рекао је Цицовић.
Према његовим ријечима, тај лични тон, "готово интиман и до огољености искрен", даје велики допринос увјерљивости исказа.
Цицовић сматра и да би и други требали да се замисле над ауторовим реторичким питањем да ли је намјерно погрешним тумачењима, подвалама и фалсификатима у вези са Дејтонским мировним спорзумом, те тешким посљедицама става да су увијек и у свему криви Србији, створена клима у којој се од магле и дима туђих интереса не види и не жели видјети истина.
Према његовим ријечима, и други би посебно требали да се замисле над ауторовим питањем да ли би Срби избјегли сва она прогањања, медијска и политичка, да је свијет на вријеме сазнао за геноцид у НДХ.