Ћеранић: Српска има најбољу полицију, а ОБА се и даље бави бошњачким ћоравим послом
У СФЕРИ БЕЗБЕДНОСТИ БиХ ДОГАЂАЈУ СЕ И ЧУДА, АЛИ И ДАЉЕ – НИШТА НОВО
Тако је то у колонијама: Директор ОБА добије диплому од Америчког универзитета
у Тузли, оду да провере и чују - марш одавде, ја радим за ОБА!
* Након што је шеф ОБА Осман Мехмедагић донео другу „нову новцату“ диплому издату од Америчког универзитета са сједиштем у Тузли, Тужилаштво БиХ је посетило поменути универзитет у намери да диплому провери. Тужилац Олег Чавка био је затечен када му је његов оснивач, Денис Прцић, саопштио да је сарадник ОБА и да стога тужилац не сме ни провирити у институцију коју он представља акамоли да претражује издате дипломе
* Директор ОБА прво је био Алмир Џуво, али се ствари нису промениле. Џувин српски парњак, тј. заменик, био је Ристо Зарић, Мехмедагићу је српски заменик Трифко Буха. Али, када је група српских оперативаца тражила од Зарића да их прими како би указали на маргинализацију српских кадрова и политичке манипулације добили су одговор – нисам вам ја канцеларија за српска питања
* Зарић је још 2004. године по налогу свог политичког ментора Мирка Шаровића Службу очистио од „Додикових кадрова“, односно све и један оперативац за којег је процењено да није лојалан СДС-у, био је смењен па отпуштен због „лоше провере“. Временом су тако у ОБА остали само Срби лојални Сарајеву
* Нови директор Полиције Српске – Синиша Кострешевић – проницљив је, интелигентан и са добром интуицијом. Са искреном патриотском линијом, што у ова „смутна времена“ вреди истаћи. А министар Драган Лукач ће и даље бити оно што је Додик у више наврата истакао – најбољи министар унутрашњих послова којег је Српска имала
_________________________________________________________________________
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ОБЛАСТ безбједности у Босни и Херцеговини и даље је подручје на којем су свакојака чуда могућа и гдје нас, у ствари, више ништа и не чуди.
Директор СИПА је на концу конца постављен, а именован је и нови директор Полиције Републике Српске. Међутим, са обавјештајним сектором и даље „запиње“. Наиме, тракавица с дипломом актуелног директора ОБА, Османа Мехмедагића, траје и даље.
Након што је Мехмедагић Заједничкој комисији за надзор над радом ОБА Парламента БиХ понудио другу „нову новцату“ диплому издату од Америчког универзитета са сједиштем у Тузли, Тужилаштво БиХ је посјетило поменути универзитет у намјери да диплому провјери.
Тужилац Олег Чавка био је затечен када му је Денис Прцић, оснивач Америчког универзитета, саопштио да је сарадник ОБА и да стога тужилац не смије ни провирити у институцију коју он представља акамоли да претражује издате дипломе.
Изгледа да људи који раде у ОБА замишљају да су у златном добу УДБА-е, службе која је за вријеме сукоба са Информбироом била овлашћена да води кривични поступак и чији оперативци били изнад закона и државе.
Зашто је то тако и до када ће трајати?
Од конституисања заједничке БХ обавјештајне службе (јуни 2004. године) директор је Бошњак (напоредо с тим, директор СИПА је Србин). Политички лидери већинског народа у БиХ овој служби су давали далеко већи значај неголи су то обавјештајном сектору придавали политички представници Срба и Хрвати. Бошњаци у сусједству немају матицу на чији би се обавјештајни систем могли ослонити већ су били принуђени да граде властити, односно да присвоје заједнички.
С обзиром да је сједиште свих амбасада у Сарајеву, увидјели су да дипломатски кор долази из обавјештајног миљеа (или са истим тијесно сарађује). Сувишно је подсјећати на улогу тзв. међународне заједнице (америчка и британска амбасада плус ОХР) у политичком животу у БиХ. Значи, треба знати, плести мрежу, лобирати – то су отприлике биле смјернице за обавјештајни наступ.
Информације до којих би Служба долазила биле би достављене „првом у Бошњака“ а затим, по договору, прослијеђене у стране амбасаде или пласиране у пробране медије.
Након што медији „заталасају“ - Служба би о писању медија извјештавала органе правосуђа и захтијевала истрагу како би се провјерило то што „штампа штампа“.
Информације би биле обликоване сходно потребама.
Најтраженије и најбоље плаћене биле су оне о „малигном руском утицају“ и свемоћној БИА. Наравно, високо су цијењене и информације о званичницима Српске, нарочито оне о најважнијем - Милораду Додику.
Да ствари не би биле провидне, тим информацијама се бавило одјељење надлежно за „организовани криминал“.
Руководни кадар по овој проблематици и у Бањој Луци, и у Брчко Дистрикту, и Сарајеву, били су Срби. Бирали су их по шаблону: завршио војну школу, није учесник рата, старости око 40 година.
Један од њих се недавно пожалио да води седам операција, али како је за предсједника Суда БиХ именован Ранко Дебевц, против Додика Суд БиХ не одобрава примјену прислушне технике без доказа. Значи, ОБА се користи у политичке сврхе, односно у ономе што је Додик јавно износио да је „ОБА уперена против Републике Српске“, има истине.
И тако је то од оснивања ОБА. Директор је био Алмир Џуво, сада је Осман Мехмедагић, али се ствари нису мијењале. С тим да је Џуво имао више стила и елеганције у ономе што је радио.
Џувин српски парњак, тј. замјеник, био је Ристо Зарић, Мехмедагићу је српски замјеник Трифко Буха.
Када је група српских оперативаца тражила од Зарића да их прими како би указали на маргинализацију српских кадрова и политичке манипулације добили су одговор – нисам вам ја канцеларија за српска питања.
Зарић је још 2004. године по налогу свог политичког ментора Мирка Шаровића Службу очистио од „Додикових кадрова“, односно све и један оперативац за којег је процијењено да није лојалан СДС-у, био је смијењен па отпуштен због „лоше провјере“.
Временом су у ОБА остали само Срби лојални Сарајеву. Зарић је пред одлазак у пензију „препливао на другу страну“, сваљујући све у чему је и сам учествовао на актуелног замјеника директора ОБА Буху, коме је до пензионисања био савјетник.
Да ли ће Мехмедагић добити други мандат, односно реизбор, не зависи толико од провјере његових диплома већ од здравственог стања које је вирус корона прилично угрозио.
Што се тиче замјеника директора, сасвим је свеједно ко ће то бити, није искључено ни да се поново Зарић врати, што се рада ОБА тиче, остају иста мета и исто одстојање – институције Републике Српске.
Синиша Кострешевић
СИПА је напокон добила директора. То је овог пута Дарко Ћулум, донедавно директор Полиције Српске и одан сарадник министра Драгана Лукача. Увјерени смо да ће послу бити посвећенији од претходника, Перице Станића, који као директор СИПА уопште није користио шифру за улазак у компјутер, није га занимало. Један једини пут је тражио да му извјесни документ пошаљу преко вибер апликације. Станића је само интересовало шта ће му кум, Драган Мектић, рећи, а он је довољно паметан за обојицу.
Стога је СИПА-ом, и то врло професионално, руководио замјеник директора, Хрват са српским именом и презименом – Ђуро Кнежевић.
Синиша Кострешевић је ступио на дужност директора Полиције Републике Српске након што га је на ту функцију именовала Влада Републике Српске.
Они који у свему што се дешава у Српској настоје пронаћи нешто лоше - оживјели су стари трач о наводном сукобу између Кострешевића и министра Лукача по којем, опет, Додик држи Кострешевићеву страну. И тако ће, у визури малог Перице, МУП Српске у наредном периоду потресати сукоби између челних људи на велику радост оних који у полицији Српске виде „хунту“ „злочиначку организацију“ итд.
Синишу Кострешевића упознао сам управо захваљујући малом Перици који ме од мог именовања за савјетника министра Лукача у свом медијском царству упорно прозивао као сиву еминенцију Министарства, предимензионирајући моју улогу и послове на којима ме министар ангажовао.
Перица ме упорно везивао управо за Кострешевића, „мог човјека“ и моју „десну руку“ у новоформираној Управи за борбу против тероризма, иако Кострешевића нисам познавао. Тако ми се и родила идеја да са Кострешевићем попијем кафу кад, је ли, тако добро сарађујемо. Заједничке кафе су се редале а тема за разговор бивало све више. Проницљив, интелигентан и са добром интуицијом – то би, у најкраћем био мој доживљај Кострешевића. Посебно бих издвојио искрену патриотску линију, што у ова „смутна времена“ вриједи истаћи.
Што се министра Лукача тиче, он ће и даље бити оно што је Додик у више наврата истакао – најбољи министар унутрашњих послова којег је Српска имала. Увјерен сам да ће у директору Кострешевићу имати искреног сарадника.
Елем, у области безбједности у БиХ ништа ново.
МУП Српске остаје најефикаснија полицијска агенција, СИПА и даље служи сврси, а ОБА наставља да се бави ћоравим послом.
