Дође Србија дотле да од своје демократске просветне власти брани Десанку Максимовић

ЗАТО ШТО СЕ „ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ“ ТОБОЖЕ  НЕ УКЛАПА У ПОЕТСКЕ ОКВИРЕ ЕПОХЕ

* Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања одлучила да из програма за треће разреде искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из програма за четврте - чувену збирку велике песникиње „Тражим помиловање“

* На одлуку је реаговала Задужбина "Десанка Максимовић" писмом Министарству просвете, Националном просветном савету и Заводу за унапређење образовања и васпитања, које су подржали Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, Милосав Тешић, Алек Вукадиновић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић и други

_________________________________________________________________________

        ВЕЛИКА српска песникиња Десанкa Максимовић искључена је из школског програма трећег и четвртог разреда гимназије у Србији, јер је надлежна комисија сматрала да се не уклапа у "оквир епохе", пишу "Вечерње новости".

        Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања одлучила је да из програма за треће разреде искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из програма за четврте - чувену збирку велике песникиње "Тражим помиловање".

        Такав поступак чланови комисије су навели да су дуго разговарали о најзрелијој збирци поезије "Тражим помиловање" и закључили да се "ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај".

        На одлуку је реаговала Задужбина "Десанка Максимовић" писмом Министарству просвете, Националном просветном савјету и Заводу за унапређење образовања и васпитања, које су подржали Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, Милосав Тешић, Алек Вукадиновић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић и други.

        Разматрајући захтев Задужбине, комисија Завода је предложила да се збирка "Тражим помиловање" нађе у програму за први разред гимназије, уз закључак да би "на овај начин нашла своје право место као одјек књижевне епохе средњег века".

        Управник Десанкине задужбине Светлана Шеатовић навела је да образложење Завода да је "Тражим помиловање" ванвременско и да је "одјек епохе средњег века" представља поништавање дуготрајног рада научника који су тумачили дело ове пјесникиње и доказали модерност и универзалну вредност њене поезије.

        "Нажалост, на делу је писање неке нове књижевне историје, ослоњене на нове вредности, газећи песникињу духа, епохе и народа. Тражимо помиловање за Десанку Максимовић", рекла је Шеатовићева.

        Академик и лауреат Десанкине награде Матија Бећковић истакао је да је ово нечувена вест.      

        "Једном приликом, путовао сам са Десанком на Вуков сабор и био сведок тога колико су јој људи аплаудирали и отпоздрављали. У једном тренутку сагнула се према мени и шапнула ми - Хоћемо ли пропасти? - Нисам ни слутио да ћу се тога сетити када сам чуо нечувену вест да су избацили из школског програма ништа мање него `Тражим помиловање`", додао је Бећковић.

        Песникиња Тања Крагујевић, члан Управног одбора Задужбине, али и лауреат награде која носи Десанкино име, каже да чланови Управног одбора неће одустати од покушаја да се огроман пропуст исправи.

        "Новости" наводе да је и роман Владана Деснице "Прољећа Ивана Галеба" уместо досадашње обавезне постао изборна лектира за четврти разред гимназије.