Лекић: Вратићемо се Косову, нећемо ићи на Косово, нећемо га освајати ни ослобађати - оно је већ слободно
ПУТ ЋЕ НАМ НАЈБОЉЕ ОСВЕТЛИТИ РАСПЛЕТ ПРОМЕНА КОЈЕ СУ У ТОКУ У ЦРНОЈ ГОРИ
* У време операција Војске Југославије 1999. године, Слободан Милошевић је изнео процену да је на Косову око 800 000 Албанаца и 600 000 грађана неалбанске припадности. Ти подаци су приближно тачни, до њих је дошао на основу процене војске са терена
* Кад би нестала пољопривредна производња на КиМ - ништа се не би десило. Вредност целокупне пољопривредне производње КиМ - биљне и сточарске - мања је од новосадског и београдског кластера за информатику
* Са сигурношћу можемо рећи да су Албанци највећи губитници распада биполарног света, јер су све своје наде везали за силе које иза себе остављају пустару. Од двадесетогодишњег боравка евроатлантских колонијалних трупа и њиховог цивилног особља, не постоји страшнија казна. Остану ли само још пет година, Албанцима не преостаје друго него да се иселе или да наставе да граде будућност на радиоактивном јаловишту
* У наредним годинама, наш краткорочни задатак је заштита српских енклава и преосталих цркава и манастира. По цену оружаних сукоба, наравно!
* Србија нема разлог да разговара о разграничењу са Албанцима, јер са Албанијом постоји одавно међународно призната граница. Србија се не спрема да поврати Косово, већ да се сама врати Косову
* Вратићемо се Косову, нећемо ићи на Косово, нећемо га освајати или ослобађати - оно је већ слободно. Ми ћемо му се вратити. Србија не може без Косова, а Косово нема будућност без Србије. Данас не постоји ни једно решење за Косово мимо обнове српске идеје
_________________________________________________________________________
Славољуб ЛЕКИЋ, професор Пољопривредног факултета БУ реч на деветој трибини о КиМ „Реинтеграција или разграничење“
ТЕМА мог излагања је „Простор и пољопривредни ресурси Косова и Метохије“. У најширем смислу, она се назива агро-сфером, а она је простор политичког надметања!
Простор КиМ чини 12,3 одсто територије Србије. од целе површине КиМ - 53 одсто заузима пољопривредно земљиште , а под шумама је 42 одсто.
Пољопривредно земљиште обухвата 416 000 хектара, а обрадиве оранице 188 000 хектара.
Светски тренд је смањење обрадивих површина, због изградње путева, ширења градова али и због ширења пустиња и деградације земљишта.
Славољуб Лекић
Већи део Србије, природно је шумско подручје, чијим крчењем су добијене површине за земљорадњу. Без знатнијих шумских површина је степски део Србије, односно Панонска низија.
На КиМ доминирају листопадне шуме, док је четинарских мало, укупно до 8 одсто.
Укупна површина шума КиМ је 464 800 хектара. Биљни покривач и врсте пољопривредних усева КиМ понајвише су одређени рељефом и климом.
Простор КиМ сачињавају две велике котлине, косовска односно метохијска, раздвојене ниским побрђима, и заузимају око 36,5 одсто површине покрајине, док је остатак у брдско-планинском подручју.
Климу КиМ модификује рељеф, првенствено правцем пружања планина и река, као и близина Јадранског, односно Егејског мора.
Турски лист о попису становништва
на Косову из 156. века
Заједничко обема котлинама је недостатак летњих киша, мада је њихов распоред повољнији на Косову него у Метохији.
На простору Покрајине издвајају се три климатска региона: умерено-континентални, субпланински и планински.
Косовски подреон, односно косовска котлина, Дреница, Лаб и Гњилане имају умерено-континенталну климу са израженим утицајем Копаоника и Шаре. На климу овог подручја утичу ваздушна струјања преко нижих превоја. Падавине су између 570-680 мм годишње, а средње температуре су око 10 у овом делу подреона.
Будући заклоњена Проклетијама од струјања ветрова, Метохија има блажу климу од Косова, што се очитује, на пример, ранијим сазревањем жита. Средња температура је изнад 11 степени, а количина падавина преко 700 мм (са изузетком Суве Рек , где је нешто мање падавина).
Од запада према истоку Покрајине опадају количине падавина.
Воде са подручја КиМ дренирају се у три мора - Црно, Јадранско и Егејско, а Дрманска глава се налази на споју Косова и Метохије и она је хидрографско чвориште овог дела Европе. На том уском подручју се налази почетна тачка сливова сва три велика мора!
Реон умерено-континенталне климе је најповољнији и најважнији за пољопривреду Покрајине, првенствено за ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство.
У региону субпланинске климе су повољни услови за развој сточарства.
На простору КиМ се среће мноштво типова и варијетета земљишта различитих физичких, хемијских и биолошких особина неједнаке плодности. Према особинама и плодности могу се разврстати у седам већих група.
Најплоднија су алувијална земљишта, настала радом река и речних наноса, затим смонице и њени варијетети.
Сходно географском положају, Косово и Метохија има боље услове за развој пољопривредне производње него Албанија и Северна Македонија.
Земљиште је природно благо, угаони камен агросфере и основни елемент биосфере - станиште биљака, животиња и човека. Али, с времена на време, земљиште постаје прворазредна друштвена, економска и политичка тема. Повод за сукобе! Пољопривредно и шумско земљиште су често циљ освајача.
Непосредно запоседање простора КиМ одвијало се првенствено куповином земљишта, имања и кућа. Албанци су примењивали различите методе да приволе Србе на продају имовине и исељавање. У том смислу, земљиште је као јавно добро постало роба посебне врсте, за коју су важили другачији услови промета него у осталом делу Србије и уопште у осталом делу Европе.
Албанске вође су посебну пажњу поклањале куповини грађевинског и пољопривредног земљишта од Срба, пошто су дошли до уверења да бројност становништва није довољна за отцепљење КиМ, већ је потребно и власништво над простором. То се најлакше постиже преко куповине земљишта.
Заузимање Косова и Метохије од стране Албанаца има обележја борбе за животни простор. Подсећа на велику војну операцију, успорену и протегнуту на дуги временски период.
Историјски гледано, албански сточари су се спуштали у долине, у почетку сезонски, а касније и трајно, што је имало утицај на распоред и концентрацију становништва.
Дуготрајни процес померања, насељавања и исељавања становништва, час се убрзава, а час успорава. С почетка, миграције су биле мирољубиве а касније праћене сукобима Срба и Албанаца.
Последњи циклус премештања и исељавања Срба са КиМ одиграо се након 1999. године.
Главни исходи миграторних процеса су исељавање и смањење броја Срба на КиМ, досељавање Албанаца из различитих делова Балкана у Србију, гашење многих српских насеља и нестанак насеља са мешовитим становништвом. Отуда не чуди што се у периоду од 1961. и 1981. највеће досељавање Албанаца одвијало у општинама са мешовитим становништвом.
У БиХ и Хрватској, на пример, миграције су биле сасвим другог типа.
На простору КиМ у претходних стотинак година јасно уочавамо следеће процесе: 1. неконтролисано усељавање становништва на простор Србије, 2. преузимање простора куповином обрадивог земљишта у приватном власништву, углавном од Срба; наравно, уз то иде и узурпација државне имовине, шума и пољопривредног земљишта, 3. изградња албанских парадржавних институција, 4. настојање албанских првака, а потом и интелигенције да приволе стране државе да се умешају у ређење односа између Албанаца и Срба на територији Србије.
Ово што излажем делује познато. Сви смо то преживели. Али, важно га је апострофирати због процеса који долазе.
Ово што смо ми проживели у протеклих педесет година је аксиома. И, та аксиома сада почиње да живи у Европи.
Посебно би вредело истаћи да је у СФРЈ била снажно изражена пропаганда да на Косову живе милиони становника. Милиони! Да би ове бројке биле убедљивије, а Срби попустљивији, прављене су пројекције да ће број Албанаца у наредним деценијама - а то је ово време данас - безмало бити раван броју Срба.
Међутим, у време операција Војске Југославије 1999. године, без околишања, председник Србије Слободан Милошевић је изнео процену да је на Косову око 800 000 Албанаца и 600 000 грађана неалбанске припадности. Ти подаци су приближно тачни, до њих је дошао на основу процене војске са терена, а најбоља процена је била - на терену.
Пошто су се 1999. године појавиле српске избеглице са Косова, нико није објаснио српској јавности одакле су се створиле, ако их у различитим пројекцијама и пописима становништва који су до тада изведени уопште није било.
Пред рат 1999. године на КиМ су биле демонстрације Срба. Биле су толико масовне да је то уплашило албанско становништво, о чему, наравно, у јавности није било ни помена.
У политичким расправама никад није постављено питање на који начин су Албанци прикупљали средства за откуп српских имања, али се надуго расправљало - од 1970. и 1990. - о томе да Срби олако продају своју имовину. И изгледа да је учешће Албанаца у разним облицима недозвољене трговине измицало пажњи југословенских власти.
Данас, заговорницима новог разграничења са Албанијом у Београду не боде очи то што широм КиМ цвета дивља градња, а у новим кућама нико не живи. Препрека преузимању већег дела КиМ је била државна, односно друштвена својина, до доласка трупа НАТО пакта 1999, а након тога су се променили односи.
На основу података власти у Приштини, од укупно 577 000 хектара пољопривредног земљишта, данас је око 265 000 у приватном власништву, а од 464 000 под шумом је око 40 одсто у власништву приватних лица у Покрајини.
После 2000. године је приватизовано најмање 25 000 хектара државног земљишта.
За будућност Албанаца са Ким је важна транзиција пољопривредног становништва и његов прелазак у друге привредне гране, пошто свуда у свету опада удео пољопривредног становништва у укупној популацији.
О величини пољопривреде КиМ у односу на читаву Србију говоре и подаци о увозу и извозу хране.
Извоз КиМ ј 61 милион, а увоз 610 милиона 2017. године. Са становишта економије, те цифре су маргиналне. Кад би нестала пољопривредна производња на КиМ ништа се не би десило. Кад би нестала пољопривредна производња југоистока Европе - ништа се не би десило. Вредност целокупне пољопривредне производње КиМ - биљна и сточарска производњу - је мања од новосадског и београдског кластера за информатику. Они направе више него цела ова производња.
Међутим, пољопривредна производња на КиМ није важна у економским показатељима, него са становишта етнологије и популационих и политичких процеса на КиМ.
На карти која је урађена за потребе саветовања из 1977. о Ким је приказано могуће решење реорганизације простора Покрајине - Косово треба да буде Косово, а Метохија да буде Метохија, а сав простор насеља који је прикључен механички Косову, односно Метохији, треба да буде прикључен гравитационим подручјима. Ту не би била Митровица у Косову, не би могло Гњилане да буде Косово - кад је то било?
То су насеља која географски и гравитационо не би могла да припадну Косову односно Метохији.
Албанске миграције на Балкану и у Европи су се десиле пре велике географске и демографске реорганизације коју посматрамо. Последњих година, младо муслиманско становништво пореклом из Африке и Азије се усељава на територију европских католичких и протестантских држава. Мада без путних исправа и доказа о идентитету, показује насртљивост према становништву земаља домаћина.
Вреди истаћи да је данашње премештање милиона становништва у западну Европу знатно брже од премештања Албанаца по Балкану и Европи у 12 столећу.
Ово што се десило нама за 50 година, биће процес од 20 година за ЕУ. ЕУ зна шта ће да се деси, али има одређене планове и интересе.
За разумевање предстојећих догађаја у ЕУ и Србији, није згорег направити паралелу између насељавања Албанаца на простору балканских држава и имиграната у ЕУ после 2015.
Још они воле и америчку радијацију
Отоманска империја је успешно користила албанско становништво за борбу против хришћана, за њихово терорисање, и то - као параполицијски елемент.
Данас се на територији Турске, опет Отоманске империје, налазе избеглички логори у којима су потенцијални усељеници у ЕУ. Осим тога, албански комунисти су у доба СФРЈ коришћени и у сврху политичке борбе и то у савезу са словеначким и хрватским комунистима против Срба.
Такође су уз помоћ Турске, и касније СФРЈ асимиловали неалбанско, пре свега словенско становништво.
Ваља приметити да се велика распродаја земљишта одиграла у источној Европи после распада Варшавског уговора, а сада се спрема велика пљачка у Украјини. Али, не и у западној Европи!
Имигранти у ЕУ "наоружани" мобилним телефонима и готовином за пут, до сада нису куповали немачко и холандско земљиште. Да ли ће власници земљишта у Западној Европи ускоро почети да продају своју имовину? То питање је важно и за нас, не само за њих!
Све ово о ЕУ говорим због нас. То нас чека! А шта је то што нас чека и које ми решење имамо и која је будућност KиМ?
Имамо ли решење за сукоб Срба и Албанаца?
Мада нико не зна будућност, није тешко претпоставити да ће стране трупе на КиМ довести до постепеног одумирања албанске заједнице и одласка Срба. У Србији још има изгледа да преживе.
Албански политички прваци у Приштини немају никакву оригиналну идеју шта са привредом и пољопривредом, нити мају јасне планове која је оса њиховог окупљања нити којим путем модернизације треба да се крећу након слома либералног поретка из кога су стизале најаве косовске државности.
Који глобални пројекат им је најближи? И, у који планирају да уђу?
Можда су истински поверовали да је сецесија - односно да је сецкање територија балканских народа - Грка и Срба - решење, и то рукама Трампа, Ердогана и британске краљице.
Приштински прваци понашају се као да имају гаранције да ће балканско кријумчарско братство наставити да послује несметано, пошто се успоставе границе нових интересних сфера.
Са сигурношћу можемо рећи да су Албанци највећи губитници распада биполарног света, јер су све своје наде везали за силе које иза себе остављају пустару.
Они већ знају пут
Од двадесетогодишњег боравка евроатлантских колонијалних трупа и њиховог цивилног особља, не постоји страшнија казна. Остану ли само још пет година, Албанцима не преостаје друго него да се иселе или да наставе да граде будућност на радиоактивном јаловишту.
Да ли албански прваци игде на кугли земаљској имају бољег саговорника од владе у Београду?
У наредним годинама, наш краткорочни задатак је заштита српских енклава и преосталих цркава и манастира. По цену оружаних сукоба, наравно!
Стога, Србија нема разлог да разговара о разграничењу са Албанцима, јер са Албанијом постоји одавно међународно призната граница. Србија се не спрема да поврати Косово, већ да се она врати Косову.
И да онда искорачи у поредак на духовним основама, новој науци и технологији, у који ће позвати Евроазију и друге. У њему има места и за Албанце, позиваре пиромана обучених у униформе ватрогасаца.
На Косову су Срби водили одлучну битку 1389. године, када на Балкану није било Албанаца. Поново су 1999. тражили смисао и нашли га, док су Албанци чекали завршетак рата између НАТО пакта и Војске Југославије.
Место борбе , наше непрестане, обележено је давно српским сакралним споменицима, а од 1999. године зрачењем.
Зрачење ће престати када се охлади Земља. Полураспад уранијума је 4 милијарде година. То је трајно и дефинитивно означено подручје.
Језиви насртај на биосферу изведен 1999, осветлио је наш пут којим ћемо се вратити Косову.
Вратићемо се Косову, нећемо ићи на Косово, нећемо га освајати или ослобађати - оно је већ слободно. Ми ћемо му се вратити. Србија не може без Косова, а Косово нема будућност без Србије.
Данас не постоји ни једно решење за Косово мимо обнове српске идеје коју ће изнедрити нова елита.
Како да тај задатак обавимо, најбоље ће нам казати расплет промена зачетих у Црној Гори, где присуствујемо правом подвигу европских хришћана под вођством Српске Православне Цркве.
Приредила: Диана Милошевић
