Турцима биле потребне 32 године да освоје Ново Брдо – неће ваља Србија краће бранити цело КиМ?

АКАДЕМИК ДР СЛОБОДАН ВУЈИЋ НА ТРИБИНИ „РЕИНТЕГРАЦИЈА ИЛИ РАЗГРАНИЧЕЊЕ“

Бадњак пред манастиром Грачаница

* За 8 000 година трајања рударства на нашим просторима, највећи распон и успон српско рударство је доживело у два периода – у време средњовековне српске државе и у другој половини ХХ века

* Ново Брдо, где је копано сребро скупље од обичног јер је садржавало злато, предњачило је у донаторству. Према записима из тог времена, годишњи приходи рудника су били 120 до 200 000 дуката. Овај податак говори о Новом Брду, али и моћи средњовековне Србије

* По распрострањености и количинама, најзначајнији ресурс на Косову и Метохији је угаљ. Распростире се на око 60 одсто територије Косова и Метохије. Просечна доња топлотна моћ угља је око 8 000 киловата по килограму, резерве су око 12,5 до 14 милијарди. Исказано у енергетском еквиваленту, то би било 2,32 до 2,65 милијарди долара нафте!

* За 70 година - од 1930 до 2000. – у Трепчи је произведено око 36 милиона тона руде с просечним садржајем 85 грама сребра по тони. Подаци о сребру су познати од Другог светског рата до данас. Пре, док је Трепча била под рукама страног капитала, подаци о сребру не постоје

* Процена је да је од Другог светског рата до краја ХХ столећа инвестирано 10 до 12 милијарди долара  на КиМ у геолошка истраживања, отварање и опремање рудника, набавку машина и увођење нових технологија...  У  том периоду се на КиМ годишње у просеку екслоатисало  откопавањем 15 до 20 милиона тона минералне сировине различитих вредности

* Поред рудних богатстава у велику игру око КиМ су укључени и војни, геополитички и други прикривени разлози, али би у том конгломерату интереса минерални ресурси могли бити озбиљна побуда за отимање Косова и Метохије. То отвара ново питање: да ли се у решавању питања КиМ и у опредељивању о решењима може занемарити тај подземни трезор са минерално-ресурсним садржајима? 

___________________________________________________________________________

        НОВА трибина „Реинтеграција или разграничење“ почела је интонирањем рударске химне. И због Косова и метохије и због академика проф. др Слободана Вујића, помоћника директора за науку Рударског института у Београду, редовног члана Руске академије наука.

        Академик Вујић је окупљенима у амфитеатру београдског машинског факултета рекао:

        „Веома ми је пријало да чујем ову химну. Постоји једна веза о којој се врло мало зна између рударства и машинства, јер је из рударства оно проистекло. Верујем да је ово било прво извођење ове химне у овом храму машинства и инжењерства - јер ова је химна делом и химна машинства!

        Говорићу о историјској вертикали, а одабир теме није случајан.

        Која је веза између рударства пре 600 или 700 година и овога што имамо данас?

        Да бисмо схватили данашњу позицију и значај рударства за земљу, дозволите ми да зађем у прошлост.

        За 8 000 година трајања рударства на нашим просторима, највећи распон и успон српско рударство је доживело у два периода – у време средњовековне српске државе и у другој половини ХХ века. По чему су слични?

        Тешко је компарирати по производњи и њеном обиму, као параметрима по којима се иначе врши квантификација и оцена учинака у рударству. Сличност је објашњива разумевањем рударства као субструктуре друштва.

Проф. др Слободан Вујић

        Као основица привредног, културног, духовног образовног, научно-технолошког и општег друштвеног развоја, рударство је утицало и утиче на токове историје, основе развоја, напретка и благостања. Али је, на жалост, и узрок сукоба, ратова, несрећа и страдања. Тога смо и данас сведоци, то је свакодневно видљиво.

        У уређеним, организованим, просвећеним државама - а то су на историјској трајекторији развоја централног Балкана у ових 8000 година биле Римска империја, средњовековна Србија и Србија у другој половини ХХ века - јасно су дефинисани односи власништва које је имало статус државног мешовитог, али не и потпуно приватног власништва.

        У тим периодима, рударство је привилегована привредна грана, највишег ранга, са прецизном регулативом и јасним правилима заштите минералних ресурса, проистеклом - не случајно - из свести да се тиме штите витални интереси друштва и државе. То су, пре свега, привредно-економски, безбедносни и интереси суверености.

        У слабо организованој држави, попут Краљевине Југославије, с рудницима у власништву страног капитала, или у временима ратова и поробљености, као што су периоди турског освајања или аустријска војна управа, Први и Други светски рат, минерални ресурси су изложени раубовању и пљачкању, земља пустошењу, а становништво потчињавању и страдању.

        У сагледавању и разумевању вишедеценијских процеса и догађања око Косова и Метохије, ове чињенице су у вертикалној корелацији између садашњости и прошлости у којој је, захваљујући рударству, постављена материјална основа изградње и развоја средњовековне српске државе, а ту исту функцију рударство је имало и после Другог светског рата у обнови опустошене и разорене земље.

        Од развијеног римског рударства до његовог обнављања на просторима централног Балкана прекид је трајао неколико стотина година.

        На рудоносним локацијама византијског доба рудници су у средњевековној Србији реактивирани, поново отварани, брзо обнављани, а најзначајнији тренутак је било време владавине краља Уроша Првог.

        До краја 16. века су отварани бројни рудници. Обратите пажњу на локације: Ново Брдо, Брсково, Бело Брда, Трепча, Жута Прлина, Власиница, Беласица, Јањево и Нови Мајдан код Грачанице...

        Ковнице новца, а нису имале само ту функцију, налазе се у Звечану, Призрену, Пећи, Приштини, Новом брду, Рудишту, Брскову, Попову, Расу, Смедереву, Плани, Трговишту, Скопљу, Охриду, Скадру и Бару.

        Рударство је без дилеме у то време било окосница богатства, економске и политичке и војне моћи. Његовим развојем јачају трговина и занатство, подижу се центри са развијеним градским животом, формирају се краљевски тргови где је једино била дозвољена слободна трговина металима.

        Држава је имала врло регулисан однос према трговини - убирала је порез, имала је првенство приликом продаје и куповине и оно што је врло важно и што је значајно када је реч о српском средњовековном рударству: ропство је било забрањено!

        Захваљујући рудном благу, улагана су велика материјална средства у културно и духовно уздизање, у изградњу манастира и цркава, њихово уређење и опремање.

        Слободан сам да кажем да, да није било рударства, данас бисмо били ускраћени за бројне манастире и манастирске ризнице.

        Ново Брдо, где је копано сребро скупље од обичног јер је садржавало злато, предњачило је у донаторству. Према записима из тог времена, годишњи приходи рудника су били 120 до 200 000 дуката.

        Овај податак говори о Новом Брду, али и моћи средњовековне Србије.

        У најезди Турака и одмеравању снага у борбама са њима до пуног изражаја долази организованост снага и углед Новог Брда.

        Турцима је требало око пола столећа за освајање територије средњовековне Србије, а за освајање Новог Брда 32 године.

        То говори много више од самог факта (од 32-50 година), говори о осмишљености одбране, знању, опремљености, вештини управљања, организованости, храбрости и материјалној моћи Новог Брда.

        У ширем смислу, то су атрибути средњовековног српског рударства.

        Прелетећемо 250 година и на кратко слетети у прву половину 20. века.

        У првој половини тог века Србија са скромном привредом није показивала заинтересованост да своје минерално, сировинско богатство адекватно валоризује. Сви значајнији рудници су били у рукама страног капитала, чија су основна начела да се са што мање инвестиција извуче што више. То су постизали чак прозирним начином - прикривањем производње и садржаја метала у руди уз асистенцију и помоћ незаинтересоване државе која се задовољавала наплатама пореза и царина. Дакле, то су основна обележја прве половине двадесетог века.

Тврђава Новог брда данас

        Ући ћемо у овај период који нас интересује.

        У напорима обнове разорене и опустеле земље, дат је приоритет рударству као основној привредној грани. Држава је тада донела одлуку о убрзаном развоју минерално-сировинског комплекса на основу стратегије у којој су три кључне речи - сировине, храна и енергија.

        Захваљујући оваквом приступу и постојаној привредној политици остварени су веома брзо резултати који су наше рударство рангирали према најразвијенијим минералним економијама света. То је оцена успона која је мерљива у метрици са најразвијенијим.

        Минералне сировине се налазе у средишту стратешког геополитичког интересовања. У том контексту, минерално-сировински комплекс је међу важнијим питањима која су везана за Косово и Метохију.

        Расправе и текстови у јавности о рудном богатству Косова и Метохије су оптерећени непровереним и непоузданим подацима врло често, противречним оценама и генерисаним више емоцијама а мање стручношћу, погрешним приступима и непознавањем минерално-сировинског комплекса, статичким посматрањем рудне потенцијалности простора, конструкцијом аргумената на основу пребројавања затворених и активних рудника, њихових капацитета, контрадикторним вредновањем рудних ресурса, несагледавањем значаја рудног блага и богатства Косова и Метохије у националном и ширем контексту.

        У овом конгломерату импровизација постојано се догађају дезинформације које дезавуишу нашу науку, стручност, знање, а јачају амнезија и успаваност да се не бисмо досетили, да се не бисмо сетили.

        Питање минерално-ресурсног комплекса је јако сложено и стручно питање. Не може се упрошћено сводити само на показатеље као што су количина, садржај корисне компоненте и тржишна вредност, без сагледавања свих опредељујућих показатеља, а то су енергетски, индустријски, путни, инфраструктурни, водопривредни, демографски, историјски, социјални, здравствени, школски , културни, регионални и низ других. Без сагледавања значаја за сигурност и безбедност земље, за смањење осетљивости националне економије од геополитичких превирања и од других спољних утицаја.

        Нарочито је важно за независност и сувереност земље.

        Улазимо на простор Косова и  Метохије, чији су минерални ресурси апсолутно неоспорни. То је стратешки капитал чија вредност расте сваким даном све више због све веће исцрпљености минералних ресурса у свету.

Коп Белаћевац

        До 1999. године, на КиМ су експлоатисане руде олова, цинка, сребра, злата, никла, алуминијума, хрома, магнезита, азбеста, каолина, опекарских минералних сировина, цементних сировина, украсног и техничког камена, термоминералних вода и угља. Регистроване су појаве индијума, геранијума, галијума, талијума, кадмијума и калаја.

        По распрострањености и количинама најзначајнији ресурс на Косову и Метохији је угаљ. Распростире се на око 60 одсто површине територије Косова и Метохије. Просечна доња топлотна моћ угља је око 8 000 киловата по килограму, резерве су око 12,5 до 14 милијарди - распон је такав због степена истражености.

        Исказано у енергетском еквиваленту, то би било 2,32 до 2,65 милијарди долара нафте!

        На садашњем нивоу потрошње угља у Србији, резерве косовско-метохијског басена би нам биле довољне за наредних 180 до 200 година.

        Од 1922. до 1999, површинском експлоатацијом на КиМ је откопано око 230 или 240 милиона тона угља, односно око 45 милиона тона нафте.

        У поткопаоничкој зони од Лепосавића до Приштине и Новог Брда бурна геолошка прошлост је оставила у наслеђе бројна лежишта руда обојених метала.

        Традиција експлоатације олова, цинка, сребра и злата досеже до средњовековне Србије. Али, због вишедеценијског изостанка улагања у геолошка истраживања, садашње стање минералних ресурса, обојених и племенитих метала КиМ није потпуно сагледиво и не би било коректно о томе говорити, посебно нису сагледиви сви просторни параметри, количина и садржај корисних компоненти у руди.

        С друге стране, процене засноване на садржају корисних компоненти у рудама, оно што знамо, процене засноване на бројним геолошким индикаторима и искуству и знањима која нису од јуче - која имамо - допуштају закључак да је минерално-сировински потенцијал обојених метала овог подручја изузетно велик!

Кадар из Трепчиног рудника

        Ево примера шта је то подручје дало кроз пример Трепче.

        За 70 година - од 1930 до 2000. - произведено је око 36 милиона тона руде с просечним садржајем 85 грама сребра по тони. Подаци о сребру су познати од Другог светског рата до данас. Пре, док је Трепча била под рукама страног капитала, подаци о сребру не постоје.

        Просечна годишња производња је само у Трепчи била 514 552 тоне руде.

        У пословном систему Трепче су две групе рудника. На југу су Тишница, Бадовац,Ајвалија и Ново Брдо са заједничком флотацијом у Бадовцу капацитета 600 000 тона руде годишње, а на северу су Бело Брдо, Црнац, Жута Прлина и Поповић са флотацијом у Лепосавићу капацитета 350 000 тона годишње.

        На локацијама ових рудника, подземном експлоатацијом је укупно откопано око 20 милиона тона руде, у периоду после Другог светског рата. То су специфична лежишта и ово је била веома солидна производња.

        У другој половини ХХ века, на КиМ се годишње у просеку екслоатисало откопавањем 15 до 20 милиона тона минералне сировине различитих вредности. Поуздана процена вредности ове производње није изводљива, а за то је више разлога: променљива цене берзанских производа, које су некада и натурене односно шпекулативне (обојени и племенити метали), условљеност цена минералних сировина као што је угаљ - локални енергент који је под утицајем социјалних, макроекономских  локалних и политичких интереса и низа других чинилаца које ремете реалност и доводе до позиције на којој јесте угаљ. Међутим, сви доприноси и користи не могу се квантификовати, не може се све исказати кроз долар и евро.

        Косовско-метохијски комплекс је дао огроман допринос запошљавању, решавању социјалних питања, подизању стандарда живота, образовања, развоја путне инфраструктуре, урбанизације, стамбене изградње, развоја екстрактивне индустрије и још много тога.

        Процена је да је од Другог светског рата до краја ХХ столећа инвестирано 10 до 12 милијарди долара  на КиМ у геолошка истраживања, а то су комплексна улагања, на отварање и опремање рудника, набавку машина и увођење нових технологија, унапређење постојећих, у изградњу инфраструктурних и логистичких рудничких система, изградњу флотација и сепарација, постројења за чишћење и прераду угља, изградњу интерних путева, напојних електро-енергетских система, регулацију водних токова, заштиту од вода итд.

        У склопу ових инвестиција су и пратећа улагања за покретање рудничке производње - изградња железничке, путне, стамбене и водопривредне инфраструктуре. Улагање у здравство, школство, инфраструктуру, науку и заштиту животне средине, археологију , издавачку делатност, спорт и друго.

        На крају, минерално-сировински потенцијали комплекса Косова су респективни на глобалном нивоу и од великог економског значаја за нашу земљу. То су пре свега полиметаличне руде обојених и племенитих метала, руде никла, магнезита, боксита, а пре свега резерве угља.

        Није довољно само имати, важни су и услови за експлоатацију. Угаљ на КиМ има изузетне услове за површинску експлоатацију.

        Да бисмо целовито сагледали и одговорили на питање да ли је рудно богатство разлог отимања Косова и Метохије - данас се у полазишту не сме превидети чињеница да је степен исцрпљености минералних ресурса већине европских земаља веома висок, а без њих нема развоја, самосталности, безбедности и суверености.

        Уз ово, ту су и војни, геополитички и други прикривени разлози, али у овом конгломерату интереса, минерални ресурси би могли бити озбиљна побуда за отимање Косова и Метохије.

        То отвара ново питање: да ли се у решавању питања КиМ и у опредељивању о решењима може занемарити тај подземни трезор са минерално-ресурсним садржајима? 

        Приредила: Диана Милошевић

 

        https://www.youtube.com/watch?v=3fkB-wMOgU4