Дубак: Ранко Јововић је знао да умире, али му је било жао што не може да учествује у одбрани Српске цркве
У РОДНОМ СЕЛУ КОСИЋ КОД ДАНИЛОВГРАДА САХРАЊЕН ВЕЛИКИ СПРСКИ ПЕСНИК
* Митрополит АМФИЛОХИЈЕ: Пјевао је читавог свога живота о слободи и о страдању. То је суштина његове поезије, прожета љубављу према родитељском дому, према мјесту гдје се родио и према српском народу у коме се родио
* Песник Будимир ДУБАК: „Волио си бескрајно свој српски народ, волио си бескрајно слободу, личну слободу, коју си подређивао борби за слободу српског народа. И ових дана, док учествујемо на овим чудесним молебнима и литијама, знам да си заборављао на своју болест и да ниси бринуо због скорог одласка већ ти је било жао што не можеш да узмеш учешћа са својим народом у одбрани наше свете Српске православне цркве“
* Амбасадор Србије у Подгорици Владимир БОЖОВИЋ: „Желим да ти изразим захвалност у име Републике Србије, у име амбасаде Србије и у своје име за све што си урадио за српски народ, за српски језик, за српску књижевност, за српску ћирилицу. Хвала ти Ранко, пјесниче над пјесницима. Хвала ти витеже, хвала ти господствениче“
_________________________________________________________________________
У КОСИЋУ код Даниловграда - у присуству породице, родбине, песничке сабраће и многобројних пријатеља - сахрањени земни остаци песника Ранка Јововића.
Пред косићком црквом посвећеној Часном крсту Господњем опело великом песнику служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством.
Владика је рекао да је Ранка Јововића Бог послао у овај свет за свога сведока.
„Посвједочио га је својим животом, својом вјером у Христа Бога распетога, поклонио се Његовом болу и записао у својој пјесми да је Христов бол једини који је цјелебан и непролазан. Записао је и о свом болу да је плод пораза које је доживио кроз свој живот. Блажен је пут којим данас идеш, душо, јер ти је припремљено мјесто покоја. Блажен је овај пут који је једини пут за свако људско биће и благо томе ко из овога живота пролазнога пређе у онај вјечни и непролазни у чистој вјери. Један од таквих јесте био и остао и наш Ранко“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Рекао је да је имао радост да Ранка Јововића посети пре пар дана и да осети његов бол и његово страдање.
„Али у исто вријеме да осјетим и ону неку радост коју је у себи носио, сазрелу радост која је сазрела кроз његов живот и кроз страдање у његовом животу. А страдање његово је започело од његових малих ногу. И бол његов и рана његова дубока изазвана невином смрћу његовога оца Милоша, од братоубилачке руке. То је оно што га је пратило кроз читав његов живот, и о чему је писао и пјевао, размишљао и говорио носећи рану свога оца, а кроз њу и рану свога народа, која је још увијек незацијељена“, рекао је Владика.
Додао је да је Ранко Јововић осјетио да је садашње буђење народа у Црној Гори оно што је он очекивао читавог живота.
„И да је то оно што му даје снаге и наде да ће се обновити његов народ, да ће се у његовом народу обновити братска љубав, братска слога и слобода. А пјевао је читавог свога живота о слободи и о страдању. То је суштина његове поезије, прожета љубављу према родитељском дому, према мјесту гдје се родио и према српском народу у коме се родио. Његова љубав је дубока и непролазна, љубав која сада, на овоме блаженом путу не ишчезава него остаје записана у његовом дивном и чудесном пјесничком дјелу“, казао је Владика Амфилохије.
Владика је рекао и да пред Ранком Јововићем сада иде та љубав.
„Чека га његов отац Милош о коме је пјевао као о Оцу, са великим О, пјевајући тако и о небеском Оцу. Иде у његово наручје кога се није удостојио док је био овдје на земљи. Иде у његово наручје и свих својих часних предака, који су ходили истим Божјим путем док су били овдје на земљи, и којим је и он ходио у тегобним временима, гоњен и прогоњен, али неустрашив“, казао је Митрополит Амфилохије.
Од Ранка Јововића се опростио и пјесник Будимир Дубак који је рекао да су дуги век провели заједно.
„Ти си, како рече и наш Митрополит, храбро, неустрашиво прошао кроз овај живот, кроз сва искушења, не плашећи се страдања, јер страдање је оно с чим си ти рођен. То је страдање које си понио од дјетињства, о коме си тако често говорио у нашим дугим сједељкама, друговањима, пријатељевањима, расправама о књижевности, о умјетности док смо испраћали наше пријатеље писце, умјетнике на овај пут којим ти данас, блажен, идеш“, казао је Дубак.
Рекао је да је Јововић понекад знао да каже да му је смрт велика тајна.
„А коме то људскоме бићу смрт није велика и необјашњива тајна? Али си, такође, неодступно вјеровао у васкрсење Господа нашег Исуса Христа. Сва твоја поезија, сво твоје дјело писано је знојем, крвљу и сузама, и најдубљом тугом коју си носио, јер си као дјечак доживио и о томе си говорио, да видиш како ти безбожници, ови који данас хоће да нам растуре и отму храмове, растурају библиотеку твог оца Милоша, како вас посматрају као отпаднике, јер је у вашој кући Библија, кандило и свијећа горела“, рекао је он.
Дубак је додао да је Јововић све то носио кроз живот као једну велику рану с којом је отишао из овог свијета.
„Последњих дана, кад смо се виђали и кад бисмо се чули, док си слабашним гласом говорио преко телефона, видио сам како си се, у ствари, ти измирио са овим свијетом, како си свима све опростио – и онима који су те много, неправедно и сурово гонили и оптуживали. Волио си бескрајно свој српски народ, волио си бескрајно слободу, личну слободу, коју си подређивао борби за слободу српског народа. И ових дана, док учествујемо на овим чудесним молебнима и литијама, знам да си заборављао на своју болест и да ниси бринуо због скорог одласка већ ти је било жао што не можеш да узмеш учешћа са својим народом у одбрани наше свете Српске православне цркве“, казао је он.
Дубак је рекао да је Ранко Јововић обезбиједио своје мјесто у српској књижевности.
„Остаје нам да те носио у нашим срцима и да читамо твоја дјела. Нека ти је слава, драги наш Ранко, и почивај у миру, у овој земљи косићкој коју си толико волио“, рекао је опраштајући се од свог пјесничког сабрата Дубак.
Од Ранка Јововића се опростио и амбасадор Србије у Подгорици Владимир Божовић.
„Желим да ти изразим захвалност у име Републике Србије, у име амбасаде Србије и у своје име за све што си урадио за српски народ, за српски језик, за српску књижевност, за српску ћирилицу. Хвала ти Ранко, пјесниче над пјесницима. Хвала ти витеже, хвала ти господствениче“, рекао је амбасадор Божовић.