Авала и Ловћен се не померају – добро се држе и народ и Црква
Србија у свету
НИСУ ИСКЉУЧЕНИ НОВИ ПОКУШАЈИ БАЛКАНИЗАЦИЈЕ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА
Ово је, по свему судећи, пукло
* Као политичко изненађење је примљена вест да ће ускоро, можда током једног месеца, Ангела Меркел примити Вучића, који је наговестио да ће се, у име ЕУ, дијалогом Срба са Шиптарима, бавити Мирослав Лајчак.
* Изгледа да је и Курти `легао на руду`. Свашта даље може бити. Једно је сигурно – чекање је наше!
* Пројекат “велике Албаније” потпуно је нереалан и неостварив јер би га, уз суседе, блокирале и велесиле
__________________________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
УДАРИЛЕ политичке кошаве и мећаве, са свих страна, на један народ – српски и црногорски – и једну цркву – Српску православну цркву – очи не мож да отвориш од вртлога и прашине, али се ништа није померило испод Ловћена и Авале. Добро се држе - и народ, и црква…
Све може да се деси, и дешава се, на овом и оваквом свету – да, тамо неки, полит-мангупи, смисле, режирају и подстакну бројне међусобне зађевице, ружне речи и подметаљке, али не изостаје и, масовни презир, према унутрашњим и спољним насилницима. од стране тог истог, једног народа, Срба и Црногораца, оних који и сада живе на простоу од Авале до Ловћена, од Палићког до Скадарског језера, од Цера до Проклетија, одасвуд где вековима делују људи исте историје, језка, културе, судбине…
Нити је притисак на Србију и Црну Гору и на цео балкански регион случајан, нити ће се нешто битно догодити што би насиљем моћника, променило историјску и садашњу, значи вечну слику положаја православног народа на Балкану који је вековима изазивао мешање споља и међународне ратне сударе светских димензија!
Ако је оваква оцена одржива, зашто се велесилници “не ману ђавоља посла” и дозволе да се ово изједначи или приближи судбини других светских полуострва, него стално, баш овде, клијају најужаснији сукоби без правде и краја?
Заставе су им сличне
Одговор не може бити балкански, јер ни ватромете не подстичу само локални насилници,већ моћници који би да управљају светом… Кад тога не би било, или да се смањи на неку симболику - све би било подношљиво, па би и Балкан био као друга полуострва или слични регипони, а сада нас смирује најава неког политиког сусрета…
Тако је данас као политичко изненађење примљена вест да ће ускоро, можда током једног месеца, Ангела Меркел примити Вучића, који је наговестио да ће се, у име ЕУ, дијалогом Срба са Шиптарима, бавити Мирослав Лајчак.
То такође значи да је и Курти “легао на руду”, да је прихватио дијалог и да ће угасити ватру оне таксе која нам је однела пола милиона евра, а доћи ће на ред и остваривање ЗСО, главне одлуке Бриселских разговора који су отварали путеве мирном решавању косметске кризе…
И, так0, док ми, политички инфериорци, тражимо излаз тамо где, очигледно, морамо, иако несигурни да ћемо успети, да тражимо излаз и тамо где је несигурно, а друге нема, бар не у садашњим околностима, које стално потврђују тезу да је косметска криза једна од највећих, али сигурно – најтежих, што потврђују и овлашна порђења са онима што су одавно или недавно прошле...
Почнимо од можда најстарије - од Корејског полуострва – која је била најупадљивија после Другог светског рата, а неформално завршена поделом Кореје на Северну и Јужну, а из ове друге свет само што је прекрила атрактивна филмска информација о масовној свадби…
Деобе су биле и у суседној Кини – вратио јој се Хонгконг, али не и Тајван, који делује као сасвим независан, али уз тврду најаву да ће се вратити Кини.
Делила се, можда највише, Индија, са Пакистаном, и другим деловима…
Подела има и на Средњем и Блиском истоку, најтежа је између Израела и Арапа, посебно акуелна је са Палестинцима, који су пре недељу дана одбили Трампов план за осамостљивање.
О подељеном Кипру се већ дуго не разговара – Турци имају свој, а Грци свој део…
Подела је било још, на свим континентима, и у Африци и Срдњој и Јужној Америци и Океанији, малте не свуда где су Британци колонијално владали…
По послдицама и актуелним противречностима, ми смо – “шампиони”.
Лажни цар Шћепан Крупни биће све усамљенији
Балкан је под најтежим теретом, а Србија најстрадалнија, наравно због Косова и Метохије, али су Срби мањина и у другим суседним земљама…
Чак и ово пуко најбрајање светских криза, само по себи показује да је косовска криза најтежа, што је лако уочити и пбичним дневним читањем информација и вести.
Друга особеност криза је да су у понечему посебне, али се могу, макар асоцијацијама, извлачити неки симболични закључци…
Све поменуте и друге кризе, једноставно речено, нису завршене на начин који се могао и може сматрати – праведним!
Завршене су – како је морало, а најчешће утицајем потребе да се укине опасност сукоба али и да спољни моћни посматрачи одреде правду - како је они виде…
Примењено на Космет, правда ће бити, можда, каква ће морати да буде – да би се окончала криза.
Ево, на пример, шта може бити.
Садашње територијално стање, уз мање корекције, можда и нешто веће, остаће исто, непромењено. Албанци не могу да помисле на пројкат “велике Албаније”, јер би се супротставиле све суседне земље, а укључиле би се и велесиле.
Западне силе би добиле потврду своје политике, уз прећуткивање бомбардовања. Добиле би и Кина и Русија – стале би на страну Србије , али оно што би хтеле не би се могло остварити..
Каква ће бити истина – чекаћемо сазнање. Какво ће бити видећемо – обично су незадовољни они који - губе. Колико – и то ће се видети…
Једно је сигурно – чекање је наше!
