Отвара ли се поново пут којим су Србија и Црна Гора некада заједно ишле?
Србија у свету
МИЛОВА ВЛАСТ ИЗМЕЂУ ПРИЗНАЊА НЕЗАВИСНОСТИ «КОСОВА» И СВОЈЕ ЗАВИСНОСТИ ОД ЗАПАДА
Молитвени протест у Никшићу
* Одавно Црна Гора није овако масовно показала овакво своје лице бранећи истовремено себе, своју Српску православну цркву, Србе у Црној Гори и Србији, све зајдно и за заједничке циљеве
* Све што се догађа ових дана у Црној Гори, може да буде поука за све и у Црној Гори и у Србији
* Од свега је најгоре што се преко понашања Ђукановићеве Подгорице нуди представа о вечним противнцима, а не о браћи и, како рече патријарх Иринеј, о једном народу. Срби, на срећу, не попуштају, остају привржени мисији братског понашања, трпе и верују да ће брука проћи као ружан сан, а браћа опет, као вековима ранује, делити исту судбину
_________________________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
РАСПАЛИЛА се, ових дана, најновија фаза подвала актуелне црногорске власти Србима у Црној Гори, Србији и Србима свуда где данас живе.
Свака нова фаза, делује да је тежа од претходне, а кад се скупе, целина ствара утисак ужасног и дуготрајног непријатељства, коме нису могли и не би могли да се одупру најјчи и највећи.
Од свега је најгоре, што се нуди представа о вечним противнцима, а не о браћи и, како рече патријарх Иринеј, о једном народу.
Срби, на срећу, не попуштају, остају привржени мисији братског понашања, трпе и верују да ће брука проћи као ружан сан, а браћа опет, као вековима ранује, делити исту судбину.
Не значи то, да кажемо одмах, да српско руководство може да се заледи и ћути, да дозволи, тамо онима, да се мешају у српско-црногорске једнодомне послове и покушају да раздвоје судбински нераздвојне!
Садашњи протести и молебани по целој Црној Гори, у корист српске цркве (СПЦ) и оба народа, потврђују да је српско-црногорско братство јаче од противничких подвала.
Управо такво расположење својеврсно показују и заједичке демонстрације и по Србији, наравно и Вучићев бадњак и демонстрације Звезиних навијача центром Београда, после победе њених кошаркаша над Бајерном, у четвртак увече…
Донедавно, српски лидери, а тек познати Црногорци у Србији, претежно су ћутали, као и српски, па и кад се сретну, неким другим послом, као Мило и Аца, недавно, у Албанији, под политичким кровом ”Малог Шенгена” – причали су, рекоше, о свему, а прећуташе претње Српској православној цркви, а колико је та тема важна за међусобне односе, види се, упрво на непрекинутим вишедневним протестима…
Тешко се и подсетити подвала, а мора се, најкраће што може…
У Храму Христовог Васкрсења у Подгорици
Прво су Мило и Миловци признали независност албанског Косова на светој српској земљи, чији је метохијски део једном припадао Црној Гори.
Док су се Шиптари шепурили са подгоричком подршком, а Срби шокирали и интимно патили, иако су на њиховој страни били светски најџинови – Русија, Кина, Индија - западни НАТО бомбаши правили су се важни због црногорског навијања за њих, мада су они и њих ракетирали!
Политичари Ђукановићеве Црне Горе, потпуно одати шефу, наставили су том линијом – на сваком скупу, у УН, међународним и европским форумима, правним и политичким. Натовци су јачали, Шиптари ширили овлшћења, Американци ширили базу Бондстил и настојали да уграбе део и српске независне оријентације и макар је приближе НАТО.
Тиме би се, зар не, приближили – одлазећа Црна Гора и економски све стабилнија Србија, која је успела да још више ојача бројне и укупне односе са Русијом, а да Кини постане ослонац за пројекат “Појас и пут” са којим најмногољуднија земља света постаје све ближе светској свеукупној доминацији!
И, одједном, опет је загрмело с југа – Црна Гора је објавила да ће да усвоји закон о слободи вероисповести – леп назив, а рушилачки садржај.
Направљена је нова замка, али је игра прочитана, па се кренуло рушилачким путем.
Протести и молебани ређају се Црном Гором и пре и после Миловог потписа закона о слободи вероисповести, који је истовремено одобрила Скупштина, али се митинзи нису смиривали ни у данима после Нове године.
Предводила су их свештена и политичка лица заједно, масовни су и сви усмерени на одбрану Српске православне цркве, наравно и негрње оне Мирашеве која је и непозната и непризната, па је донедавно негирала и Милова власт.
Одавно Црна Гора није показала овакво, своје масовно лице, по целој својој држави, бранећи истовремено себе, своју Српску православну цркву, Србе у Црној Гори и Србији, све зајдно и за заједничке циљеве.
Све што се ради ових дана у Црној Гори, може да буде поука за све и у Црној Гори и у Србији, укључујући и међусобне односе.
Отвара се пут којим су некада заједно ишле. Види се боље и скретање са своје линије и ко вуче тамо где већина неће…
Препознаће се и грешници и грешке и како их спречити. Све се јасно види – и препреке, и циљеви. Само је један најважнији услов – да се не затварају очи. Види се, и видеће се и – ко то и зашто ради.
Остало се зна!