Кинези школовани у иностранству – зарађују у просеку 1568 долара
ПЕКИНГ ОД 1978. ПОСЛАО НА СТУДИЈЕ У СВЕТУ 4,3 МИЛИОНА СВОЈИХ ГРАЂАНА, ВРАТИЛО СЕ 84 ОДСТО
* У доброј мери захваљујући технолошким и економским достигнућима – како је показала најновија анкета – више од половине становника 17 земаља сматра да Кина изгледа све привлачније
* У Тјенцину су 2019-те направили интерфејс који је повезао људски мозак са компјутером и омогућио да се укуцава текст без коришћења руку. Само снагом мисли
* Већ су постале `опште место` тврдње да просечни западњак не треба да мрзи Кину због агресивне спољне политике, нити због вршења притиска на друге земље већ због самог постојања система који није до краја западни а крајње је успешан
______________________________________________________________________
Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ
ОДАВНО се већ указује да је Кина престала да своје успехе мери само бројкама које сведоче о годишњем расту њеног БДП.
Она ће и по том параметру 2019-ту завршити са растом од 5-6 одсто. А тако ће вероватно бити и наредне године.
Међутим, Кина се уздиже и на друге начине.
Кинези који су стекли образовање у иностранству и вратили се у своју земљу примају – у просеку – по 1568 долара месечно (10.996 јуана).
А од 1978-ме до краја 2018-те у иностранству су се школовала 4,3 милиона Кинеза, док се у своју земљу потом вратило 3,6 милиона (84 одсто).
У доброј мери захваљујући технолошким и економским достигнућима – како је показала најновија анкета – више од половине становника 17 земаља сматра да Кина изгледа све привлачније. А међу тих 17 су и Русија, Велика Британија, Француска, Јапан, Египат...
У Сједињеним Државама Кину тако види више од трећине анкетираних. То, међутим, уопште није мало ако се има у виду да амерички медији Кину представљају слично као Русију: ужас којем се не види крај...
Разлози пораста престижа Кине у свету све више су – високотехнолошки.
У Тјенцину су 2019-те направили интерфејс који је повезао људски мозак са компјутером и омогућио да се укуцава текст без коришћења руку.
Само снагом мисли.
За то су искористили сигнал обичног електроенцефалографа који фиксира активност мозга, повезавши га са системом који је на екрану нудио разне знаке. У овом случају: и кинеске хијероглифе. А њих је 50.000.
Чак и веома образованим Кинезима довољно је да оперишу са мање од 10.000 хијероглифа.
Све у свему, постало је могуће да се мисаоно изабере потребни хијероглиф, а остало је обављао систем.
Брзина је била – 69 знакова за минут. Брже него рукама.
Не зна се да ли су овоме успеху помогли они Кинези који су све направили само они који су се школовали искључиво у Кини.
Већ су постале `опште место` тврдње да просечни западњак не треба да мрзи Кину због агресивне спољне политике, нити због вршења притиска на друге земље већ због самог постојања система који није до краја западни а крајње је успешан.
Кинески систем је специфични хибрид државног капитализма и слободног предсузетништва, али хибрид који – функционише.
У реалном животу, то изгледа и овако: Енглез у кинеским медијима објављује упоредну анализу -поређење британских и кинеских железница: указује да у Британији железница од 80-их година функционише без државног мешања и субвенција, да је издељена на неколико компанија које међусобно конкуришу.
Резултат: неке од тих компанија све до данас користе вагоне их 80-их година, а све је скупо толико да је јефтиније летети авионом и до суседног града. Упркос свему, возови су препуни, па ни уредно купљена карта не гарантује место за седење.
А Кина је – чак и своја небританска растојања – од 80-их почела да повезује мрежом брзих пруга, заснивајући то на својим технологијама.
Истина је: она дотира своје железнице, али оне потпомажу брзи развој кинеске економије у целини.
И тако: кинески студенти британских универзитета – путују по Енглеској у претрпаним старим вагонима и маштају да се врате кући.
Са амбицијом да и сами изуме нешто што ће још више подићи престиж њихове земље.
