Долар би могао осетно појефтинити већ половином јануара
АМЕРИЧКИ СИСТЕМ ФЕДЕРАЛНИХ РЕЗЕРВИ УПУМПАВА У БАНКЕ 500 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА
Курсу Доналда Трампа није потребан јак долар
* Све је почело од тога што су четири велике банке (међу њима и JP Morgan) истовремено одбиле да одобравају краткорочне кредите. Ситуацију погоршава и ситуација са државним дугом САД који је достигао 22,5 трилиона долара (106 америчког БДП)
* Да би се у економију улио новац и избегла парализа ликвидности, Федерална резервна банка Њујорка – први пут након 2008-ме – почела је да од банака откупљује државне обвезнице и вредносне папире државних агенција, чак и хипотекарне обавезе. Тако се у америчку економију у првом налету улило 128 милијарди долара
_______________________________________________________________________
ДОЛАР би већ средином јануара могао осетно појефтинити зато што амерички Систем федералних резерви упумпава у економију САД безмало 500 милијарди долара.
Неки аналитичари тврде да је та интервенција попримила „епске размере“ због кризе у америчком банкарском сектору која се претећи заоштрава и све више личи на ону из 2008-ме.
Банке САД су се суочиле са „кризом ликвидности“. Половином септембра су од Система федералних резерви затражиле 53,2 милијарде долара краткорочних кредита (месец дана раније:27 милијарди). Већ 17. септембра су затражиле више од 80 милијарди долара.
Притом је камата по којој су банке давале краткорочне позајмице другим банкама премашиле референтну камату Система (2,35:2,3). А тога није било ни 2008-ме.
Да би се у економију улио новац и избегла парализа ликвидности, Федерална резервна банка Њујорка – први пут након 2008-ме – почела је да од банака откупљује државне обвезнице и вредносне папире државних агенција, чак и хипотекарне обавезе. Тако се у америчку економију улило 128 милијарди долара.
Систем федералних резеви поново је почео да упумпава новац у финансијске токове као што је чинио ради изласка из кризне 2008-ме.
До половине јануара ће бити девет интервентних упумпавања. На првом – 50 милијарди долара, а на осталим – по $35 милијарди.
Све је – како се тврди – почело од тога што су четири велике банке (међу њима и JP Morgan) истовремено одбиле да одобравају кредите.
Ситуацију погоршава и ситуација са државним дугом САД који је достигао 22,5 трилиона долара (106 америчког БДП).
Већ су се појавила страховања да ће се криза краткорочног кредитирања прелити и у друге секторе америчке економије. А да ће упумпавање новца испровоцирати и инфлацију и даље слабљење долара.
