Сарајево ради на демонтажи Дејтона - Бањалуци је потребна Стратегија за одбрану Српске
ВРЕМЕ ЈЕ ДА СВЕ ДРУШТВЕНЕ СТРУКТУРЕ СТАНУ У ИСТИ ФРОНТ, А И ДА СЕ ЗА ТО ПРИДОБИЈУ - МЛАДИ
* У Сарајеву се чека повратак ратника у Сирији поражене Исламске државе, чекају се и нови таласи миграната. Чека се и да Српска економски ослаби, да се у Србији догоди хаос
* Треба очекивати даље политичке и медијске нападе на Милорада Додика, покушаје урушавања његовог кредибилитета кроз оптужбе за наводну корупцију, и прозивке Тужилаштва БиХ због пасивности по том питању. У изгледу су и нови притисци на председника ХДЗ БиХ, Драгана Човића, и председника ДНС, Марка Павића, како би Додиковој партији ускратили подршку
* Опозиција у Српској користи се за стварање раздора са председником Србије Вучићем. А све у циљу демонтирања Дејтона
* Да би се осујетили наведени планови потребно је мобилисати патриотске снаге, ујединити борачке организације, практично упутити „јавни позив“ интелектуалној елити (из међународног права, економије, али и медија) да се уједини у одбрани Српске
______________________________________________________________________
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Предсједништва БиХ, Жељко Комшић, упутио је писмо предсједнику Краљевске шведске академије наука Матсу Малму у којем протествује због избора лауреата за књижевност Петера Хандкеа.
На то Комшићево писмо одреаговао је српски члан Предсједништва Милорад Додик указујући да се Комшићево писмо може посматрати искључиво као његов лични став.
Шта ће се догодити ако се Хандке одазове позиву да присуствује прослави Дана Републике у Бањој Луци?
Хоће ли бити задржан на граници јер му је у међувремену забрањен улаз у БиХ, као што се то догодило руском писцу Захару Прилепину? Министарство безбједности донијело је одлуку на основу информација Обавјештајне агенције!?
Амбасадор САД у БиХ Ерик Нелсон
и Бакир Изетбеговић
У „тамном вилајету“ све више свјетски познатих имена на „црној листи“ Министарства безбједности.
Изгледа да је Жељко Комшић постао Изетбеговићев „ровокопач“, који се не устручава да износи ни потпуно антидејтонске ставове, увјерен да је тзв. грађанска БиХ само питање дана.
Када би се окушао као твитераш, због „бисера“ којима јавност све чешће засипа, не би га разликовали од Мектића.
Једна од „сјајних“ Комшићевих изјава је сљедећа: „Мишљење Европске комисије прегазило је захтјеве ХДЗ за измјенама Изборног закона као воз штакора на шинама“.
Комшић потпуно заборавља чињеницу да Европска комисија не наступа ултимативно, поготово када је очито да на апеле исте Комисије да Приштина укине таксе на робе из Србије, у самопроглашеној квазидржави нико и не хаје.
Нико више не може избројати рокове за формирање Заједнице српских општини, које је ЕУ постављала.
Што промакне Комшићу, то не пропушта други Изетбеговићев „халф“, Шефик Џаферовић, који, тако, тврди да је „БиХ жртва дискриминације и да су стога неопходне промјене Устава“.
Отварајући конференцију под називом „ЕУ – будућност западног Балкана и људска права“ на Бошњачком институту, Џаферовић је, наводећи примјере кршења људских права, у ствари побројао инструменте политике СДА, који су управо у функцији гажења људских права других конститутивних народа у БиХ.
Како објаснити узурпацију власти годину дана након избора и спутавање политичке воље српског народа у БиХ?
Избори су потпуно обесмишљени – и на то су у више наврата реаговали званичници ЕУ, али их ни Комшић ни Џаферовић нису чули.
Замјена теза је постала матрица политичког понашања у БиХ, те тако Изетбеговић, овог пута преко Шаровића и Бореновића, истиче како је тренутно највећи политички проблем „блокада Парламента БиХ“. На исту тему огласило се и Српско грађанско вијеће – Покрет за равноправност у БиХ: проблем је нефункционисање Представничког дома. А за блокаду формирања институција БиХ крив је, ко би други био, него СНСД, тј. Додик.
Онемогућавање СНСД да учествује у власти постао је императив Изетбеговићеве политике.
Британски амбасадор у Сарајеву Метју Филд,
Жељко Комшић и Ерик Нелсон
Све Изетбеговићеве изјаве у смислу да би могло доћи до компромиса са СНСД и конституисања Савјета министара (посљедња је гласила „до краја октобра“) дате су у циљу куповине времена потребног за „демонтирање Додика“.
Чека се и повратак ратника у Сирији поражене Исламске државе, чекају се и нови таласи миграната. Чека се и да Српска економски ослаби, да се у Србији догоди хаос.
Да због Изетбеговићеве политике трпе сви у БиХ, а не само у Републици Српској, доказ су и дешавања у Бихаћу гдје је дошло до кулминације проблема с мигрантима.
Предсједник Русије, Владимир Путин, указао је да се очекује повратак ратника Исламске државе на Балкан. То значи у БиХ, на Косово, у Албанију и Македонију.
Да ли је ико из познатих амбасада реаговао и нагласио да је забринут због тога и да ће ситуацију с мигрантима „помно пратити“ као што „помно прати“ стварање жандармерије у Српској?
Са истих мјеста није се адекватно реаговало ни на СДА декларацију која је све лијепо објаснила. Главни промотери поменуте декларације непрестано нас засипају својим „упитним“ изјавама. Тако, Џаферовићева изјава да је „неупитна цјеловита БиХ“ повлачи за собом питање да ли је „неупитна“ и дејтонска Република Српска?
Друго, Џаферовићева изјава да је „ХВО у служби злочиначког и агресорског подухвата“ је управо оно на што је указао Мирослав Туђман у књизи „Друга страна Рубикона“ – ХДЗ БиХ је оптужена за формирање ХВО као злочиначке организације да би се онемогућило стварање Херцег-Босне или трећег ентитета.
Шта можемо очекивати у јавном дискурсу у БиХ?
Даље политичке и медијске нападе на Милорада Додика, покушаје урушавања његовог кредибилитета кроз оптужбе за наводну корупцију, и прозивке Тужилаштва БиХ због пасивности по том питању. Нове притиске на предсједника ХДЗ БиХ, Драгана Човића, и предсједника ДНС, Марка Павића, како би Додиковој партији ускратили подршку.
Опозиција у Српској користи се за стварање раздора са предсједником Србије Вучићем. А све у циљу демонтирања Дејтона.
Да би се осујетили наведени планови потребно је мобилисати патриотске снаге, ујединити борачке организације, практично упутити „јавни позив“ интелектуалној елити (из међународног права, економије, али и медија) да се уједине у одбрани Српске.
Било би добро да се претходно донесе Стратегија одбране Српске, као документ.
Нарочито је важно обратити се младима и тражити њихову подршку.
Једноставно, вријеме је да се све друштвене структуре сврстају у исти фронт.
Очито је да Српској недостаје агенција која би се бавила информацијским операцијама и радила на интегрисању друштва.
