ШТИГЛИЦ: Шест наследника Волмарта богатије од трећине Американаца

НОВА КЊИГА АМЕРИЧКОГ НОБЕЛОВЦА ОПОМИЊЕ:

САД НИСУ ДРУШТВО ЈЕДНАКИХ ШАНСИ - ТО ЈЕ МИТ

• Један одсто Американаца контролише 40 одсто националног богатства, па се неједнакост у САД приближава нивоу који се више не сме толерисати -  упозорава у својој новој књизи „Цена неједнакости“ Џозеф Штиглиц, бивши саветник Била Клинтона и главни економиста Светске банке
• Штиглицово гесло је: кад имате проблем са економијом, решите га политички. Проблем је, каже, што политику обликују они који нису економски угрожени
• Зачарани круг изгледа овако: економска неједнакост ствара неједнакост у свету политике, где побеђује идеја да се ништа не мења ни у економији
• У САД је принцип „један човек један глас“ замењен на -  један долар један глас
• Штиглиц оставља могућност да један одсто најбогатијих људи схвати да им се велика неједнакост у америчком друштву не исплати и почну нешто да раде на њеном сузбијању, по пароли, „бити добар не због душе, него јер је то добро за бизнис“

        „АМЕРИЧКИ развој изгледа овако: шест наследника компаније Волмарт располаже са 69,7 милијарди долара, што је једнако богатству трећине становништва САД“.

        Ово је само један од података из нове књиге Џозефа Штиглица „Цена неједнакости“ (The Price of Inequality) коју је представио у њујоршкој књижари „Barns end Nobl“. Славни нобеловац је у неколико теза предочио како економска неједнакост урушава такозвани „амерички сан“ и води друштво у нестабилност.

        „Ова земља није земља једнаких шанси за све, то је мит. Понеко успе да се пробије са дна, али те приче су тако занимљиве управо зато што су ретке“, рекао је угледни професор економије и један од жестоких критичара такозваног „тржишног фундаментализма“.

        Штиглицово гесло је: кад имате проблем са економијом, решите га политички. Проблем је, каже, што политику обликују они који нису економски угрожени.

        Зачарани круг изгледа овако: економска неједнакост ствара неједнакост у свету политике, где побеђује идеја да се ништа не мења ни у економији.

„Цена неједнакости“

        Штиглиц закључује: „У Америци више не важи парола један човек један глас, него један долар један глас.“

        Он напомиње да се лажна слика о америчком друштву створила јер су сви дуго гледали БДП по глави становника и мислили да је то показатељ благостања, „иако тај податак не говори ништа о проблемима средњег слоја“.

        У последњих 30 година зараде 99 одсто становништа САД су скочиле за 15 одсто, док „један одсто на врху“ зарађује 200 одсто више. Само 0,1 одсто становништва, дакле они најбогатији, троструко је увећао зараде.

        Огромни класни јаз учинио је да Уједињене нације рангирају САД иза Ирана у истраживању друштвеног развоја по мери човека. Просек богатства америчке породице средње класе пао је од 2007. до 2010. за 40 одсто, што је повратак у економске вредности из 90-их година прошлог века.

        „Након Другог светског рата сваки сегмент америчког друштва је растао, али највише су економски напредовали људи са дна. Од 1980. године новац иде према мањини на врху а раст се успорио. Држава је увећала приход, али просечни Американац га видео није“, рекао је Штиглиц.

Бразил схватио да је неједнакост претња

        Бивши саветник председника САД Била Клинтона и главни економиста Светске банке, Штиглиц је истакао Бразил као пример државе која је схватила да је неједнакост претња.

        „Људи са дна и врха су кренули да раде заједно и почели са улагањима у образовање и социјалне програме“.

        Професор Штиглиц се посредно укључио и у предизборну полемику између републиканца Мита Ромнија и председника САД Барака Обаме око важности државних улагања.

        Један одсто Американаца контролише 40 одсто националног богатства и Штиглиц упозорава да се неједнакост у САД приближава нивоу који се више не сме толерисати. Обама је недавно напоменуо да велики бизнисмени не би успели у послу да им држава није створила инфраструктуру, док је Ромни иронично узвратио да Обама мисли како ни Стив Џобс, оснивач Епла није успео својим снагама.

        Штиглиц напомиње да је Интернет као велико откриће новог доба настао као последица истраживања којима је руководила и финансирала их - држава.

        „Морате да имате ову врсту (државних) улагања. Проблем је што имате друштво неједнакости и подељено друшто у којем људима са врха не треба оно што и осталима. Јавни сервиси који чине да друштво функционише - богатима на врху уопште нису потребни“.

        Још као дечак, Штиглиц се заинтересовао за феномен неједнакости и сиромаштва. Данас га називају економистом који „покушава да врати морална начела у капитализам“.

        Штиглиц оставља могућност да један одсто најбогатијих људи схвати да им се велика неједнакост у америчком друштву не исплати и почну нешто да раде на њеном сузбијању, по пароли, „бити добар не због душе, него јер је то добро за бизнис“.

        „Кад млади немају шансу да се покрену јер живе у сиромашној породици, они не искористе своје капацитете. А наравно, имамо талентоване људе и у богатом и у сиромашном слоју. Ако сви не добију шансу, онда не користимо најважнији ресурс једне државе“, рекао је.

        Један одсто Американаца контролише 40 одсто националног богатства и Штиглиц упозорава да се неједнакост у САД приближава нивоу који се више не смије толерисати.

„Нико неће да купи књигу без наде“

        Џозеф Штиглиц је одрастао у граду Гери, индустријском месту у Индијани где је, како каже, први пут видео да систем не функционише добро.

        Још као дечак, Штиглиц се заинтересовао за феномен неједнакости и сиромаштва. Данас га називају економистом који „покушава да врати морална начела у капитализам“.

        Познат је као велики критичар Међународног монетарног фонда, теоретичар кризе и глобализације.

        Написао је 24 књиге, стекао глобалну славу, али у шали признаје да је некад под притиском уредника.

        „Мој издавач ми је рекао, дај неку наду на крају књиге, нико неће да купи књигу која не оставља трачак наде“.

        (Вијести)