Гидеон Грајф: Светом Сави је место у Јерусалиму, а не Степинцу

„ЈАСЕНОВАЦ МОРА БИТИ УПИСАН У КОЛЕКТИВНУ МЕМОРИЈУ ЧОВЕЧАНСТВА“

* Свети Сава није задужио само Србе већ и Јевреје, јер је куповином куће Јована Богослова омогућио да она остане у хришћанским рукама с реликвијама попут собе у којој се сматра да је одржана последња вечера, испод које је гроб Давидов, друго место ходочашћа значајно за Јевреје. Зато му треба дати заслужено место у Јерусалиму. Надам се да ће патријарх Иринеј и СПЦ озбиљно размотрити мој предлог, јер Свети Сава је родоначелник Српске православне цркве

* Мислим да Степинац није убијао сопственим рукама. Надам се да није, због њега самог... 22. октобра, појавиће се моја студија под насловом „Алојзије Степинац, усташки модус операнди: покрсти се или умри“. Степинац је био ратни злочинац одговоран за најсвирепија убиства, јер није предузео ништа

* Управо сам се вратио из Архива Војводине и у досијеу 562 фонда Славка Одића, где су извештаји Гестапоа, прочитао сам и писмо које детаљно описује стравичне усташке злочине над Србима које је 8. фебруара 1942. године надбискупу Алојзију Степинцу послао сведок који се потписао као „католик хришћанин, па тек онда Хрват“. Писмо је конкретан и аутентичан доказ да је Алојзије Степинац био упознат са усташким злочинима

* Пронађени досије у Архиву Војводине представља револуцију у светској историографији Другог светског рата, јер несумњиво доказује да је усташко коначно решење отпочело 18 дана од оснивања НДХ. Овај злочин је, дакле, почињен пола године пре нацистичког коначног решења, које је почело масакром у Бабином Јару у Украјини

___________________________________________________________________________

        ЈАСЕНОВАЦ мора бити уписан у колективну меморију човечанства као поприште најмонструознијих злочина против човечности… Бојим се да цифра од 700.000 жртава може бити само већа него што смо мислили.

        Читаоцима „Печата“ представљамо интервју с професором Гидеоном Грајфом, историчарем специјализованим за период Холокауста, стручњаком за Аушвиц и Зондеркомандо, главним историчарем на Институту за образовање, документовање и истраживање холокауста „Шем Олам“ у Израелу, главним историчарем Фондације за образовне пројекте о Холокаусту у Мајамију и шефом Међународне експертске групе ГХ7 – „Стоп ревизији“.

        * Недавно сте послали писма папи Франциску, председнику Израела Рувену Ривлину, премијеру Бењамину Натанијахуу, бечкoј надбискупији и аустријској влади у којима захтевате уклањање меморијалне плоче озлоглашеном надбискупу Алојзију Степинцу, постављене у аустријском „хостелу“ Свете породице на Виа долороса у центру Јерусалима…

        – Постављање те плоче је заиста гнусно. Ко је то одобрио? Мислим да Степинац није убијао сопственим рукама. Надам се да није, због њега самог. Али он је дао моралну, духовну подршку овим убицама. И то што се меморијална плоча Степинца налази усред најсветијег места на планети, то није само скандалозно, скандалозно је мала реч, то је одвратно и гнусно и требало би је разлупати и избацити. Степинац је јавно подржавао расне законе; одговоран је за подршку насилном покрштавању методом „покрсти се или умри“; био је бранитељ усташког режима; одговоран је за избегавање и оклевање у спасавању деце из логора смрти у НДХ; није се јавно супротставио и осудио усташки режим; крајем марта 1945, када је била јасна победа савезника, још једном изражава подршку усташком режиму; прима орден 1944. од усташког поглавника Павелића; без гриже савести одржавао је „срдачне односе“ са нацистичким режимима.

Плоча Степинцу и њени постављачи

        Меморијални центар јеврејских жртава „Јад Вашем“ је два пута (1970. и 1994. године) одбио да се Степинцу додели награда „Праведник међу народима“. Кроз нешто више од месец дана, 22. октобра, појавиће се моја студија под насловом „Алојзије Степинац, усташки модус операнди: покрсти се или умри“, у којој износим детаљну анализу улоге и деловања Алојзија Степинца. Степинац је био ратни злочинац одговоран за најсвирепија убиства, јер није предузео ништа.

        Када је 1945. ухапшен и суђено му, у Америци је Света столица то покушала да прикаже као освету комуниста, као што то данас чини ревизиониста Естер Гитман са својом књигом „Алојзије Степинац – стуб људских права“. Наслов је, наравно, погрешан, као и њена теза да је био жртва комуниста.

        Нећак Николе Тесле Сава Косановић објавио је 1947. књигу докумената под насловом „Случај надбискупа Степинца“, базирану на изјавама хрватског католичког клера по усташким гласилима. Познато је да је 91 члан Теслине фамилије пострадао, тако да је овај документарни материјал из 1947. драгоцен. У описивању злочина и хвалоспевима усташком режиму предњачила је црквена штампа. Главни уредник свих тих новина био је вођа тзв. Католичке акције Алојзије Степинац, који се и сам „лаћао пера“ и писао о овим злочинима.

        Одмах по објављивању Косановићеве књиге, све полемике у Америци о Степинцу су стале. Његову књигу можете прибавити преко интернета, за само 35 долара.
        Управо сам се вратио из Архива Војводине и у досијеу 562 фонда Славка Одића, где су извештаји Гестапоа, прочитао сам и писмо које детаљно описује стравичне усташке злочине над Србима које је 8. фебруара 1942. године надбискупу Алојзију Степинцу послао сведок који се потписао као „католик хришћанин, па тек онда Хрват“. Писмо је конкретан и аутентичан доказ да је Алојзије Степинац био упознат са усташким злочинима.

        * Заложили сте се код патријарха Иринеја за постављање меморијалне плоче Светом Сави у Јерусалиму.

        – Ове године добио сам Сретењски орден председника Републике Александра Вучића за заслуге, а 2018. сам добио титулу Витеза светосавског пацифизма коју ми је уручио министар спољних послова Србије Ивица Дачић. Након тога сам почео да читам о првом ходочашћу Светог Саве у Јерусалиму 1229, од кога нас дели округла годишњица – 790 година. Свети Сава је задужио не само Србе већ и Јевреје, јер је куповином куће Јована Богослова омогућио да она остане у хришћанским рукама с реликвијама попут собе у којој се сматра да је одржана последња вечера, испод које је гроб Давидов, друго место ходочашћа значајно за Јевреје. Зато му треба дати заслужено место у Јерусалиму. Надам се да ће патријарх Иринеј и СПЦ озбиљно размотрити мој предлог, јер Свети Сава је родоначелник ваше Српске православне цркве.

        * Молим вас да читаоцима „Печата“ представите своју најновију студију, „Усташко коначно решење пре нацистичког“, чија је промоција заказана за 22. октобар, када ће бити представљена и ваша поменута студија „Алојзије Степинац, модус операнди: покрсти се или умри“.

        – Пронађени досије у Архиву Војводине представља револуцију у светској историографији Другог светског рата, јер несумњиво доказује да је усташко коначно решење отпочело масакром у Гудовцу 28. априла 1941. године, када су усташе масакрирале 190 српских и јеврејских мушкараца, житеља бјеловарског краја. Био је то први организовани масовни злочин у НДХ, који је почињен 18 дана од оснивања НДХ. Овај злочин је, дакле, почињен пола године пре нацистичког коначног решења, које је почело масакром у Бабином Јару у Украјини током операције „Барбароса“. Можете ли да замислите: Хрвати су били бржи од Немаца које су константно имитирали. Хрватске усташе су имале своје коначно решење пре немачких нациста. То је светски рекорд. Људи то не знају.

Архив Војводине

        Књига „Усташко коначно решење пре нацистичког“ настала је као резултат истраживања које у Архиву Војводине спроводим с мојим колегама из Групе ГХ7 – „Стоп ревизији“, Кнутом Фловиком Торенсеном из Норвешке, Мирком Галасом из Италије, проф. др Давидом Битоном и проф. др Сороцкином из Израела. Предмет нашег истраживања био је досије Гестапоа о усташким злочинима у НДХ који је био скривен од јавности још од краја Другог светског рата. На 300 страница овог досијеа описани су злочини у НДХ, заједно са 63 аутентичне фотографије, пажљиво нумерисане с немачком прецизношћу. Досије о злочинима у НДХ је скоро у целости написан на немачком језику, а пошто сам Ашкенази и рођен сам у Берлину, могао сам да прочитам све документе на изворном немачком језику. Књига ће имати око 1.000 страна и садржаће документацију о страдању првенствено Срба и Јевреја у области Бјеловара, али и на ширем потезу НДХ, с посебним фокусом на страдање Јевреја у Срему. Опсег окрутности описан у информацијама пронађеним у досијеу и ужас фотографија незамисливи су за нормалног човека. У извештајима сазнајемо да је на „хиљаде лешева плутало низ Саву, Драву и Дунав носећи натписе ’У Београд, путујте краљу Петру…’“. У једном чамцу на Сави биле су дечје главе, а на једној је писало „Месо за београдску пијацу“…

        * Након свечаног отварања српско-јеврејског центра у Јерусалиму на ОНО колеџу, 20. новембра 2019, у плану је и одржавање Међународне научне конференције о Јасеновцу и усвајање Јасеновачке декларације. Како оцењујете значај овог догађаја?

        – Овај догађај је веома важан. Да ли знате зашто? Питајте људе широм Израела и видећете да они никада нису чули за Јасеновац, ни за Павелића нити Степинца, нити знају ко су биле усташе, а то незнање је планетарно. Како је то могуће? Дугујемо културу сећања пре свега јасеновачким великомученицима и свим брутално и мучки убијеним недужним жртвама. То мора да се зна. О томе се мора говорити. Сложио бих се с мојим пријатељем и колегом, професором Танасковићем, да су кључне карактеристике усташтва: 1. индустријска ефикасност у бруталним убиствима, 2. мануфактурна технологија хладним оружјем 3. садистичка психопатологија уживања у наношењу бола и патње пре убиства. Јасеновац мора бити уписан у колективну меморију човечанства као поприште најмонструознијих злочина против човечност

        Биљана Ђоровић/Печат