Вашингтон користи „демократију“ као оружје за масовно уништавање

ПОЗНАТИ АМЕРИЧКИ ЕКОНОМИСТА И КОЛУМНИСТА ПОЛ КРЕЈГ РОБЕРТС

О СИРИЈИ И БЛИСКОМ ИСТОКУ

• Када Вашингтон доноси „демократију“ некој земљи, то значи уништење те земље - као у случају Либије и Ирака, а не демократију
• Целу једну деценију, Вашингтон своје ратове чисте агресије представља као „довођење демократије и људских права на Блиски исток“
• Док је Вашингтон „доводио демократију“ на Блиски исток, у исто време је разбијао демократију у САД

        ПОЛ Крејг Робертс (рођен 1939) је познати амерички економиста и колумниста. Радио је као асистент секретара државне благајне за време администрација Роналда Регана.

        Касније је био уредник и колумниста у листовима као што су Wall Street Journal, Business Week, и Scripps Howard News Service.

        Упркос чињеници да се Робертс примарно бави економским питањима, он често пише и о спољној политици.

         Критичан је према ставовима државе Израел, Појас Газе је назвао „највећим концентрационим логором на свету“. Такође се жестоко противио америчким војним инвазијама на Ирак и Авганистан.

Зашто Американци не могу имати демократију?

        „СИРИЈА има секуларну владу, баш као што је имао и Ирак пре америчке инвазије. Секуларне владе су важне за Арапски свет у којем постоје поделе између сунита и шиита. Секуларне владе спречавају да се две групе међусобно потуку.

        Када је америчка инвазија - која је ратни злочин према Нирнбершким стандардима које су поставиле САД након завршетка Другог светског рата - срушила секуларну владу Садама Хусеина, ирачки сунити и шиити кренули су у рат једни против других.

        Грађански рат између Ирачана спасио је америчку инвазију. Ипак, довољно сунита је нашло времена да се уједно бори и против америчких окупатора тако да америчке снаге никада заправо нису успеле да окупирају Багдад, још мање цео Ирак, без обзира колико насилно и насумце САД примењивале силу.

        Последица америчке инвазије нису била демократија и права жена у Ираку, још мање уништење оружја за масовно уништавање које уопште није ни постојало, управо како су потврдили инспектори за оружје пре саме инвазије. Последица је била трансфер моћи са сунита на шиите.

        Шиитска верзија ислама је иранска верзија. Тако да је Вашингтон својом инвазијом моћ у Ираку пребацио са секуларне владе у руке шиита који су повезани с Ираном.

        Непријатељство Вашингтона према Асаду је лицемерно. Сиријске власти су 26. фебруара одржале референдум на којем се гласало о прихватању новог Устава Сирије у којем се ограничава мандат председника државе и укида политички монопол странке Баас.

        Излазност бирача у Сирији била је 57,4 одсто, што је подједнака излазност као и за време предсeдничких избора за Обаму 2008. Излазност је била већа (упркос наоружаним побуњеницима подржаним од Запада на терену) него у 9 америчких председничких избора у периоду 1972 - 2004.

        Нови сиријски Устав одобрило је 89,4 одсто гласача.

        Али, Вашингтон је осудио демократски референдум и навео да сиријска влада мора бити срушена да би демократија завладала Сиријом.

        Савезници Вашингтона у региону, небирани емири и краљеви нафтних монархија као што су Саудијска Арабија и Катар, објавили су да су спремни да шаљу оружје исламистичким побуњеницима како би помогли у довођењу демократије у Сирију- нечега што се у њиховој земљи не толерише!

        За Вашингтон „демократија“ је оружје за масовно уништавање. Када Вашингтон доноси „демократију“ некој земљи, то значи уништење те земље - као у случају Либије и Ирака, а не демократију. Либија је данас у хаосу, ноћна мора људских права без икакве ефективне власти.

        Вашингтон је инсталирао Нурија ал-Маликија као председника Ирака. Исти је изгубио изборе, али је остао на власти. Малики је властитог потпредседника прозвао терористом и дао да се ухапси. Још се користи  државном полицијом за хапшење сунитских политичара.

        Целу једну деценију, Вашингтон своје ратове чисте агресије представља као „довођење демократије и људских права на Блиски исток“.

        Док је Вашингтон „доводио демократију“ на Блиски исток, у исто време је разбијао демократију у САД.

        Вашингтон је оживео средњовековне тамнице за мучење. Вашингтон је увео затварање људи без суђења. На Обамин захтев, Конгрес је великом већином одобрио закон којим се омогућава бесконачно затварање америчких држављана без икаквог суђења или доказа. Претреси без налога, шпијунирање, илегалне и неуставне радње - данас у 21. веку - постале су рутина.

        Обама је себи присвојио за право које не постоји у ниједном закону - да убија америчке држављане где год пожели, уколико извршна власт одлучи - без икаквог доказа - да је та особа нека врста опасности за САД. Сваки Американац, где год се налазио, може бити убијен на бази субјективног мишљења извршне власти - која све више постаје и једина власт у САД-у. Друге две гране власти једноставно су свргнуте за време „Рата против тероризма“.

        Зашто је Вашингтон толико одлучан да доведе демократију на Блиски Исток (уз изузимање Саудијске Арабаије, Бахреина, Катара и Емирата), Африку, Иран, Афганистан, Русију и Кину, али је у исто време непријатељски расположен према уставним правима у САД?

        Сва права за која су се Американци изборили за време успешне револуције против краља Georgea III у 18. веку - отета су им  у 21. столећу од стране Буша/Обаме.