Над Републиком Српском 1995. оборени амерички пилот описао како је то било

СКОТ ОГРЕЈДИ: ТАЧНО У 15.03 МОЈ СИСТЕМ ЗА УПОЗОРАВАЊЕ ПОКАЗАО ЈЕ ЦРВЕНУ ТАЧКИЦУ

* „Нисам сигуран шта се тачно десило у следећем тренутку. Чуо сам само несносну буку која ми је умало пробила бубне опне. Онда је стигао удар какав нисам никад осетио. То је као да те отпозади удари камион са 18 точкова за чију маску је прикачена ракета. Ракета је нашла своју мету. Пламен и врелина разлили се се мојим кокпитом“

* „Мој Ф-16 био је потпуно ван контроле. Упркос свемирској електроници, суперсоничној брзини и борбеној моћи, Ф-16 није био савршен... Схватио сам да су се нос и кокпит авиона физички раздвојили. Авион је био преполовљен. Кроз ватру и дим, угледао сам ручку за катапултирање и у последњем тренутку успео да је повучем“

_______________________________________________________________________

         ПИЛОТ америчког Ф-16 Скот Огрејди испричао је како је његова летелица оборена изнад Републике Српске у јуну 1995, током удара НАТО на положаје Срба.

         Огрејди је заједно са Бобом Рајтом кренуо у напад на Србе из базе у Авијану у Италији, а како преноси часопис "Нешенал интерест", они су знали положаје противвазудшне одбране Војске Републике Српске, али су током лета ипак упали усред жестоке ватре којом су их Срби засули, пренео је Спутњик.

         "Знали смо како да се клонимо српских ракета земља-ваздух на северу и истоку. Ове ракете су дефинитивно биле претња за Ф-16, чак и са нашим напредним системима одбране", рекао је Огрејди.

         Ипак, у шуми их је чекала скривена покретна ракетна јединица српске војске коју НАТО систем за рано упозоравање пилота није уочио. Огрејдију и Рајту није јављено да су се нашли на нишану.

         "Тачно у 15.03 мој систем за упозоравање је показао црвену тачкицу. Гледао сам у своју конзолу у неверици. Истовремено, огласио се и аларм у мојој кациги. Ухватио ме је непријатељски радар! Заборави на претњу са севера. Ово је долазило с истока. Стомак ми се окренуо. Сада је био мој ред да постанем плен. Знао сам да морам да се припремим за најгоре", испричао је Огрејди.

         Српске снаге су испалиле две ракете, како се наводи, без помоћи радара, које српске снаге нису укључиле одмах, да не би били откривени. Радаре су укључили тек када су ракете биле на неколико секунди од авиона Огрејдија и Рајта.

         Судар, судар!

         Огрејди каже да није одмах видио бели дим који испаљена ракета оставља за собом и који је једини начин да пилот добије визуелну идентификацију пријетње. Када се ракета искључи, онда нестаје и дим. Пројектил наставља пут ка мети, нечујан и смртоносан, брзином два пута већом од брзине Ф-16.

         "Пошто нисам видео ништа на небу, погледао сам опет на дисплеј. Црвена тачкица није нестала, што је значило да сам и даље нациљан. Тренутак касније, у кациги ми се огласио и други аларм. Поглед ми се вратио на екран. Тамо је било ново упозорење, јаче од претходног. Ово се све дешавало у неколико секунди. Или делова секунди. Али довољно да схватим да ме је ухватио радар", казао је Огрејди.

         Пилот Ф-16 био је уверен да су ракете на њега већ лансиране. "Програмиран компјутерски глас одзвањао је у мојој кациги: 'Судар, судар!' Тренутак касније, јак бљесак осветлио је небо између Влибура и мене. Ракета је пролетела тачно између нас. Срце ми је лупало. Знао сам да ове ракете лете у паровима. Била је велика шанса да је још једна ракета већу ваздуху и да лети право на мене", прича амерички пилот.

         Како каже, размишљао је да ли да избацује "мамце" или да маневрима покуша да избегне удар ракете, али није имао времена ни за једно, ни за друго.

         "Нисам сигуран шта се тачно десило у следећем тренутку. Вилбур ми је касније рекао да је викао преко радијске везе: 'Ракета у ваздуху!' Нисам га чуо. Чуо сам само несносну буку која ми је умало пробила бубне опне. Онда је стигао удар какав нисам никад осетио. То је као да те отпозади удари камион са 18 точкова за чију маску је прикачена ракета. Ракета је нашла своју мету. Пламен и врелина разлили се мојим кокпитом", препричава Огрејди.

         Према његовим речима, од авиона у ком је био остала је "сламчица у вјетру".

         "Био је потпуно ван контроле. Упркос свемирској електроници, суперсоничној брзини и борбеној моћи, Ф-16 није био савршен. Док си трепнуо, он може да се претвори из небеског принца у пламтећу хрпу жица и искривљеног метала", прича Огрејди.

         Тек тада је схватио да су се нос и кокпит авиона физички раздвојили. Авион је био преполовљен. Кроз ватру и дим, угледао је ручку за катапултирање и у последњем тренутку је успео да је повуче.

         Падобраном се спустио на српску територију, а онда је почела грозничава потрага за њим. Игра мачке и миша трајала је недељу дана. У једном тренутку, српски хеликоптер који га је ловио био је тако близу да је могао да види лица војника у њему.

         На крају је ипак успео да пошље сигнал са својом локацијом, па су ускоро по њега послата четири хеликоптера око 100 километара дубоко у српској територији. Послато је још 40 летелица као додатна подршка.

         Маринци су га пронашли 8. јуна 1995. године.

Огрејдијева кацига у музеју у Бијељини

         Огрејдијев авион Војска Републике Српске оборила је 2. јуна 1995. године у рејону између Мркоњић Града и Кључа. Снаге америчких маринаца су спасиле пилота 8. јуна и хеликоптером одвезле у базу у Италији.

         У Америци је Огрејди дочекан као херој, а примио га је лично тадашњи председник Бил Клинтон. На основу овог догађаја 2001. године снимљен је амерички филм "Иза непријатељских линија."

         Генерал Живомир Нинковић, ратни командант В и ПВО ВРС, предао је Музеју ВРС (у оснивању) у Бијељини експонате - пилотску кацигу америчког капетана Скота Огрејдија и целокупни прибор за спасавање НАТО пилота, који је такође “заробљен” на месту приземљења..