„Ентерпрајз“ у музеју - на доковима Њујорка

ЧЕДО ХЛАДНОГ РАТА И СВЕМИРСКЕ ТРКЕ АМЕРИКАНАЦА СА СССР

• Ово је национално благо, „Ентерпрајз“ је благо човечанства, машина из снова, тврди портпарол НАСА Мајк Кјури
• Дугачак је 37 метара, висок 17 и тежак 68.180 килограма. „Ентерпрајз“ је имао посаду од само два човека. На основу његових тестова НАСА је кренула у десетак свемирских програма

         ЧЕДО хладног рата и свемирске трке, спејс шатл „Ентерпрајз“, добио је нови дом у њујоршком музеју Интетпид на реци Хадсон.

         Иако никада није видео свемир, овај тестни драгуљ је од почетка био звезда - стотине хиљада фанова „Звезданих стаза“ писали су својевремено председнику Џералду Форду да се броду случајно не да планирано име „Конститушн“. Форд је послушао занесењаке и 1976. почела је историја коју Американци причају са поносом.

         НАСА је на сва звона најавила догађај. „Ентерпрајз“ је прошлог месеца пребачен из Вашингтона на леђима посебно дизајнираног носача 747. Авион је пролетео ниско поред Кипа слободе пре него је слетео на аеродром ЈФК. Спејс шатл је затим довучен до Њу Џерзија након чега је реком стигао до Интерпида, носача авиона из Другог светског рата - данашњег музеја на води.

         Главни амерички медији пратили су пут „Ентерпрајза“ до дока 86 као пут националне реликвије. Десетине знојавих камермана теглили су у четвртак опрему на плус 40 да би снимили отварање изложбе. Музеј је оградио посебни део за „Ентерпрајз“, део у коме су некада били изложени авиони ловци, међу којима и совјетски МИГ-ови.

         „Ово је национално благо, „Ентерпрајз“ је благо човечанства, машина из снова“, каже портпарол НАСА Мајк Кјури.

         Изнад његове главе је 68 тона алуминијума, облих и доброћудних линија. „Ентерпрајз“ не личи на војне летилеце које сеју смрт, него подсећа на џиновску играчку. Бившем астронауту Мариу Ранку застаје дах од складног дизајна седамдесетих. Из позадине допире почетна тема Кјубрикове „Одисеје у свемиру“. Један пројектор приказује полетање „Колумбије“. Тај спејс шатл је освојио свемир 1981, захваљујући тестовима које је направио прототип – славни „Ентерпрајз“.

         „Верујем да би ме пустили да уђем у њега, учинили би ми то, рецимо да ми је остало три недеље живота, да умирем па да замолим... Знате, овај спејс шатл је баш велика ствар“, каже Ранко, астронаут, геолог и рођени Њујорчанин.

         Ранко је три пута летео у свемир деведесетих година, у шатловима „Атлантис“ и „Инвајдер“. Новинаре је занимало какво је искуство повратка у Земљину атмосферу.

         НАСА планира да 2017. лансира прву овакву летелицу без људске посаде. Дестинација ће тек да буде одређена, то може бити Месец, на крају крајева то би могао бити и Марс “Оно што је визуелно најјаче то је пламен који видиш са стране, видиш трагове плазме кроз прозоре, око твоје главе. Али ипак, најбољи део је кад отвориш поклопац и удахнеш свеж ваздух на Земљи“, каже Ранко.

         Време спејс шатлова је прошло, НАСА је све уложила у нови програм којим развија велику ракету и капсулу која би требало да носи више људи од познате „Аполо“.

         „НАСА планира да 2017. лансира прву овакву летелицу без људске посаде. Дестинација ће тек да буде одређена, то може бити Месец, на крају крајева то би могао бити и Марс“, рекао је Кјури.

         Развој се наставља, али традиција је важна, каже он.

         „Многи млади људи ће кренути путем науке гледајући класичну лепоту „Ентерпрајза“.

         Дугачак је 37 метара, висок 17 и тежак 68.180 килограма. „Ентерпрајз“ је имао посаду од само два човека. На основу његових тестова НАСА је кренула у десетак свемирских програма.

         Ера спејс шатлова је прошла и НАСА сада покушава да развије летелице које би смањиле цену лета у свемир, каже Ерик Бем, куратор музеја авијације. То је нови циљ, да се оборе трошкови путовања у свемир које су спејс шатлови досегли.

         „Док људи имају визију да покушавају са ове планете, да спознају друге светове, ствари ће ићи како треба. Људски дух који нам је остао од предака је истраживачки дух. То је за мене „Ентерпрајз“.

         Међународне станице доказују, каже Бем, да концепт једне планете може да функционише, односно да се амерички астронаути могу наћи у руским летелицама. „Ентерпрајз“ ипак представља дух прошлости, када је нови пробој у свемир значио политичку поруку другој страни, престиж и победу. Он је био први амерички спејс шатл, прототип и одговор СССР-у. Зато је остао симбол.

         Портпарол НАСА Мајк Кјури каже да је ново време донело сарадњу на путу освајања свемира. Он тврди да се политичари више не мешају него пуштају научнике да раде на заједничким пројектима.

         „НАСА и руска, канадска, јапанска и европска агенција сарађују сваки дан на међународним станицама и у центрима контроле мисија. Руси имају своја задужења, Американци друга, само да би се функције станице одржавале, електрика, вода и кисеоник... То је одлична сарадња“.

         На питање јесмо ли сами у свемиру, Кјури одговара уз осмех.

         „Нисам видео никад доказ да нас је неко посетио, али ако погледате колики је свемир, врло је тешко да помислимо да смо једина врста која постоји.“

         (Вијести)