The Washington Post: САД за повратак на Месец немају ни новац, ни тешку ракету, ни скафандере
ШИРОМ САД ПРОСЛАВЉЕНО ПОЛА ВЕКА ОД СТУПАЊА АРМСТРОНГА И ОЛДРИНА НА ЗЕМЉИН САТЕЛИТ
* NASA је свој програм повратка на Месец назвала „Артемида“ и прецизирала: први лет биће 2024-те (на Марс – око 2035-те). Утицајни вашингтонски лист, међутим, указује да САД – иако су покушавале – нису успеле да створе ништа попут програма Apollo, а да „Артемида“ може бити један од пројеката који никада нису били реализовани
* Тешка ракета Space Launch System (SLS) – која треба да понесе васионски брод према Месецу – још ни једном није ни узлетела. А NASA још нема ни лунарни модул
* Рус Алексеј АНПИЛОГОВ, чија је породица била укључена у совјетска космичка освајања, изнео да је врх СССР из рачуна тајно пристао да пусти САД да објаве су су освојиле Месец. Навео је немогуће да је свих 13 америчких мисија „Аполо“ било успешно и да је његов стриц, који је био један од твораца совјетског лунарног модула, тим поводом рекао: „Може се поверовати да су Американц десет пута летели око Месеца, али је много теже поверовати да су се без и једног јединог кикса шест пута спуштали на његову површину“
________________________________________________________________________
СЈЕДИЊЕНЕ Државе су журкама, тркама, играма с лоптом и концертима прославиле 50. годишњицу „спуштања астронаута Нила Армстронга и База Олдрина на Месец“.
У Свемирском центру „Кенеди“ америчке агенције НАСА, Олдрин је потпредседнику САД Мајку Пенсу показао лансирну рампу са које је 16. јула 1969. године полетео ка Месецу са Армстронгом и Мајклом Колинсом, „који није корачао по Месецу већ је остао у командном модулу“.
У то исто време, ка Међународној свемирској станици данас су из Казахстана у руској капсули полетели Американац, Рус и Италијан.
Пенс је рекао да је Аполо 11, прва мисија са задатком да спусти људе на површину Месеца, "једини догађај у 20. веку који има прилику да буде широко препознат у 30. веку".
Он је одао почаст Армстронгу, Олдрину и Колинсу, рекавши да "ако они нису хероји, онда хероја ни нема", као и за 400.000 Американаца који су „неуморно радили да би та тројка стигла на Месец“.
У Вапаконети, родном месту Нила Армстронга у савезној држави Охајо, око 2.000 људи такмичило се у тркама названим "Трчи до Месеца".
Годишњицу су обележили Олдрин (89) и Колинс (88), док је Армстронг умро 2012. године. Двојицу астронаута и Армстронгову породицу јуче је у Белој кући примио председник САД Доналд Трамп.
Армстронг и Олдрин су се „спустили на Месец 20. јула 1969. године у 20.17 по средњоевропском времену“, што је тада на телевизији пратило пола милијарде људи.
Око шест сати касније, у 2.56, усред ноћи у Европи, Армстронг је левом ногом закорачио по тлу Месеца, уз чувену реченицу: "Ово је мали корак за човека, а велики за човечанство".
Међутим, ни ово америчко славље није отклонило сумње – да су Армсдтронг и Олдрин уопште били на Месецу. А Вашингтон нема одговор ни на привидно просто питање: ако сте заиста били на Месецу – како то да никада више, за протеклих пет деценија, нисте ни покушали да то поновите?
Поврх свега, The Washington Post (WP) је објавио да се САД могу и не вратити у догледно време на Месец!
Због проблема са финансирањем „лунардне мисије“, проблема са тешком ракетом која им је за то потребна и скафандера који би астронаутима били потребни на површини јединог Земљиног природног сателита.
Space Launch System
NASA је тај програм већ назвала „Артемида“ и објавила да ради на беспилотним лунарним апаратима и бродовима са посадом. Са амбицијом да сва основна решења буду употребљива и за летове до Марса.
Чак је прецизирала: први лет на Месец биће 2024-те, а на Марс – око 2035-те.
Вашингтонски лист указује да САД – иако су покушавале – нису успеле да створе ништа попут програма Apollo. Штавише, наводи да „Артемида“ може бити један од пројеката који никада нису били реализовани.
Посебно указује да тешка ракета Space Launch System (SLS) – која треба да понесе васионски брод према Месецу – још ни једном није ни узлетела. А NASA још нема ни лунарни модул нити скафандере.
Лист наводи да ће за „лунарну мисију“ у наредној години бити издвојено 16,6 милијарди долара, а да је за тај пројекат потребно 20-30 милијарди долара. Односно: додатних 4-6 милијарди долара годишње.
Американци и даље тврде да је по Месецу ходало чак 12 њихових астронаута и да су на Земљу доставили преко 180 килограма Месечевог тла.
Нимало случајно, поново су активиране сумње и међу Русима.
Алексеј Анпилогов, чија је породица била укључена у реализацију совјетског космичког програма, изнео је нове доказе због чега не нестају сумње да је америчко „искрцавање на Месец... било огромна мистификација“.
И да је у њеној позадини „лунарна завера“ у којој је учествовао и СССР.
Навео је, поред осталог, да су САД и СССР годинама ишли укорак у реализацији космичких пројеката, а онда одједном – од четири лансирања совјетске ракете Н1 према Месецу – сва четири неуспешна, а Американци објављују да је свих 13 њихових лансирања према Месецу, помоћу ракете «Сатурн-V», било успешно.
Анпилогов подсећа да је његов стриц био један од твораца совјетског лунарног модула и цитира његове речи:
„Може се поверовати да су Американц десет пута летели око Месеца, али је много теже поверовати да су се без и једног јединог кикса шест пута спуштали на његову површину“.
Анпилогов указује да је врх СССР пристао да Американци објасве да су освојили Месец, а да је заузврат добио испоруке пшенице из САД и тржиште за извоз својих трактора „Беларус“ и комбајна „Дон“ у САД.
Он је уверен да је то била усмено договорена завера. На највишем нивоу и у Москви и у Вашингтону.
Износи претпоставку да је договор `пао` пре америчке мисије „Аполо-11“ која је реализована уз обећање врха СССР да неће бити довођена у питање.
Анпилогов наводи да је две недеље пре те мисије у Москву долазио астронаут Френк Борман који је у Белој кући био задужен за „политичке аспекте лунарних мисија“.
Њега су интересовале совјетске станице за космички мониторинг код Симферопоља и Евпаторије које су могле да лове сигнале са „Апола“. А то је значило да инсценација „искрцавања на Месец“ без ћутања СССР не би била могућа.