Расим Делић: За наоружавање Сребренице смо користили „хуманитарне летове“
У „СТРОГО ПОВ.“ ДОПИСУ ИЗ 1996. НАВЕО ДА ЈЕ У СРЕБРЕНЦИ УЛАГАНО ВИШЕ НЕГО 1992. И 1993. У САРАЈЕВО
* У документу са потписом Расима Делића, тадашњег команданта Армије БиХ, наводи се да је у Сребреницу допремљено 374.982 метка, 436 разних бомби, 131 тромблон, 44 лансера, 292 лансера РПГ7, 59 мина за ручни бацач, један ракетни лансер од 107 мм, 28 ракета, ласер "црвена стрела", плус 275 мина од 60мм, 24 зоље, 740 мина од 82 и 122мм
__________________________________________________________________________
„ВЕЧЕРЊЕ новости" су објавиле да су дошле до строго поверљивог дописа, из 1996. године, који открива да је у Сребреницу, за време њене демилитаризације, допремана велика количина оружја армији БиХ.
Према наводима поменутог листа, до 7. маја 1995. године у Сребреницу, која је тада била демилитаризована зона, ваздушним мостом који је у то време представљан као искључиво хуманитарни, за војнике Армије БиХ допремљена је значајна количина наоружања.
Ово се наводи се у поверљивом допису ратног команданта Армије БиХ Расима Делића у који су "Новости" имале увид.
Даље се наводи да је допис Скупштини БиХ 30. маја 1996. послао тадашњи командант Армије БиХ, а у њему стоји да је војницима допремљено 374.982 метка, 436 разних бомби, 131 тромблон, 44 лансера, 292 лансера РПГ7, 59 мина за ручни бацач, један ракетни лансер од 107 мм, 28 ракета.
У документу се додаје да је војницима путем ваздушног моста допремљен и ласер "црвена стрела", плус 275 мина од 60мм, 24 зоље, 740 мина од 82 и 122мм.
За свакодневне потребе и награде најбољим борцима у Сребреницу је из Сарајева стигло и 350.000 марака, а за "фонд шехида" 308.000 марака, наводи се у допису, тврде "Новости".
„Оволико средстава није добило Горажде, а са далеко мање средстава бранило се Сарајево 1992. и 1993. године“, навео је Делић у документу.
Делић се у допису жали да су нелојална борба за власт и поделе по том основу, лош однос МУП-а и Армије БиХ, убиства неистомишљеника и политичких противника, ратно профитерство, криминал и лоша организација одбрамбених снага били озбиљни унутрашњи разлози који су довели до пада Сребренице у јулу 1995.
Као "позитивне резултате" он помиње масакре над Србима 1992. године, не само у сребреничком крају, већ и у цијелом Подрињу, од Скелана до Зворника.
"Орић није смио пјешице у Сребреницу"
Према наводима листа, Делић у допису спомиње и Насера Орића.
"Када је ријеч о Орићу, он је предложио да дође са политичком делегацијом Сребренице да се разјасне контроверзне информације. Требало је да се врати хеликоптером 7. маја 1995. године, али је замолио да остане и да иде у другој групи у којој су били слушаоци Високе војне школе. Као што сам већ рекао, хеликоптер је 7. маја срушен. Послије удеса, и поред наређења, није хтио - није смио да иде пјешице у Сребреницу, тражећи борбени хеликоптер, што није могло да се обезбиједи, јер ми их ни данас немамо", написао је Делић.
