У Русији преминула Милошевићева супруга Мира Марковић

УМРЛА У БОЛНИЦИ У СОЧИЈУ – ПРЕТХОДНО ИМАЛА ЧЕТИРИ ОПЕРАЦИЈЕ

* Рођена је 10. јула 1942-ге у селу Брежане код  Пожаревца. Њена мајка вера Милетић била је партизанка, а 5. октобра 1943-ће су је у Београду ухапсили агенти специјалне полиције. Скривала се у склоништу испод пода када су дошли агенти. Нису је пронашли ни након два претреса, али су оставили четири агента у стану, што Вера није знала па је подигла поклопац склоништа и тако су је ухватили. Након што је ухапшена, Вера Милетић је подвргнута страшном мучењу, а затим је стрељана

* Њене књиге „Одговор“ и „Ноћ и дан“ преведене су на руски, бугарски, енглески, немачки, грчки, кинески, русински, словачки, мађарски, румунски, чешки, албански, турски, словеначки, македонски, јапански и тамилски језик

* Била је један од оснивача и прва  председница  странке Југословенска левица

________________________________________________________________________

         СУПРУГА некадашњег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, Мира Марковић преминула је данас.

         Била је у тешком здравственом стању и према информацијама из медија, била је у болници у Сочију.

         Међутим, о смрти удовице Слободана Милошевића још увек нема званичне потврде.

         Мира је имала четири операције, а након последње су јој угрожене виталне функције и лекари нису желели да дају прогнозе у вези са опоравком.

         "Мира је имала четири операције, а након последње је дошло до одређених компликација и пада имуног система. Лекари су због тога забринути и када се узму у обзир њене године, нису желели да дају прогнозе по питању опоравка", навео је извор из Сочија.

         Апелациони суд у Београду недавно је укинуо пресуду којом је Мира Марковић осуђена на годину дана затвора због злоупотребе службеног положаја при додели државних станова и наложено да се суђење понови и да се у новом поступку отклоне повреде на које је указао.

         Пресуда којом је осуђена на годину дана затвора донета је у јуну 2018. године, 15 година након покретања поступка и суђено јој је у одсуству, с обзиром на то да живи у Москви.

         Србија је 2005. године расписала потерницу за Миром Марковић која је још на снази, што значи да би она чим би крочила на тло Србије била ухапшена.

         Марковић је у Русији уживала статус политичке избеглице и због тога тамо није могла бити ухапшена по потерници српског Интерпола.

         Рођена је 10. јула 1942-ге у селу Брежане код  Пожаревца.

         Њена мајка вера Милетић била је партизанка, а 5. октобра 1943-ће су је у Београду ухапсили агенти специјалне полиције.

         Скривала се у склоништу испод пода када су дошли агенти. Нису је пронашли ни након два претреса, али су оставили четири агента у стану, што Вера није знала па је подигла поклопац склоништа и тако су је ухватили. Након што је ухапшена, Вера Милетић је подвргнута страшном мучењу, а затим је стрељана.

         Када је Вера ухапшена, Мирин отац – Мома Марковић – био је политички комесар Главног штаба НОВ и ПО Србије.

         О девојчици су се бринули деда и баба, Верини родитељи.

         Деда и баба су и након рата наставили да се брину о унуци, јер је отац након победе комуниста и освајања власти био заокупљен партијским и државним пословима. Мирјана је оца виђала понајвише преко летњих школских празника.

         Основну школу завршила је у пожаревцу.

         Са Слободаном се упознала у комунистичкој омладинској организацији.

         За њега се касније и удала и добила двоје деце — Марију и Марка.

         Мира је у једном интервјуу она је објаснила зашто носи цвет у коси. На једној давно снимљеној фотографији њена је мајка имала такав цвет у коси, па је она одлучила, у спомен на мајку, да и сама носи такав цвет у коси, како би са њом на неки начин одржавала контакт.

         Мира Марковић је била професор социологије на Природно-математичком факултету БУ.

         Социологију је такође предавала као редовни професор на Америчко-француском факултету за менаџмент у Београду као и на Факултету за међународни менаџмент у Београду.

         Била је редовни члан Руске академије друштвених наука^] и гостујући професорМосковског државног универзитета „Ломоносаов“.

         Објавила је око стотину радова из подручја теоријске социологије. Ауторка је и два уџбеника социолошке тематике. Дела су јој превођена на руски, кинески и енглески језик. Бавила се и публицистичком радом. Њене књиге „Одговор“ и „Ноћ и дан“ преведене су на руски, бугарски, енглески, немачки, грчки, кинески, русински, словачки, мађарски, румунски, чешки, албански, турски, словеначки, македонски, јапански и тамилски језик.

         Била је један од оснивача и прва  председница  странке Југословенска левица.