Стејт департман: Руски официри у Венецуели `враћају у живот` њене ракетне системе С-300
КОНГРЕС САД ВЕЋ РАДИ НА НОВИМ АНТИРУСКИМ САНКЦИЈАМА ЗБОГ „УТИЦАЈА У ВЕНЕЦУЕЛИ“
* Белу кућу и Пантагон посебно нервира што ситуација са Венецуелом и њеним лидером Николасом Мадуром полако почиње да личи на захтеве званичног Вашингтона, Лондона, париза и Брисела „Асад мора отићи, Асаду нема места у новој Сирији“
* До доласка „руске мисије“ Американци су најозбиљније размишљали о војном упаду у Венецуелу. Највероватније са територије Колумбије. Сада ће то – са Русима око Мадура – бити у најамњу руку много теже
___________________________________________________________________
СТЕЈТ департман је саопштио да се стотинак припадника Оружаних снага Русије у Венецуели баве `реанимацијом зенитних ракетних система С-300“ чије је функционисање било поремећено приликом нестанака струје у тој јужноамеричкој земљи изазваних диверзијама.
Америчка дипломатија није, наравно, ни покушала да оповргне „основане сумње“ да иза тих диверзија стоје Сједињене Државе.
Врх америчке дипломатије навео да у Венецуелу није стигао велики број руских официра, али је оценио:
„Њихов утицај на ситуацију може ипак бити значајан“.
Подсећања ради: два руска војна авиона (један са официрима, други са „теретом“) стигла су у Венецуелу 23. марта. Већ сутрадан је помоћник Доналда Трампа за националну безбедност, Џон Болтон, упозорио Москву да САД неће трепети мешање страних армија у „демократска достигнућа земаља Западне хемисфере“.
Одмах потом је сам Трамп затражио од Русије да своје официре одмах повуче из Венецуеле. Чак је запретио да ће САД наћи начина да је на то пртинуде.
Болтон је нешто касније изјавио да Бела кућа и Пентагон долазак руских официра у Венецуелу саматрају „провокативним“.
И реакције Вашингтона показују да је Русија – слањем официра у Венецуелу – након Сирије прешла и други Рубикон. Односно: да је повукла потез који може даље кадринално мењати правила игре у међународним односима. Не само зато што је Венецуела територија коју Американци деценијама сматрају зоном својих ексклузивних интереса.
Амерички Конгрес је такође изашао на „ватрену линију“.
Започео је по убрзаној процедури разматрање нацрта закона који предвиђа нове санкције због „утицаја Русије у Венецуели“.
Тај док умент државном секретару Мајку Помпеу налаже да у наредних месец дана „Конгресу предложи стратегију борбе са руско-венецуеланском сарадњом“.
Организација америчких држава – по директиви из Вашингтона – назвала је долазак руске војне мисије у Каракас „руском војном инвазијом“.
Тешко да ће Москва повући своје официре из Венецуеле. Упркос америчких оштрим и нимало пријатељсим захтевима.
Руасија – по споразумима са Каракасом о војно-техничкој сарадњи има пуно право на војно присуство у венецуели. Уосталом, Москва целу – помало загонетну операцију – није све извела да би устукнула чим из Вашингтона подигну тон.
У Вашингтону се већ постављају питања.
Шта ће групи од сто руских официра 35 тона „терета“?
Шта ће у групи пробрани командоси?
Иза „војно-техничке сарадње“ може да се крије свашта. Од обезбеђивања стратешких објеката и венецуеланског државног врха до консултација за војни део интернета и инструктаже за венецуеланске официре.
Белу кућу и Пантагон посебно нервира што ситуација са Венецуелом и њеним лидером Николасом Мадуром полако почиње да личи на захтеве званичног Вашингтона, Лондона, париза и Брисела „Асад мора отићи, Асаду нема места у новој Сирији“.
До доласка „руске мисије“ Американци су најозбиљније размишљали о војном упаду у Венецуелу. Највероватније са територије Колумбије. Сада ће то – са Русима око Мадура – бити у најамњу руку много теже.
Москва је једним потезом побркала америчке планове за Венецуелу. Америчке претње и захтеви у доброј мери су плод нервозе и беса који није сигуран треба ли поводом Венецуеле ризиковати...
Поготово након што је данас у Венецуели порфункционисао тренажни „руски центар“ у којем се пилоти те земље обучавају руковању хеликоптера Ми-17В-5, Ми-35М и Ми-26Т у условима који су максимално блиски ратним.
