Патријарх Вартоломеј: Нисам источни папа, поштујемо границе Српске православне цркве
„ГРАЧАНИЦА, ДЕЧАНИ И ОСТАЛИ МАНАСТИРИ НА КОСОВУ САГРАЂЕНИ СУ КРВЉУ И ВЕРОМ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА“
* „Неки поистовећују случај Украјине са Скопљем и Црном Гором, и то врло вешто, јер желе да СПЦ окрену против Васељенске патријаршије. Свакако, колико нам је познато, многе владике СПЦ су суздржане у погледу Украјине из страха да ће оно што се тамо десило бити поновљено у Црној Гори и Охриду. Али, уверавам вас да ствари не стоје тако“
* Похваљујем и истичем побожност српског народа, јер сам имао прилике да је ближе доживим. Ако Бог да, доћи ћу у Београд на јесен, на позив патријарха Иринеја, јер сам позван на прославу 800 година од хиротоније Светог Саве. Када ме питају да ли ћу ићи, кажем: „Пошто ме је патријарх позвао, ићи ћу са задовољством”
________________________________________________________________
ЦАРИГРАДСКИ патријарх вартоломеј дао је интервју „Политици“.
Факти преносе део тог интевјуа чији је аутор Живојин Ракочевић.
Одговарајући на једно од питања, патријарх Вартоломеј је рекао:
„У свести православне цркве не постоји „источни папа”, а свакако ни у нашој мисли и смерном служењу. Сваки васељенски патријарх служи, не једнострано и самовољно, него сарађујући и саодлучујући са Светим синодом. Словенске народе волим и ценим њихову побожност и веру. То да неки од њих не прихватају улогу вођства мајке Цркве јесте једна чињеница. Но, то њихово негирање не утиче на нашу љубав према њима. Ми их волимо и наставићемо да их волимо.
* СПЦ је суочена са низом граница у оквиру своје јурисдикције – Црна Гора, Северна Македонија, пише се о проблемима у Словенији. Пита вас Милутин Станчић, верник православне Охридске архиепископије, која је под СПЦ: „Да ли намеравате да прекршите томос који сте издали СПЦ и одлучите да црква у Македонији не буде у њеној јурисдикцији?”
Око овог питања, нажалост, постоје огромне дезинформације. Неки поистовећују случај Украјине са Скопљем и Црном Гором, и то врло вешто, јер желе да СПЦ окрену против Васељенске патријаршије. Свакако, колико нам је познато, многе владике СПЦ су суздржане у погледу Украјине из страха да ће оно што се тамо десило бити поновљено у Црној Гори и Охриду. Али, уверавам вас да ствари не стоје тако. Српска православна црква има конкретне географске границе. Када се државна територија Србије проширила, наша браћа Срби обратили су се Васељенској патријаршији и затражили да се ове нове области црквено подведу под њихову јурисдикцију. Васељенска патријаршија је позитивно одговорила и ове области уступила посебним томосом, што се није догодило у случају Руске цркве, која је ступила на тло Васељенске патријаршије, не добивши за то неки канонски уступак.
Према томе, разлика у погледу Украјине, канонски и еклисиолошки (црквено), јесте у томе што је Русија упала и окупирала Митрополију Кијева, а да јој то никада није уступљено, док Србија све што има, то јој припада и канонски и еклисиолошки. То значи да Васељенска патријаршија не намерава да измени Устав СПЦ, нити њене границе, уколико то не прати споразум и сарадња. Никада Васељенска патријаршија није прекорачила границе других цркава, сем једино уколико постоји односни захтев и већа црквена потреба.
У вези са објављеним вестима о Словенији, које су дошле до нас, веома жалимо, јер и оне служе конкретним интересима. Подстичемо заинтересоване да прочитају Томос о аутокефалији Украјине како би се уверили да новооснована аутокефална Црква Украјине нема никаквог канонског права над Украјинцима изван украјинске државе.
Срби су сопственом крвљу и вером
саградили манастире на КиМ
Васељенска патријаршија и ја лично апсолутно смо против уништавања било ког богослужбеног простора било које религије. Наравно, за православни народ, али и за јеврејску синагогу или муслиманску џамију, рушти, скрнавити – неприхватљиво је јер се у тим просторима слави Бог који је један – нема много богова.
Посетио сам неколико манастира на Косову и Метохији, Грачаницу, Дечане, који су међу најлепшим манастирима, са великом историјом, и који су саграђени сопственом крвљу и вером православних Срба. То је један драгоцени део цивилизације и побожности српског народа. Уништење ових храмова јесте скрнављење цивилизације целог човечанства, Унеско их је уврстио у светску баштину. Камо среће да имамо могућности да и материјално помогнемо обнову тих светиња, али свакако учествујемо у дубоком незадовољству и негодовању наше браће Срба.
Похваљујем и истичем побожност српског народа, јер сам имао прилике да је ближе доживим. Ако Бог да, доћи ћу у Београд на јесен, на позив патријарха Иринеја, јер сам позван на прославу 800 година од хиротоније Светог Саве. Када ме питају да ли ћу ићи, кажем: „Пошто ме је патријарх позвао, ићи ћу са задовољством.”
http://www.politika.rs/scc/clanak/423274/Nisam-istocni-papa