Гуру америчког новинарства – Џил Абрамсон – раскринкана као плагијатор
А ТРИ ГОДИНЕ БИЛА ГЛАВНИ УРЕДНИК THE NEW YORK TIMES – И ДАНАС `ПРОДАЈЕ МОРАЛ`
* Абрамсон је фигура-симбол америчке журналистике. Она је била прва жена главни уредник NYT за 150 година његовог постојања. Магазин Forbes ставио је Абрамсон 2012-те на свој списак најутицвајнијих жена света. Заједно са Ангелом Меркел и Хилари Клинтон
* Абрамсон у својој књизи „Трговци истином: информативни бизнис и борба за чињенице“ себе самозадовољно представља као борца за апсолутну правду и стално инсистира на „провери факата“ и „квалитетном новинарству“ и гневно напада „руске ботове“ и „руско мешање“ у америчке политичке процесе
________________________________________________________________________
АМЕРИКА се суочила са еруптивним скандалом у чијем је епицентру – плагијат. И не било чији и не било какав.
Плагијатор је Џил Абрамсон, бивша главна уредница The New York Times, главног листа америчких либерала и глобалиста. Аосолутног рекордера по броју добијених Пулицерових награда.
Абрамсон — фигура-симбол америчке журналистике. Она је била прва жена главни уредник NYT за 150 година његовог постојања.
Амерички магазин Forbes ставио је Абрамсон 2012-те на свој списак најутицвајнијих жена света. Заједно са Ангелом Меркел и Хилари Клинтон.
Три године је била на челу NYT, па у мају 2014-те била сумњиво тихо смењена. Без навођења било каквих разлгоа. међутим, Абрамсон је наставила да наступа као гуру америчког новинарства. Објавила је и књигу са претенциозним насловом „Трговци истином: информативни бизнис и борба за чињенице“.
Абрамсон у тој књизи себе самозадовољно представља као борца за апсолутну правду и стално инсистира на „провери факата“ и „квалитетном новинарству“ и гневно напада „руске ботове“ и „руско мешање“ у америчке политичке процесе.
А заправо је крала, крала и крала. Туђе речи, туђе мисли, туђе цитате. Чак и по целе абзаце.
Прво је на плагијате код Абрамсон указао новинар Vice News Мајкл Мојнихан који је постао широко познат након што је пре неколико година открио да је плагијатор и новинар The New Yorker и писац Џони Лерер.
У случају Абрамсон, указао је на крађу делова текста и мисли из магазина Time, већ поменутог The New Yorker и низа других издања.
Направио је цео списак плагираних „места“.
Огласили су се и аутори покрадених текстова и мисли.
Абрамсон се – у својим првим реакцијама – држала као да не разуме у чему је уопште проблем. Потом је почела да се вади на „глупе подударности“ и да обећава да ће све у наредном издању криње поправити.
Слагала је да је позвала ауторе које је покрала и да им се извинила. Многи од њих брзо су се обратили јавности САД и саопштили да она то није урадила.
Абрамсон је, иначе, тек – једна у низу.
Водећи репортер немачког Spiegel неданво је ухваћен да је неке од својих најважнијих текстова напросто – измислио.
Бивши новинар више утицајних британских листова – политички конеултант Лабуристичке партије Том Болдвин – признао је у мемоарима да је текст за насловну страну The Sunday Telegraph потпуно исфабриковао. А да је важног човека из државног трезора претходно (да не би ништа демантовао) „добро напио“...
(извор: текст Владимира Корнилова)