Око српске православне вертикале опет букте ватре по Балкану, али је Путин уградио своју коцкицу у Храму Св. Саве

НА РЕЛАЦИЈИ МИ-РУСИЈА ПОСТОЈИ – ЕМОЦИЈА, А СРПСКИ НАРОД ЈЕ И ТЕМЕЉ И ЗАГОНЕТКА ТЕ ЕМОЦИЈЕ

* Суштина је у две слике: Светосавски Храм с једне – и са друге колаж састављен од повампиреног хрватског усташлука, Милових распела посејаних по Црној за све Србе и Српску православну цркву, одапетих стрела на Републику Српску, шиптарског погрома над нашим светим КосМетом, утеривања Македоније (Старе Србије у чијем је Скопљу Цар Душан крунисан) у шиптарску исламску државу и НАТО! Е, кроз призму овако опкољеног српства – треба посматрати председника православне Русије у Београду

* Путинов долазак се сместио у историјски тренутак, када је – све оно што је Запад на овим просторима „дефинисао“ – барем у овом окружењу од новонасталих држава и „држава“ у настајању – упало у блокаду, нетрпељивост, сукоб који тиња...

* „Кад смо заједно, увек побеђујемо“ – рекао је Путин на београдској прес конференцији. А нама, од воље. Можемо и да не побеђујемо, ако нам то више прија. Мада, није то тако ни једноставна одлука. Све зависи од степена мазохизма, лудила, аутошовинизма, урађенога мозга софистицираном пропагандом западњачких „пријатеља“, а Бога ми – и тржишта бесчашћа

* А Мило кроз Црну Гору витла и прогони све што је српско! У Црној – ни живо ни мртво српско уво – остати не може! Јес да су његови преци били Срби, али ти који су били – живи више нијесу! Мрак му на очи па'не кад се звона са Српске православне цркве огласе! Свети Василије Острошки (слава му и милост) – највише му је запа' за око! 'Оће пошто-пото да га под своју команду стави да за њега одрађује поса'! Не интересују њега молитве Свеца. Он би „само“ да га „притегне“, стави на списак својих предузећа – да му за власт буџет пуни! Ни на то што је Светац Србин из Старе Херцеговине зато није гадљив!

_____________________________________________________________________________

         Пише: Милијана БАЛЕТИЋ

         МА колико сулудо било у сфери политике причати о ичему, сем интереса, када дођемо на релацију Срби-Русија, постоји и једна специфичност – емоција. Сад, колико је то добро или лоше – може се дискутовати. Али, та огромна енергија љубави која се ту емитује – и објашњива је и није.

         Не говорим овде о политичарима, народ је – и темељ и загонетка – те емоције.

          Црвени тепих, химна, црквена звона, топовски плотуни, аплаузи, махање, слање пољубаца окупљене масе – дочекало је Русију, у лику њеног председника Владимира Владимировича Путина 17. јануара у Београду.        

          Растанак, истог дана, у раним ноћним сатима, одиграо се испред Храма Светог Саве уз црквени и државни врх Србије пред окупљеном масом од преко 120.000 људи! Иако се то не практикује – Путин се – на управо „наученом“ српском, који је руски звучао – обратио народу који је скандирао његово име: „Хвала! Хвала на приателству“!

         Док је Путин био видно одушевљен толиком енергијом љубави према њему – анализирајући ледено озбиљна, у грчу лица, телохранитеља око њега, који су очима муњевито скенирали масу – могло би се закључити да им је ово био најтежи тренутак на задатку тога дана. Јер, поставити Путина без заштите пред толиким скупом, који тешко ико да би могао све проверити – па макар и само за толико – потпуно је ирационално! Е – то је привилегија емоције!

           Толико о народу! А сад оно што није у његовој моћи!

            „Кад смо заједно, увек побеђујемо“ – рекао је Путин на прес конференцији.

         Сад, од воље нам. Можемо и да не побеђујемо, ако нам то више прија. Мада, није то тако ни једноставна одлука. Све зависи од степена мазохизма, лудила, аутошовинизма, урађенога мозга софистицираном пропагандом западњачких „пријатеља“, а Бога ми – и тржишта бешчашћа.

          Ехо посете се данима не смирује. Узмували се наши „добротвори“! Пишу, причају, критикују, саветују, прете, омаловажавају, опомињу... – опомињу „пријатељски“.

         Све светске агенције су биле и на лицу места. Батаљон војника с микрофоном и камерама био се натиснуо за Путином по Београду. Нема тог светског медија, па све до окружења, који овај догађај није анализирао, тумачио и закључивао...

         Закључака је било разних, од тога како Путину не иде добро јер му је отишла Црна Гора, а сад ће и Македонија, до тога да Русији није у интересу да се коначно реши Косово јер тако држи Србију у шаци. Ма само кад је вама интерес да што пре Србију решите Косова.

          Запад је најежен што на старом континету има народ који тако дочекује Путина! Русија је највећа опасност за амерички начин живота, рече јавно у Конгресу једна од агената ФБИ. Е види, ова му је ка' Његошева – потпуно се слажем!

          Оно што би се могло извући као јединствена порука отуд упућена Србима, изговорио је моћни Би-Би-Си. Наравно, употребили су свој, познати уцењивачки капацитет – звани ЕУропа и изразили шокираност што Србија, као „кључна земља на Западном Балкану, која је на путу ка ЕУ, простире црвени тепих Путину“.

         Хвала „пријатељи“ на бризи?! У'ватите се ви свога посла и – повратне карте – на линији ЕУропа-Брегзит! А и подугачак је списак онога што вас чека. Други ћу пут. Нисте ми сад тема.

          Наспрам овога, руски медији су констатовали да је ово „царски дочек“. Иначе није уобичајено да се овако дочекују страни председници, али – према свецу и тропар! Додуше Горбачова су, па скоро, овако дочекивали по Западу. Имали су и зашто! Уосталом – свако свога дочекује!

           Поред ове пропагандне „магле“, конкретан резултат сусрета је 26 потписаних споразума и меморандума између Србије и Русије о међусобној сарадњи у области енергетике, дигиталне економије, војнотехничке сарадње, науке, коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе,  научне сарадње међу универзитетима, стратешке сарадње у области образовања...

         Сад, како ћемо се оправдати пред ЕУропом због овог покушаја да се отргнремо од заглупљивања „болоњом“ – биће повуци потегни! Заборавиће се Брегзит.

          Потписан је и уговор вредан 230 милиона евра којим се само наставља посао који Руси већ раде на реконструкцији и модернизацији железнице. Ту је и изградња јединственог Диспечерског Центра за управљање железничким саобраћајем кроз Србију. Складиште гаса у Банатском Двору проширује се до краја идуће године са садашњих 450 на 750 милиона кубних метара. Након ремонта ХЕ Ђердап 1, који управо завршавају, потписан је споразум за ремонт ХЕ Ђердап 2, којим ће се повећати снага са садашњих 270 на 320 мегавата за будућих 30 година стабилног рада. Започети су и преговори око приступања Србије слободној трговини са Евроазијском економском унијом – што је тржиште од преко 180 милиона људи!

          Што се тиче гасовода Турски ток, који би кроз Србију, у дужини од 402 км, требао да прође до краја ове године и споји Бугарску и Мађарску, две чланице ЕУ, Русија је спремна да улажи 1,4 милијарде долара неопходних за његову изградњу! Е сад, шта ће бити са овим гасоводом – да сачекамо!

         Портпарол Кремља Димитриј Песков рекао је да су две кључне карактеристике односа Србија-Русија: „Поверење и брза реализација онога што се договори“.

         Међутим, има још нешто везано за Путина – шта год и колико год се економије смести у међудржавну сарадњу – политички моменат – када је он у питању – избије у први план. Е у овом случају, то је сажето у поруци да Србија има моћног планетарног заштитника и – више није „сирак тужни без нигђе никога“ – како је писао велики Његош!

          Ту највише смета руски лек за смртоносне српске ране које су нам западњачки добротвори нанели. Захваљујући Путину, поново смо, после дуже паузе, чули и да се помиње неиспуњење споразума о Заједници српских општина (ЗСО) на окупираном КосМету. То смо, након устоличења шиптарске војске, потпуно били заборавили. А онда смо и војску заборавили након увођења такси на робу из централне Србије, прво 10%, па 100%. Резолуцију 1244 не да смо сахранили – него сви који су се и усудили да је се присете – чекао их је подсмех уз опаску како то „више ништа не значи“.

          „Сахрањена“ Резолуција 1244 – не да му не значи – него – једино му она и значи!

         Русија и инсистира да се све врати у оквире Резолуције 1244! Руски шеф дипломатије Лавров, пред ову посету упутио је писмо ЕУропејској колегиници Федерики Могерини и тражио да га информише о КосМету! Добио је одговор да је тренутна блокада преговора због приштинских царина, али и да ће, „ако се постигне споразум, морати бити верификован у Савету безбедности УН“. Опа! А стална чланица Савета безбедности УН, која има право вета – Русија...!

         Кад сам ову информацију чула, паде ми на памет колико су се „жути“ борили, закључно са Борисом Тадићем који је КосМет ЕУропи предао на одлучивање – само да би га ишчупали из надлежности Русије. И – обрни, окрени – опет Савет безбедности и – Русија! Ма колико ми их је жао, описат вам не могу! На срце ме боле – посебно Тадић!

          Тако ти Путин Резолуцију – и све из ње – којој смо ми одржали опело – врати међу живе!

         Потресосмо се кад чусмо како нам у сред Београда, декламује како се у Резолуцији тражи да на КосМет буде враћено оних до хиљаду српских полицајаца и војске граничара – граничарима нас дотуче. Таман што смо се навикли на шиптарско слављење избрисане границе између нас и Албаније и по албанској застави оно писање аутограма премијера Едија Раме и командног врха терористичке УЧК, инсталиранога на чело државолике  „Косова“ – Путин потегну граничаре!

          О КосМету је било само толико – и „само“ кроз Резолуцију 1244! А шта ћемо с „реалношћу“ – Владимире Владимировичу – с добросуседским односима све до Тиране? Шта ћемо са задатом речју нашим западним пријатељима да ћемо, све што је у нашој моћи, учинити не би ли Шиптаре инфраструктурно повезали, широки пут им до Ниша прокрчили и помогли им да – сами – без ичије помоћи – сутра буду респектабилна сила против Срба?

         Могао си вала без овога буђења из задатог нам сна!

          Очекујући да, „на сва звона“, КосМет буде главна тема, мрзитељи Русије кажу – мало се причало о њему! А на званичном сајту Кремља објављено је да је Путин, сутрадан по повратку, о свом боравку у Србији, поднео извештај члановима руског Савета безбедности – уз посебан осврт на КосМет!

         Биће да је у овој причи – најважнију улогу добио „аурус“ – Путинов службени ауто који је пре њега стигао у Београд, како би га дочекао на писти испред авиона! Због особина којима располаже, медији су га окитили разним епитетима: „идеолошко оружје Кремља“, „звер“, „бункер на точковима“...!

          Иначе, о „свему“ о чему је Путин разговарао, и јавно и иза затворених врата, појавиле су се информације. И Кадри Весељи каже да зна шта је Путин рекао Вучићу и тврди да ће Русија признати „Косова“?! Не сумњам да неки знају – али баш сви ови који „знају“ – тешко да знају!

         Ови који знају – ретко кад су тако „наслонили уво“ и у'ватили се разних помагала, од „бубица“ до сателита – зато и знају! Међутим, има једно „парче“ од двадесетак минута, за које бих и ја, а не они – жарко жељела да знам о чему се разговарало и шта је ко коме обећао! Али, ту тајну, коју је од Сурчина до спомен обележја Ослободиоцима Београда сакрио „аурус“ који је „угостио“ Вучића и Путина – тешко да је, и поред све технике – ико могао „чути“! Нема тога „ува“ – који ту помаже!

         Углавном – након те вожње – Вучић је, макар тај дан, стално понавља како ће око свега што се КосМета тиче – у будуће консултовати Путина! Живи били па видели!

          Сагледавајући глобалне околности, Путинов долазак се сместио у историјски тренутак, када је – све оно што је Запад на овим просторима „дефинисао“ – барем у овом окружењу од новонасталих држава и „држава“ у настајању – упало у блокаду, нетрпељивост, сукоб који тиња...!         

           Није КосМет једини проблем! Босна је свој ход започет Дејтоном завршила ударањем у зид. Нема даље! Не барем овако!

          То што су бошњачки члан председништва Шефик Џаферовић и „хрватски“ Жељко Комшић дали обећање српском члану Милораду Додику, који је и председавајући Председништва БиХ,  да ће прихватити Србина Зорана Тегелтију  на челу Савета министара БиХ – сад условљавају Додика да прво прихвати пут Босне у НАТО – а онда може и Тегелтија! Може и НАТО, ако хоћете Русију за непријатеља, а како онда то изгледа – историја је препуна примера!       

          А тек Мило! Он кроз Црну Гору витла и прогони све што је српско! У Црној – ни живо ни мртво српско уво – остати не може! Јес да су његови преци били Срби, али ти који су били – живи више нијесу! И боље што нијесу – умрли би од срамоте – гледајући га како дан ноћ преврће историјске књиге – брише, преправља, умеће, склапа, штампа, диже споменике – о јаду се забавио!

         Треба сву ту историју прочитат, препаковат – није то мали поса'! Мрак му на очи па'не кад се звона са Српске православне цркве огласе?! Свети Василије Острошки (слава му и милост) – највише му је запа' за око! 'Оће пошто-пото да га под своју команду стави да за њега одрађује поса'! Не интересују њега молитве Свеца. Он би „само“ да га „притегне“, стави на списак својих предузећа – да му за власт буџет пуни! Ма ни то што је Светац Србин из Старе Херцеговине – у овом случају није „гадљив“!

         А ћирилицу – очима виђет не може?! Ријешио је и Његоша да „ископа“ –  поново га у школу врне – и призове „к познанију права“!

          У Хрватској Запад откључао врата аждаји, повампиреном усташлуку шикти огањ кроз ноздрве, витла мачем и пуни адреналином нове Павелићеве следбенике! У гомиле књига – хрватски неоусташлук – стао не би! Сад су нам – из врх вршка власти, преко млађахног Ивана Ђакића (22), члана ХДЗ-а и сина ХДЗ-евовог посланика Јосипа Ђакића – честитали Божић са архивском фотографијом усташе који позира са одсеченом главом Србина!

         Како не би остао „несхваћен“ исписао је и текст: „Svim „prijateljima“ srbićima sretan božić“!

         Душа мала заражена – зачет је тако! Нема ту лека! Тата Јосип – који је клао српске цивиле по Грубишном Пољу – семеном га је инфицирао! Е и ја вама, извините што мало касним – желим најбољи могући тим – психијатара!

          Умало да заборавим и рад на усавршавању певаније главног „маестра“ Томпсона?! Сад је подигао своју „умјетност“ на вишу разину, па познату кољачку песму над Србима –  „Чавоглаве“ – хорски изводи и са ученицима католичке школе! Е тај умјетнички дојам – сложних гласова – то је права слика Хрватске!

          И на крају, зар неко мисли да је, тек тако, Путин своју посету Србији завршио у Храму Светог Саве, палећи свећу, поклањајући се престоној икони, утискујући коцку на мозаику са ликом Христа, док – око српске историјске православне вертикале – опет букте запаљене ватре на Балкану!

          Суштина је у две слике: Светосавски Храм с једне – и са друге колаж састављен од повампиреног хрватског усташлука, Милових распела посејаних по Црној за све Србе и Српску православну цркву, одапетих стрела на Републику Српску, шиптарског погрома над нашим светим КосМетом, утеривања Македоније (Старе Србије у чијем је Скопљу Цар Душан крунисан) у шиптарску исламску државу и НАТО! То је реалност данашњег историјског тренутка, који лежи на темељу – дубоко засејаног – семена раздора.

         Е, кроз призму овако опкољеног српства – треба посматрати председника православне Русије у Београду.